Речаћење као Печаћење Речима!
- Објашњење за Србина-ратника-

„У време дугогодишњег ратовања, хтео или не хтео уочавао сам и појаве које се уобичајеном логиком и стеченим знањима нису могле објаснити. Сви могу претпоставити да се у рату ратник сусреће са најразличитијим ситуацијама и људима – од обичних, свакодневних до оних са посебним способностима. Припадници Јединице „Бојан“ којом сам командовао (Мр Милић П. Милошевић) били су у свему натпросечни, али ипак само способни Срби-ратници. У оквиру размишљања о ситуацијама које су описиване као „невероватне и немогуће“, а које су се ипак догађале, ставио сам на пробу своја академска знања, искуства и почео сумњати да су мањкава, да им нешто недостаје.

У Босни сам своје сумње проверавао, потврђивао или уклањао, разговорима са свештеницима све три религије, Православне, Римокатоличке и Исламске. На Косову, у Призрену сам разговарао и са припадницима посебног Реда Дервиша у њиховој Текији, на чијем челу се налази Дервиш-Шејх те добијао одређена објашњења.

Тај дервишки Ред је умео да уз одговарајући амбијент и музику учини да људи лебде изнад тла, на оштрици сабље, да без крви буду прободени кроз образе или стомак а да потом нема трагова. И сǎм сам бивао довођен у посебна, дотада непозната, стања у току боравка  у Текији и праћењу ритуала којим су се дервиши припремали за невероватне поступке.

Наравно то ме је интересовало и као војника, као академског грађанина и као Србина који у току школовања у комунистичком образовном систему о томе није добио ама баш никаква знања. Потом, после првих информација шта се све може учинити и у самом присуству непријатеља обратио сам пажњу на оно што сам добијао као информације од дервиша лојалних држави Србији, или у Босни лојалних држави Југославији, те дознао да су одређене услуге од њих тражили и амерички официри који су се појављивали у различитим неборбеним својствима.

Дознао сам да су од њих тражили да утичу на исход битака, на одлуке становништва да без борбе напусти своје куће, да се преда слабијем непријатељу, да буду малодушни или равнодушни, непослушни, успавани и све друго што би могло нанети штету српским борцима и српском народу. Дознавао сам да су у Босну доводили посебне зналце одређених вештина из редова староседелаца Аустралије – племена Абориџина.

Било ми је жао што о томе ништа нисам знао и  у предасима битака разговарао сам и са свештеницима Српске Православне Цркве (СПЦ) и некима од њих рекао да ми је жао што и међу нашим свештеницима нема оних који могу да чине чуда... а када сам у томе остао упоран и када сам претерао онда ми је давано објашњење да су у питању одређене моћи дате одређеним људима – они не морају бити свештеници, али они моћи имају.

Дали су ми и одређена упутства како се такви људи могу препознати и упутили да их тражим, рекавши ми „А Бог ће твој пут укрстити са њиховим ако будеш заслужио и ако то буде потребно“.

Гурнуо сам то у страну јер ми се никако није укрштао пут са таквима са наше стране. Рат се окончао, моја Јединица је расформирана и брисана са списка активних, ја сам добио већи број ордена и одликовања, лечим ране и покушавам да се уклопим у новонастале животне токове.

Половином 2008.г., девет година од НАТО агресије на Србију, без посебног личног разлога, ступио сам  у контакт са наизглед обичним Србином, завршио посао због којег је контакт обављен, поменуо сам општу ситуацију и исказао свој песимизам и сумњу у оправданост онога што је чинила Србија и ја као Србин у свом протеклом периоду, када сада они који нису могли оружјем да постигну оно што су желели то чине лако преко политичких странака,  избора, новца, куповином људских душа....

Видевши ме таквог свог никаквог, тај Србин ми се обратио већ мојом ретко помињаном некадашњом функцијом: Команданте! Ратниче! Не тугуј и слушај шта ћу ти рећи:“

„Ти се сећаш шта су нам тражили и шта су нам нудили пре бомбардовања у тзв. Преговорима у Рамбујеу. Знаш да су тражили базе на Косову, а да са Шиптарима учинимо шта нам је воља. Зар нисмо могли на то да пристанемо? Да им дамо земљиште за базу и будемо њихови миљеници. Зар би ми тада остали друкчији од свих који су им  се поклонили?.

Зар би ми остали Срби да смо се повели за дозволом да са Шиптаримо чинимо шта нам је воља? Зар би ми смели и могли да носимо име Србина? Да ли, Команданте, знаш шта значи реч Србин, откуда такав назив нашем народу? Ко нам га је дао и зашто? Не знаш!? 

Е, па да ти кажем: Беласти су били највеће и божанско племе на Планети Земљи, други мали народи су их називали Пеласти,  трећи су их називали Срб, док су се Беласти називали Рашанима, Расима,  што потиче од њиховог сазнања да су они Нова Раса - отуда Расани-Рашани. Беласт значи светао, Пеласт такође значи светао и тако су Беласте називали народи који нису могли да изговоре слово „Б“, Срб на санскриту значи светао, а Рас је у арапском свету и данас назив за господара.

И данас у руским и украјинским народним песмама за онога који не ради већ организује и руководи или једноставно избегава да ради, каже  „да Србује“! Значи да су Срби светли људи, господари и руководиоци, који су живели са, или уз мање народе црне и жуте расе. Ваљда знаш да постоје три основне расе: бела, жута и црна. Црна раса потиче од проклетог Нојевог сина Хама и од њега потичу сви садашњи арапски народи и други црни народи. Садашњи народи Европе су се доселили из арапских крајева, удружили се и на превару, закључно са 400 година уназад, протерали светле Беласте-Србе у прапостојбину, у данашњу Србију.

Сирија се звала Сирбија, Сибир се звао Сирбир, Данска  се звала Србијом, Немци су једно мало племе из Персије по имену Дојчери - погледај њихову народну ношњу, панталоне до колена које се изнад колена стежу врпцом, до колена чарапе, горе доламица, и ципеле па то упореди са турским шалварама и види и сам везу.

Грци су Етиопљани, Италијани су Египћани, Французи су Арапи из Галилеје, Немци су из Ирана, па сада схвати да је у току не верски, већ РАСНИ рат, јер они вере и немају, они су задржали остатке њихове свете књиге Куран која је и борбена књига и упутство за живот.

Пропустих да ти кажем да у црне народе спадају и Јудејци, само их јако мало па су будући да су асимиловали Хазаре  из Авганистана променили и расни изглед. Но, важан је менталитет, а гледајући по менталитету много је данас Јудејаца у Европи. На нашу жалост и у Србији!

Знаш ли, Команданте, да Јудејци данашњу Француску називају Западном Јудејом и да је председник те Западне Јудеје, Јудејац из Мађарске (Никола Саркози)? И црни народи, у које спадају Турци, Бугари, Румуни, Мађари, Немци, Французи, Шпанци и Италијани су заслугом Срба који су се продали за новац затрли име Беласт или Бели, мада се у Србији у селима, где живе најбољи Срби, за плавог и даље каже Бели. Јер, како се бели човек може називати плавим?

Плавуше су заправо Белуше, белке, видраве и свакако светле или беле. То да се затре наш првобитни назив племена „Беласти“. Тако су нам фалсификовали и историју да се осећамо да смо на нечијој туђој земљи, да смо на отетом, А сва Европе и Азија, Индија, Кина и северна Африка је била настањена Беластим-а, који су потом имали своје локалне називе и по којима су се потом и раздвојили.

Беласти Пољани су живели у данашњој Пољској и види какви су нам то непријатељи постали, и сва друга племена Беластих, закључно са Србима из Црне Горе који се назваше Црногорцима..

Команданте, свет је настао после Божије Промисли али тек пошто је Он ту Промисао преточио у Реч. Пре Речи није било ништа. Када је речено то је запечаћено. Реч ти је Печат, Печаћење је Речаћење. Због тога људи треба да пазе шта причају. И једна реч заталаса Свемир!

Али није свака реч исте снаге. Ни важности ни јачине. Ти си био Командант, оно што си рекао шапатом твоји војници су громко испуњавали! Тако је и са снагом речи. Пази, то је упоредиво са бацањем камена у језеро. И најмањи каменчић заталаса воду, али што већи камен све већи талас и домет тих таласа. Али то су материјалне ствари и то подлеже законима физике.

Речи и њихова снага нису у оквиру људских поимања или знања физике. Када су речи у питању, важно је ко је реч изрекао. Видиш, жалиш за магијом Дервиша, која је моћна, али је она резултат претходних припрема Дервиша да своје тело учини нерањивим или без тежине. Он може да чара и упућује мисли или речи, има и међу њима оних чија је реч опасна, али код нас, међу Србима има потребан број обичних људи који могу да печате речју и мислима, односно који могу чинити оно што ти је било нејасно, и руком - значи покретом, и оком - значи погледом, и речју и мишљу. Али, кажем ти: и покрету и погледу и речи претходи (Про)мисао - Сваки човек прво п(р)омисли шта ће и како да учини и потом донесе одлуку и осмишљено  учини. Учинак зависи од много што-шта - ја ћу ти говорити о оним малобројним који могу да чине невероватне и необјашњиве ствари.

Они могу да мењају временске прилике, да ограђују невидљивим оградама предмете, људе и територије и оне су непробојне, умеју да се учине невидљивим тј. И ако их видиш ти то нигде не региструјеш, могу да измоле све што сматрају за потребно, умеју да користе мисли као оружје, могу некога да пошаљу у неповрат.... могу шта год процене да је целисходно, али они су потпуно безопасни јер воде рачуна шта чине и зашто моле, они су без уобичајених емоција и углавном доносе добре одлуке.

Наши непријатељи Американци, којим командују црни Јудејци, и сви њихови савезници - црни народи из Европе знају ко смо и шта смо, плаше нас се и надзиру нас, испаде да је Србија много значајна. Зашто?

Па зато што знају да они живе на отетом, а неправом се право не може задобити, па стрепе да док  постоји и један живи наследник Беластих да ће затражити повратак у пређашње стање - повратак на своје, а где би они тада?

Са Шиптарима је ствар јаснија, они су отпад српског народа и мали део кавкаског азербејџанског народа. Погледај Кавкаског овчара и шиптарског Шарпланинца. Све исто само се Шарпланинац дегенерисао и смањио јер су се дуго спаривали блиски сродници. То се догодило и са Шиптарима - спарују се блиски сродници, Ислам то не брани - и имаш их такве какви су. Видео си колико дегенерисане деце држе по подрумима и шталама. То им је казна што су се непријатељски односили према околним народима са којима нису мешали крв.

Враћам се на снагу речи: Прошле године је једној нашој жени, која није била Српкиња, па то постала удајом за Србина, па се опет удаљила удајом за несрбина, која је одређена за конкретну Мисију, на Видовдан су саопштене или испричане речи – речи које су оружје, јер ће се догодити све што она буде рекла, јер она преноси оно што јој је речено, и том оружју које је невидљиво нико се никако и ничим не може супротставити.

Она се бојала да то новодобијено оружје искористи.

Ове године се догодило следеће:

Дан пред Видовдан, Бог је укрстио њен пут са путем другог Србина, који има Реч-оружје, који ју је поучио, охрабрио, изгрдио и натерао да те речи искористи као оружје. И од њега је право отишла на Косово.

Опирала се наравно, али је пристала.

Речи-оружје су изговорене ујутро, на Газиместану, на Видовдан, на Главном Српском Борбеном Платоу на коме су се Беласти 1448./1389. г. борили са много већом војском Агарјана и нису изгубили, а увече, као ехо тог оружја, исте речи су поновљене од стране човека који ју је храбрио, на Другом Српском Платоу на Равној Гори који слови као Плато битке између самих Беластих, оних који су на страни Бога и оних којих су против њега, четника и партизана-комуниста.

Битка на Главном Српском Платоу, догодила се а на 555 година пре давно одређеног краја ове Цивилизације коју предводи Америка, и она није одржана 1389.  већ 59 година касније, 1448.г. - само нам је и то подметнуто кроз постојеће непоуздане податке-поуздани подаци су систематски замењени фалсификатима. 555 година од Косовске Епопеје, граничне године од које се одбројава време за нестанак овакве Цивилизације у којој нема Беластих на местима њима одређеним, навршила се 2003.г.

Знаш шта су нам урадили те године – убили су Беластог који се није срамотио да каже да припада Беластима, који је увео као школски предмет у основне школе, од комуниста забрањену, Веронауку, који је обезбедио новац да се оконча изградња Храма Светог Саве и који је, с правом власника земље, тражио да се Косово и Метохија врати Србији.

Пре убијања тог Беластог, Србијом су владали они који нису из племена Беластих или се стиде да то кажу, односно Србијом су владали они који су јудејске крви у целости или у значајном проценту. И сада је тако, па гледај шта ће се догађати.

Ово што сам ти рекао знају и они који би да нас избришу са мапе и са списка живих народа – фалсификовањем године Косовске Епопеје померањем године Битке уназад за 59 година учинили су да се као година нестанка овакве Цивилизације сматра година 1944.г. и у тој години су победници били они који су све смислили како би избегли Судбину коју одређује Онај чија се важи без остатка и услова!

Победили су Јудејци из Америке и Европе па је почело грађење Новог Света по плану људи, и то оних осуђених на пропаст. Тада је на чело Беластих дошао Јудејац из не зна се одакле и владао до своје смрти. Потом се догађало оно о чему и сам знаш довољно. Тада се родио и онај Беласти који је био у прилици да учини Србију друкчијом, само он није био од Бога одређен и његов учинак се није приметио.

Али, у години убиства Беластог одређеног да спасава Божију Земљу Србију, Америка и они који су јој се поклонили кренули су у рат у Ираку... у пропаст, на пут без повратка. Јер, пре 555 година пре 2003.г. година 2003. је одређена као гранична и то је непромењиво. Јер је Речаћено!

Пошто се као сваки кривац приведен закону, Америка опире, учињено је ове, 2008.г. додатно што је било потребно да се примири, а ти и сви Беласти гледајте шта ће им се догађати. Опираће се у целом свету и у Србији они који су се поклонили Америци, мерама казне која им је одређене, али узалуд а ти само гледај.  Ми више нећемо ратовати! Ово мало што буде, то је међу нама, вратиће се Срби памети и чудити се у шта су се били загледали-наравно, не баш сви!

Тада је Речима-оружјем  извршено печаћење, догодило се Речаћење Воље Господа Бога нашег и Печаћење Судбине Американаца, Шиптара и свих осталих.

Они, Американци и сви који су се поклонили Америци у њеним неделима и покушајима да избрише Србе са Косовског Платоа, који је најважнији Плато на Земљи, 15.3.2008.г. су кренули, убрзано, у неповрат. Нажалост (?), истог дана је у неповрат кренуо и први међу Србима који су се поклонили Америци. Гледај шта ће им се свима догађати. Не брини ако се буде догађало оно што ти мислиш да је по нас лоше - није ништа учињено без да је Бог одобрио.

Ти, Команданте, не жали што међу Србима или нашим свештеницима нема чаробњака као код муслимана – ми нисмо у нужди да се удварамо Ђаволу, наши људи, који су по Вољи Божијој, печате што је потребно. Не брини. Ти си ратовао различитим оружјима, знаш и учинак, гледај и видећеш колико је он миноран у односу на снагу Речи изговорене од оног коме је допуштено да мења стварност и да за све одговара.

Знаш да су момци-Шиптари који су ломили крстове на нашим цркава у лудницама, знаш да су неке цркве сами Шиптари  обновили, знаш да умиру НАТО војници у већем броју него што би их твоја јединица могла ликвидирати а да седе скрштених руку, знаш да Шиптари нестају – уранијум је награда за њих од њихових наредбодаваца Американаца. И гледај шта ће се збивати.

Не треба тражити нити очекивати помоћ од Америке којом управљају Јудејци, нити од Европе настањене црним народима који су Беласте протерали са своје земље, нити од Руса који живе на земљи која се зове Расија, по нама Беластима, Расима, Рашанима, а да они то и не знају.

Не тражите помоћ од Русије која не жели да осуди злочиначко убиство царске руске породице, после којег су Русијом овладали Јудејци који су прво користили своја јудејска имена а потом се маскирали тако што су узели руска имена и презимена те више нико у Русији не зна ко су они, осим самих Јудејаца, и који су донели одлуку да са 60 милијарди долара подупру посрнулу пријатељску Америку и њену привреду, којој помоћи нема нити могућности да се та помоћ врати јер је уложена у куповину државних америчких акција издатих по основу непостојећих гаранција или депозита, све ово док ти исти  („Руси“) истовремено, на прави јудејски начин, покушавају да све што је вредно у привреди Србије купе за само 400 милиона долара.

Тражите помоћ Помоћника Који никада не издаје, али и не морате, Речаћење је обављено!

__________________________

Рекао је наш Исус Христ да ће на крају времена са својим противницима „Ратовати снагом оружја, уста својих!“- то су речи.

„А тамо где се скупе двојица или тројица имена мога ради, ја сам са њима“ – онима који заслуже, Он (Исус Христ) може (и јесте) дати да снагом Речи чине оно што не могу ни најстрашнија људска оружја.

                                                       ___________________________

Свака мисао Планету заталаса,
а камо ли када се пусти хиљаду гласа

Аманет је закуцао и на наша и на Ваша врата.

Свевишњи надгледа наше кораке, бди над Истином и Правдом.

И без Бога Косово неће проћи.

Нити ће и једна туђинска нога ту да се скраси,

Јер није и не може ту бити,

Већ се јако добро мора скрити.

А ни онда сакрити се не може, јер сунце Правде и Истине

Све сажеже...... 

- Аутор песме је тадашњи магистар
Милић П. Милошевић-

______________­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­_______________________

„Да си ми жив и здрав, Команданте, Бог с тобом!

А то што ме питаш како се зовем – зови ме Крстолики, видиш да су те добро упутили на знак препознавања, само ниси био пажљив“

________________________

*Напомена Србија Драгољуба Татомировића:
Моје објашњење дато Ратном Команданту Специјалне јединице „Бојан“, Мр Милићу П. Милошевићу 6.9.2008.г. у време док је спремао своју докторску дисертацију.

______________________________

Србија Драгољуб Татомировић
Доктор права-криминолог и теозоф
Заставник Организације „Команда-540“

Постављено 17.12.2017.г. у 17,30 ч.