Тајни досијеи УДБЕ опет тресу Србију!

-Чиме се прети Србији?-

 

 

Веза: Више наслова и телевизијских емисија, поводом тајних досијеа УДБЕ којим Радомир Марковић упозорава Србију

 

Кључне речи: Лажни тајни досијеи полиције тресу Србију, шта садрже тајни досијеи, коме су тајни досијеи лепезе за хлађење, колико кошта спасавање Србије, зашто политичари не спасавају Србију

_____________________________________________

 

Жикица Јовановић-Шпанац, убица органа легалне власти:

-Рехабилитација убијених жандара-                        ___________________________________

Окружни суд у Шапцу донео је Решење (2009.г.) којим су рехабилитовани Богдан Лончар и Миленко Браковић (жандари убијени 1941.г. у Белој Цркви у Србији). Како је образложио судија Гојко Лазарев “утврђено је да су Богдан Лончар и Миленко Браковић убијени без одлуке суда и без спроведеног поступка, из идеолошко политичких разлога, као жртве прогона и насиља, од стране припадника партизанског покрета, чиме је повређено њихово право на живот”. У образложењу још пише :

”Тај моменат може се симболично сматрати и почетком грађанског рата у Србији, пошто убијени жандарми нису били окупатори, као ни народни непријатељи, већ део легалне власти српске државе под окупацијом, насталом по основу међународног уговора закљученог потписивањем капитулације, након слома Југословенске војске у априлу 1941. године, а њихова рехабилитација почетком националног помирења подељеног српског народа”.

На ову одлуку не постоји право жалбе.

*2009.г. _______________________________________________________

Нема године, па ни месеца, да Србију не потресе нека тајна, тајна која то и није, али се тако прикаже па се сва пажња грађана усмери на тако нешто монтирано. Радомир Марковић је био веома цењена личност од стране брачног пара Милошевић - обављао је уобичајене послове србске тајне полиције на начин који им се свиђао и то је текло све док он и остали «професионалци» из УДБЕ нису заборавили да чувају свог идола, и тату, како су Милошевића звали.....

После обарања Милошевића, али не одмах, смењен је Радомир Марковић којем је сада досадило да изиграва ма и привилегованог затвореника и послао је поруку коме треба, да би за нову годину да буде слободан човек.

Унео узбуну у власти Србије - покренуло се Тужилаштво, УДБА, политичари, бизнисмени... сви би да предупреде могуће обелодањивање садржаја тих тајних досијеа.

И сви мисле да је у њима оно што се тиче њихове доушничке сарадње са УДБОМ-а - није то битно, али постоји нешто што одговара Радомировој процени, ако је прецизно цитиран, да би Србија могла бити бачена на колена!

И би, и не на колена него на стомак и питање је да ли би се било када придигла!

Протеклих 20 година је учинило да садржина тих тајних досијеа буде доступна из више праваца, тајанственост отпада, неки велики труд није потребан, ни новац, ни бројна истражна екипа..... све је на дохват руке и више се не може ни уклонити у неки бункер, значи суђено је да све обнародује!

Залуд сада забринутост Ивице Дачића, Вука Драшковића и других којих се из неких разлога све ово тиче – Дачић наводи да нема политичких препрека да се сви досијеи отворе па би овај Марковићев капитал изгубио сваку вредност – али нико не говори о препрекама друге врсте, оним које су ово отварање одложиле на неодређено, све док Немац не буде начелник полиције у Београду и у другим местима!

Да би неко био новинар-истраживач није довољно да заврши ФПН, да би неко био добар полицајац није довољно да поседује  диплому Дефектолошког факултета у Београду (добар је то факултет ко га редовно заврши) или неког факултета са Универзитета Мегатренд….

Потребно је бити будан, знати токове прикупљања и дистрибуције информација, знати како се чувају, и под којим условима се могу добити у посед. Ако је то новац, то је још и најмањи проблем, али ни оно друго није несавладиво.

Ти, који нису са овде наведених факултета, немају никаквих проблема да утврде које су информације прикупљене, где се налазе и како се могу добити у посед.

Србија и треба да се забрине и замисли шта би јој се све могло десити због небрижљивог руковања тајним информацијама о нечему што би сада волела да се није ни догодило.

А ако се замисли, доћиће до решења!

У УДБИ Србије ради 3.000 полицајаца у јавној полицији их ради много више, нека им дају у задатак да прибаве информације због којих се тресе Србија, како би се благовремено предузеле неопходне мере.

Наравно, Србија ово може и да плати – да ангажује неко приватно лице да припомогне. Али, србској полицији и тужилаштвима која треба протријерисати, само треба одвезати руке и упутити их да примењују закон.

И тако би се Србија спасила, без тога то није могуће и нема никаквих ефеката бавити се продајом магле или илузија...... новац нам је на дохват руке, они код којих је нестрпљиво чекају да исти буде одузет од њих.

То треба учинити, то је једино делотворно ангажовање, а промену власништва над присвојеним новцем државе и народа треба одмах напустити, јер не учини ли се то под хитно ускоро он ни садашњим ни будућим номиналним власницима неће донети ни мир ни сигурност.

Целовит план за решење проблема, на који се овде указује као на проблем који се начиње тзв. тајним досијеима, постоји – махање тајним досијеима је бацање прашине у очи!

Нема тајних досијеа!

Тајни досије је онај досије чија садржина није позната никоме ван позваних и овлашћених, који са том тајном поступају на прописани начин – у Србији то није случај и због тога се њима маше као са опасношћу за државу, а она је само опасност за одређен број конкретних персона из Србије!

Треба ли Србија од 7,5 милиона становника да буде роб чињеница које указују на забрањено поступање њих неколико десетина? У сфери бизниса, приватизације, рата, политике........ некада и сада??

План за завођење реда у Србији одавно стоји на блогу Златни Билтен, исти могу да направе полицајци, институти за криминолошка истраживања, приватни предузетници из делокруга безбедности, уз услов да од њих то затраже политичари.

А, они (политичари) немају интерес да било шта радикално мењају или да врате кола на познати и тврди пут, па им је махање опасностима од неког Радомира Марковића и од неких «тајних» фасцикли, лепеза којом се хладе када се уплаше и озноје.

Али, не буде ли ово Србија у најскоријем времену урадила, знојићемо се сви скупа – свих оних 7,5 милиона који живе у Србији.

Спасавање Србије кошта само 20 милиона Евра и то су трошкови за рад око 500 службеника у трајању од годину дана.

Вреди ли Србија толико?

 

Бог са нама – Пристани Боже!

 

Драгољуб

Постављено 25.11.2013.г. у 13,00 ч.