Докле  ли ћу и није ли ово крај?!
-Муке царске- 

Наш нови цар  Aлександар Вучић (даље: AV-6 и АВ-6) онај који је 31.5.2017.г. засео на трон србског цара Душана, био је умислио како је могуће побећи од себе – није стигао да поред дела Вебера прочита и мудрости нашег Владике Николаја Велимировића, који је објаснио да је бекство од себе немогуће и узалудан је сваки такав труд!

То је онај Владика Николај којег су Вучићеви пријатељи Немци држали у концлогору – њиховом патенту на које полажу право док је света и века!

Мислио сам да се уопште не осврћем на стање цара којем је онемогућено да влада – његовом кривицом и нашим ракетирањем-жељама, али то није добро. У овим временима дужност је сваког од нас, да у области којом се бави пружи оним осталим оно што може и зна.

Наш нови цар АВ-6 се устоличио! Почео да долази рано јутро на посао, као да је метолостругар, или бравар који му је идол, у некој фабрици где прави на норму неке предмет од метала - као да он није оличење великодостојника који представља Србију, као да није довољно да он стане иза свих нас и својим знањем, стручношћу и ауторитетом – понекада, када затреба, посебно када нешто крене наопако… а за то се и не мора долазити и царске одаје, цар делује са сваког места, у свако време, он је оличење права која припадају божанским бићима јер он уређује односе међу људима на земљи, који су сви од реда божанска бића, по основу духа којим је снабдевена свака људска душа.

Очекивао сам да врло добри патетичар и глумац у покушају, са знањима како пустити сузу у датом тренутку, буде бар неколико недеља по устоличењу весео.

Није ми се свидео његов лик, израз његовог лица приликом држања десне руке на Уставу и Јеванђељу, јер он тада није био ту, био је само телом присутан. Сутрадан су кочнице које су држале под контролом неке велике цареве бриге попустиле и он нам је, опет, рекао: Да нас чекају тешка времена и одлуке, да морамо друкчије да се односима према онима који су терором и злочинима отели  нашу покрајину  Косово и Метохија, да морамо да мењамо уставне одредбе… никако не објашњавајући ко нас и због чега и чиме на то тера и због чега се то нас тиче ако су то нечије стране жеље, односно зашто он говори да морамо ми ако се то морање односи само на њега.

У једном  тренутку сам чак помислио да смо ми из Команде-540 били сурови и престроги када смо испаљивали ракете на Авали и на Полигону „Сава-2“, када смо пожелели да они који су упропастили Србију и потписали издајничке споразуме са Шиптарима, буду кажњени и оду са власти, али на понижавајући начин.

То ме је држало на тренутак док сам читао поруке са лица нашег цара у тренутку када је полагао председничку заклетву и док је невољно примао поклон (19 теренских возила) од оних који су над нама извршили геноцид бомбардујући нас бомбама са уранијумским пуњењем!

Тада је у мени победио графолог-профилиста и донета је одлука да то што сам прочитао са царевог лица учиним доступно мојим читаоцима на затвореном  сајту који читају само они који смеју да се потпишу као читаоци истог.

-АВ-6 полаже заклетву на Уставу који намерава
да промени, за промену Јеванђеља се још
није одлучио, али је на путу да и то учини-

Александар Вучић је духом и мислима далеко отпутовао, само је телом и то делимично и без осећаја физичког контакта са књигама на којима се као заклиње – у себи се весели свом укупном успеху, смеје се на мисао како лако успева да Србе годинама држи у стању омађијаности и илузија, честита себи, али се одмах ту појављује и искаче као приоритетна брига о обавезама које следе од тог тренутка. Те обавезе ми обични само наслућујемо, он зна све, обавештајци су прикупили низ информација те се  може рећи да његове, цареве, тајне уопште више нису тајне!

У Србији нема тајни, само је Србија велика тајна!  Ово би требало, као констатацију дотурити и Томиславу Николићу, ни његове тајне уопште то нису!

Док је трајала процесија полагања заклетве, са бацањем прашине у очи да се и како се један осведочени радикалски кривоклетник преокренуо и да је постао смеран и богобојажљив уводећи у процесију и Јеванђеље, он је смишљао како да сутра обнародује оно што сам више не може да носи - преведено: Признање реалности на терену, независности Косова и Метохије и печаћење те реалности уз брисање помињања Косова као саставног дела Србије у њеном уставу.
Зна да би то могло да искомпликује ствар, али нема куда, обавезе су стављене на сто, ако постоје, а вероватно постоји и неки уцењивачки или други обвезујући материјали који га се и лично тичу, те се он мора приклонити тежем и јачем. Теже претеже!
Док је у оваквом стању, њему ни осталима који су погођени казном, власт неће бити враћана!

За време у којем ће се наш нови цар АВ-6 показати у свом правом лику - делима, радиће се на припреми за долазак правог и законитог србског цара на трон цара Душана, са којег ће владати баш онако као је то чинио цар Душан!
Имао сам привилегију да видим царска документа која потврђују да је онај на којег се та документа односе ВЛИКОДОСТОЈНИК ПЛЕМЕНА СРБСКОГ – он ће ускоро на невидљив начин преузети сву власт у Србији и званично ће се зацарити ускоро, а заклетву је положио на Дан Св. Арханђела Михаила, као Његов војник, 21.11.2015.г. када је постао и војник, у звању Саветника, Организације „Команда-540“, основане 2013.г. са циљем ненасилног преузимања власти у Србији, и ето то време се сасвим приближило!

 Деловање АВ-6 неће сметати, њему неће бити дозвољено да влада на штету државе и народа, ако би га нека невидљива сила на то и даље терала – у Србији се формира паралелан власт уз чињеници да ће та паралелна бити стварна.

-АВ-6 као последњи мученик само што не
заплаче у поклоњено  америчком теренском
возилу, јер сада је он на реду да испуни
што је обећао- 

Као да би хтео да нам немуштим језиком саопшти: Боже, ја сам лажни верник, криво сам се у Тебе заклињао, ради власти, части и осталог што сам задобио, али шта си ми све наменио? Ево, примам овај поклон од Американаца, од оних који су Србе бомбардовали са циљем да их униште, морам да се правим и веселим и задовољним, али Боже, Ти знаш шта је на другом тасу мојих одлука, Ти знаш како ме притискају - ја бих Боже од овог свега одустао, знам да ниси сагласан, гураћу колико будем могао, али сам ја на самом крају својих снага!

Не молим Те Боже за милост, био сам на време опомињан и од Тебе и од људи, нисам никога слушао, и ето спремам се за ово што неће дуго да потраје и оно што следи после тога. И да знаш, Боже, одахнућу, натоварио сам на себе више но што могу да носим, не умем да Ти објасним зашто, нисам задовољан, нисам здрав, весео, нисам омиљен, до сада су ме се бар плашили, слутим да ће и то ускоро престати. Пробаћу да ћутим, да ћутом одем из овог што сам сāм својим памећу замесио маштајући да будем макар као неки Твој важан помоћник.

Трпим понижења, ја који сам све на овом делу земље……. Не плаше ме се најобичнији људи, па ко сам ја онда, да ли сам ја онај прави када седим и плачем или овај сада када се суздржавам да не плачем у овом америчком теренском возилу?
 

 У славу Команданта Небеске војске и Команданта и Начелника Организације „Команда-540“, Светог Арханђела Михаила!

Србија Драгољуб Татомировић
Доктор права-криминолог и теозоф
Заставник Организације „Команда-540“

Постављено 5.6.7526/2017.г. у 12,40 ч.