Ремонт Пута свиле!

-Деоница кроз Србију-

В е з а:

-Повући мишем испод овог текста да се појави линк ка наслову везе-

http://zlatnibilten.blogspot.com/2011/04/kome-odgovara-da-droga-hara-srbijom.html

http://zlatnibilten.blogspot.com/2013/11/dimne-heroinske-zavese.html

Некадашњи Пут свиле - трговачки и транспортни правац којим се из Европе стизало до Индије и Кине, није изгубио на значају нити га се било ко од корисника одриче. Напротив, борбе се води да он буде проходан и под контролом оних који би га највише и користили, јер је то незаобилазни копнени правац који се ничим не може заменити.

Често и сам користим овај стари добро познати правац за објашњења оволиког напора Америке и Енглеске да тај правац, без обзира на земље кроз који пролази, буде под њиховом контролом.

Сада, стицајем повољних околности, примио сам поздрав и пакет урми од  мог познаника из Истанбула, кога сам упознао као притвореника док сам био криминалистички инспектор, који се спрема за одлазак у пензију и у вези са тим свог будућег наследника је упутио на специјалистичко путовање са задатком да прегледа транспортну трасу (опојне дроге хероин - моја напомена), од Газиантепа на граници Турске са Сиријом до Истанбула, правац преко Измира и Анкаре, затим до Софије, са краком ка Скопљу и Приштини, односно краком до Букурешта у Румунији и правац Софија – Ниш - Бујановац,  правац Ниш - Београд-Загреб – Љубљана - Милано у Италији, као и правац Београд – Суботица – Сегедин – Будимпешта - Беч, односно правац Љубљана – Аустрија.

Одлучио сам да овог пута примим и поздрав и поклон у облику две кутије урми, одвео сам на ручак, у један леп мотел поред аутопута Ниш-Београд-Шид, будућег наследника мог познаника који је и сада (мој познаник) незванични Директор Регионалног Транзитног центра за хероин у Истанбулу, и који је овог наследника бирао 20 година стављајући га на низ тешких проба – па када је прошао, добио је улогу онога који снима трасу, бележи шта на њој треба мењати са правом да утиче и на избор оних који ће надгледати делове трасе кроз поједине земље.

Било ми је интресантно да и ја упознам тог будућег наследника, мало из радозналости, мало као остатак нечега чиме сам се инфицирао док сам примао плату у вези послова сузбијања кријумчарења опојних дрога.... хтео сам за себе и за читаоце мог сајта Златнибилтен.срб који је намењен регистрованим читаоцима, да прикупим нформације из прве руке, мада ме је у суштини занимао утицај ових контролора трасе на политику у појединим државама - Турској, Бугарској, Румунији, Македонији, Косову и Метохији, Србији, Хрватској и Словенији.

Овог пута нећу цитирати мог саговорника, нисам добио такву дозволу, али ћу у објашњење унети све оно што ми је рекао, а да не смета послу због којег је кренуо на овај дугачки пут, водећи рачуна да ја нисам задужен за послове који би подразумевали да он буде идентификован, надгледан - а није ми дао ни број телефона ни своје име и презиме, дао ми је само лозинку коју мој познаник чува још од 1981.г. када сам га посећивао у затвору - као и да ми он у било ком тренутку није саопштио било какав податак о намери да се он убудуће ангажује у вршењу било којих кривичних дела кроз Србију – говорио ми је као сувласник велике транспортне фирме која се бави транспортом различитих роба из Турске у Европу и обрнуто, није ни у једном тренутку напоменуо да је он тај који би требао да организује транспорт хероина крз Србију, ја сам свој закључак засновао на хипотези да је он будући наследник човека који важи за Директора Регионалног Транзитнг центра за хероин у Истанбулу, наравно то му је незванична функција, док је он званично акционар у великој транаспортној фирми која има на стотине најновијих камиона-шлепера различите надградње.

Он ми није рекао, а ја имам право да постављам хипотезе и да их потврђујем или одбацујем.

Мој познаник је власник или сувлсник велике транспортне фирме у Истанбулу која из целе Турске преузима робу која се вози у западноевропске државе а отуда, по добрим превозничким правилима, враћа неку другу робу која се увози у Турску, или неке од транзитних држава на путу Немачка - Турска, по правилима Међународне шпедиције.

Познато је, јер је утврђено, да се од давнина транспортује опојна дрога хероин или пресовани хашиш, камионима одговарјуће надградње, обично су то или класични шлепери са дуплим зидовима, или хладњаче у чије дупле странице се уместо стиропора убацују пакети хероина или хашиша – ово ако се ради самостално, што ће рећи ако се ради о некој илегалној пошиљци која није под контролом оних који надгледају целокупни промет опојних дрога у свету, па и овај хероински правац на којем је Турска изабрана за производњу хероина и за Транзитни и Транспортни центар.

Ако су у питању илегалне пошиљке (које нису под контролом Главног Контролора) у оквиру илегалне трговине, ради се о количинама до неколико десетина или пар стотина килограма, а ако се ради под контролом оних који су себи прибавили право контроле свих транспорта, онда се хладњаче не кваре, онда се једноставно у њих или у шлепере утовара много већа количина опојних дрога која се коришћењем утицаја Главних Контролора креће под контролом полиција транзитних земаља – полиције једноствано добијају задатак да одређено возило прихвате на улазу у земљу, прате га до изласка и предају полицији суседне државе, када се врате напишу Извештај о обављеном обезбеђењу транспорта, подигну дневнице и чекају следећу прилику резервисану за поверљиве.

Нема никакве разлике у поступањима полиција различитих држава – све полиције су исте и обавезе сваке државе према Главном Контролору су исте.

Главни Контролор допушта мале недоследности и нестанке малих количина опојних дрога намењених за личне потребе Директора Транзитних центара који тим малим количинама граде своје име, имају увек на располагању потребан број ситних кријумчара, жељних да се укључе у праве и озбиљне транспорте, односно овим системом толерисања малих недоследности Главни Контролор одржава ред и мир у кући.

Када се у једној држави васпостави систем да пролазе мали транспори од 2-20 кг. у режији кријумчара-појединаца и Директора Транзитног центра и транспорти од по неколико тона у камионима са другом уредно декларисаном робом, који се не прегледају већ се полицијски обезбеђују, та држава се не ремети у политичком смислу јер Главног Контролора не брине ништа друго до да оно што је договорено тече на несметани начин.

Када се мали кријумчари осиле, а то је када се опаре, обогате, када се почну заборављати, када им досади да ћуте и глуме сиромахе па се почну понашати на начин који би у крајњем могао да смета  пословима Главних Контролора, онда се они опомињу, указује се полицијама држава у којима се они понашају на начин који би могао постати штетан и они бивају елиминисани – полиција добије похвале, полицајци чинове, министар се хвали својим способностима и послови теку.

Када се пак догоди, а то је као неко неписано правило, да се здружују ситни кријумчари и они који за њих знају, али имају обавезу да их не примећују, онда се улази у проблем – Главни Контролор опомиње државу у којој се то догађа, тражи да се полиција раздружи са њима, а како то више није могуће јер се помешао државни и приватни интерес, онда Главни Контролор предузима потребне мере за измену валсти у дотичној држави како би се променом власти променити и шефови полиције са којим би се правио нови, конкретнији и тврђи договор, па су то и разлози за неочекиане резултате на изборима, изненадне изборе, изненадна откривања умешаности вискоких званичника неке државе са кријумчарима.

Свила данашњег доба је опојна дрога!

Када се у једној држави стање уреди, када је стање уређено у свим државама кроз које Пут Свиле води онда се говори о проходности транспортних праваца.

Србија је, на нашу жалост, на правцу Пута свиле!

Главни Контролор је од 1945..г. имао специјалне уговоре са тадашњом Југославијом, када се она распала правио се уговор са сваком државом која је из ње настала, а са Србијом, као оном која је изјавила да наставља континуитет Југославије, на снази је све оно што се некада договорило са Југославијом.

Пре неколико дана сам случајно застао на месту на којем је продавац воћних калемова продавао калеме воћа и винове лозе, учинило ми се да је рано да се она сада сади и поводом тога ступио у контакт са неким који су их куповали. Испоставио се да сам се обратио човеку који је некада давно, када и ја, радио у Савезној УДБИ, мени он није био познат, тражио је да му каже своје презиме и када сам му рекао био је сигуран да ме познаје, испоставило се да смо некада неколико месеци радили у Општинском затвору у Лесковцу у којем је полицијски и судски обрађивана велика група (50) кријумчара хероина, са Косова и Метохије, где је и он какао каже био у екипи «не знајући због чега», а у екипи инспектора је било нас 15 из Јавне безбедности из целе Југославије, неколико из Савезне УДБЕ, неколико из УДБЕ Србије и неколико из Војне безбедности.... – а заправо су они из УДБИ водили рачуна да својим радим ми, необавештени из Јавне безнедности, не нарушимо неке уговорне обавезе са Главним Контролором, које је Југославија преко УДБИ реализовала.

Одмах по започињању тог посла, сазнали смо ко је и где је организатор транспорта великих количина хероина у Шпанију, по 16 кг/недељно у једном или по 16 кг у више возила/недљно – тада се њихова улога у раду те екипе у којој «нису знали шта раде», испунила, учинили су што је било потребно да му (организатору) УДБА једне од тадашњих Ју република изда пасош на лажно име и он је отишао из Југославије, потом наставио да се служи својим правим пасошем, а онај који га је пратио при повратку је донео и тај његов лажни пасош.

Како то и бива, посебно што га се ја нисам сећао, да би осветлио своју улогу и уверио ме да је он био у тој екипи, ваљда нехатно је рекао «Па знаш, када вам је тада Главни побегао».... сетио сам се  свега и тек сада ми је била јасна њихова улога. Они из УДБЕ нису тај заједнички рад доживљавали као тимски, они су нас надгледали и пазили да нешто не покварима и због тога је тај Главни побегао «Вама» а не «Нама» - рекао сам да се то тако морало тада и ваљда и сада, разменили смо визит карте па свако на своју страну.

Тако се то радило у великој Југославији, вероватно и у оној смањеној, па могуће и сада у овој малој, маленој, Југославији која се назвала Србијом, а све гледа иза ћошка хоће ли се Југославија опет вратити!

И ако то буде одговарало Главном Контролору, а одговараће му, Југославија ће се вратити! 

У Турској као главној држави на Путу свиле, дошло је до размаха мита и корупције, до одступања од договора са Главним Кнтролором, осилили се регионални полицијски и судски центри, помешали се приватни и државни интереси – донета одлука да се иде на замену оних који су били задужени за Пут свиле, предузимају се мере да се замени власт, а потом ће се заменити и полицајци који ће бринути о одговарајућим транспортима. То је у току и у овој или наредној години о делу Пута свиле ће бринути неки које неће изабрати Тајип Ердоган!

У Бугарској се стање по питању Пута свиле нормализује, о политичким несугласицама се више не говори – када буде потребно, опет ће као некада, транспорти кроз ову државу ићи на задовољство Главног Контролора.

У Румунији, настањеној милионима Цигана, борба се води против тзв. Циганске мафије  која се бави и опојним дрогама – будући да се Цигани клоне опасних облика трговине, опет ће се они вратити на уобичајену своју делатност па ће се и Пут свиле кроз Румунију учинити сигурним, а мале количине ће се обезбеђивати из количина толерисања од стране Главног Контролора.

У Македонији ће се инсталирати Помоћни Транзитни центар за мале количине за Косово и Метохију, Македонију и Србију, који ће имати и улогу алтернативног магацина за случај да се магацин на подручју Бујановца учини, из било којих разлога, несигурним за чување већих количина хероина.

На Косово и Метохију ће се убацивати мале количине хероина и златног накита у аутобусима (по 3,5 кг у сваком фару) за интерну опскрбу полиција и војски КФОР и ЕУЛЕКС као и мањег броја Шиптара – наркомана, са Косова и рубних делова Србије настањене Шиптарима и муслиманима, које потом налазе пут до београдских кафића, сплавова, хостела, ресторана.....

У Хрватској се инсталира Помоћни Тразитни центар за Словенију, Италију и Аустрију, то већ тамо постоји, функционише и нема потребе за било каквим значајнијим изменама.

У Словенији се утврђују само Пунктови за помоћ у случају опасности или квара возила, односно за одмор посада ако то буде потребно, односно за чекање одговарајућих услова како би се из Словеније пут наставио ка Италији или Аустрији.

У Србији је дошло до непридржавања услова из уговора, опомене не дају резултате, превише људи се бави на неки начин пословима у вези дрога, све укупно је довело до одлуке да се промени власт која је организовала садашњу полицију – нова власт ће организовати нове релације у полицији, уз обавезу строгог придржавања уговорних обавеза.

Власт се опире, интереси појединаца и државни интереси се помешали, али оно што је чувано као алат за уређивање, искористиће се и ситуација на Путу свиле кроз Србију биће стављена под контролу.

Смањиће се број Помоћних Транзитних центара кроз Србију – васпоставља се само један у Београду, један у Нишу и неколико Дежурних Пунктова који ће радити по потреби за збрињавање возила која би се покварила, имала саобраћајну незгоду, постојала потреба за одмором посада или за чекањем одговарајућих услова за улазак у Хрватску или Маџарску – Пунктове ће држати свега неколико лица који се међусобно не познају, па се могу користити за међусобну контролу, биће променљиви и свака посада ће имати инструкције за ступање у контакт са онима задуженим за неки од пунктова.

Овај план измена проузрокован је деконспирацијом ових послова у Србији, који су сада на новоу 1990-2000.г. што је оцењено као недопустиво.

Главни Контролор користи алате којим располаже за сређивање Пута свиле кроз Србију.

Озбиљни су то послови, озбиљан новац, озбиљне службе, високе функције и ауторитети се штите......

Када сам испратио онога који ми је донео урме, био сам само сигурнији да су све моје претпоставке о овој делатности биле добре, новине су донели Интернет, мобилни телефони, зависност малих држава у много већој мери од Главног Контролора, непресушан резервоар кадрова спремних да се упусте у послове са дрогом, претежно мишљење у Србији, међу народом и међу припадницима државних органа, да ће се тешко шта променити.

У Србији је велики број политичара спремних да потпишу било какав уговор само да се домогну власти, па онда полиције, па онда пара, па онда опет дође неко кога пошаље мој познаник, па он онда заводи ред.

Носи кесе дуката, као Кнез Милош!

И хоће, тешко ће бити, али ће бити неопоходно и урадиће се то, а било којој новој власти не треба ни у чему завидети. Само да се упусти у овај сегмент, само да уреди Пут свиле требаће је јој и храбрости и знања и подршке многих слојева грађана, а она је скоро изгубљена.

Једино је за утеху да је ситуација истоветна у свим набројаним државама. Ако нам опет оформе Југославију, биће то много лакше него што мислимо, 20 милијарди долара ће све да заврши, а то је рад штампарије у само једној смени! То нам је цена! За све оне који ће опет ући у састав ЈУ!

Бог са нама – Пристани Боже!

Драгољуб

Постављено 18.2.2014.г. у 18,00 ч.