DOSTOJNOEST
НАЈНОВИЈИ ТЕКСТОВИ
НАЈЧИТАНИЈИ ТЕКСТОВИ
ТЕКСТОВИ СА НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
ПОСЕТИТЕ НАШ БЛОГ
Протокол мајстор!
-Туга због маске, а не због суштине-
Пре неколико дана сам био у прилици да се упознам са једним официром високог чина – род: Протокол мајстор!
Пре тога ми је уручен неформални број Специјалног новогодишњег информативног билтена чијом сам садржином био веома задовољан и због тог свог стања себе сам принудио на ћутање и пажљиво слушање тог Протокол мајстора, који се у неколико минута представио нама који смо га слушали.
Да није он о томе тако озбиљно и са дубоким уверењем да је то што ради врло значајно за саму државу и њен опстанак, сигурно бих га прекинуо, насмејао се, или би био крајње саркастичан, циничан… или бих реаговао свакако на неки подругљив начин….., али нисам: Човек је описивао своје умеће које је у суштини маскирање најразличитијих врста разбојника – фалсификатора, кривоклетника, давалаца лажних обећања… на чијим се главама, стицајем различитих околности, нашла царска круна, у овом случају србског цара, а пре тога оног југословенског!
Човек је уверен да је његов труд вредан сваке пажње, плате, чина и одликовања, што је кроз протоколарне церемоније одвраћао нашу пажњу да о разбојнику под царском круном не мислимо као и сваком другом разбојнику, односно да не гледамо у цара већ у круну, јер је она, по Протокол мајстору, та која мења суштину!
Круна промени суштину разбојника самом околношћу да се тај разбојник сматра царем неке државе. Царска круна има своју моћ, има свој смисао и своју суштину ако покрива главу достојног, и никако и никада друкчије!
Глава је та на коју се ставља круна, не ставља се глава на круну, већ круна на главу. Каква глава - таква и круна, јер тада чине јединство у разбојнику који је постао КРУНИСАНА ГЛАВА!
Када се изврши неки фалсификат, преправком идентификационих ознака, посебним техничким поступцима се изазивају оне прве, најстарије, оне на дну, и када се оне прочитају изврши се идентификација, када скривена ствар-документ опет добија свој прави лик док се оно преко тога уклања, заборавља или се чува као криминалистичко-технички доказ шта је све преко тога писало, и ко се китио оним што му не припада!
Само пијани капетан лађе и његови лађари заустављају лађу на води без бацања ленгера (сидра) – трезни и одговорни том послу посвећују сву потребну пажњу, често и ако дно није погодно за утврђивање ленгера, избаце ленгер на обалу, где се он укопа у тврдо како би лађа стајала на месту не којем је заустављена - онда на лађи остане само дежурни морнар, остали могу на обалу због својих уобичајених потреба. Када се врате затекну лађу, па даље по плану који имају.
Они први, пијани, када се врате, трљају очи, чуде се што је нема јер знају да су је ту оставили – али, нема лађе, отпловила. Нема никаквих трагова на води ни на обали где су могли забацити ленгере…. Па иду низ воду распитујући се - неко ју је видео, неко није, али нико о лађи више и не говори, већ се упамте пијани лађари који су изгубили своју лађу.
Разбојници са крунама на глави се називају царевима, чак и они временом умисле да никада нису ни били разбојници, да су од увек цареви, а за време када нису били говоре као о грешци, неправди, лошим временима.
Србија је окружена разбојницима-царевима, од Јадранског, до Северног, Црног, Јонског и Егејског мора, који су на територијама отетим од Србије пробали да направе своје државе-променили називе места, река, планина, променили и историју, срушили споменике и гробља, променили писмо, језик, побили Србе…. Једном речју, покрили разбојнички плен разбојником са царском круном на глави који је сео на врх плена, све зверињајући около да му га неки исти такав, са друге гомиле, не украде, отме… и ишло то тако - последњих неколико хиљада година се то догађало, то отимање од Србије, крунисање околних разбојника за цареве који су се потом удруживали и временом сви били против остатка Србије у којој је увек живело неколико милиона потомака власника онога на чему су разбојници оформили своју државу.
Тиква и све врежасте биљке (бундеве, тиквице, тикве за воду и још неке) су једногодишње бујне биљке које се већ у првим јесењим данима спаруше и до идућег пролеће нема никакви трагова њиховог постојања на местима где су бујале – јер је њихов корен само неколико сантиметара дубок, нису пустила жиле, нема обнављања, нема грагова, биле једну сезону од пола године и изгубио им се сваки траг! Србија већ дуго ставља царску круну на главе различитих тиквана, јер су такви најупорнији да подметну главу неком од оних Протокол мајстора са којим сам започео овај наслов.
Србија је окружена тиквама и тикванима од свих оних набројаних мора – за њихове државе старе под 15-1000 година, „тиква сезона“ се завршава!
Нису пустиле жиле – немају своје писмо, немају своју прошлост оличену у обичајима, језику, писму, да општој култури, нема трагова њихових ленгера на подручјим где упорно покушавају да направе државе, и не успева ниједна царска круна да сакрије разбојничку главу на коју је стављена - па је испод ње, ма како био нашминкан, само разбојник мрког погледа којим прикрива своје чуђење шта му се догађа и страх када ће се то открити, па не само да ће изгубити круну већ и оно на шта је стављена!
Тиква државе са тикванима-царевима, оним који су на туђем, са лажним идентификационим ознакама, пролазе као тикве-суше се, нестају, испод крунисаних глава искачу главе разбојника, испод нашминканих лепих глава изненада истрчавају разбојници, па таква разбојничка држава бива уништена… на неки начин, за њу одређен. Прошло време уживања у лажном миру и све мора да се врати у претходно стање!
Понеки тиквани са царским крунама упорно мантрају како се историја не може вратити-то да нас увере како се Правда не може вратити, да се неправдом створила правда, јер они знају начин доласка до круне и царских овлашћења, једноставно се међупериоди, тикван и разбојнички периоди само пониште, избришу и споји се историјско праведно време са временом које се потом на њега наставља.
Србски трон су настањивале многе тикван-главе, и од цара Душана до прошле године прошло је 588 година, тих 588 година се поништава па се царска круна поново даје једном из лозе из које је и сам Цар Душан-Силни!
Ко је помогао Давиду у борби против Голијата? Е тај помаже и државама народима на које су својевремено напали разбојници па их опљачкали, украли чак и србску царску круну у стављали је на своје главе како би били цареви, сада то мора да се доведе у ред. Тај који је помогао Давиду учинио је да садашњи Давид-Србија, измучена вековним мукама, више нигде не жури и више ништа и не предузима-сада су у журби разбојници, сада би да јој врате територије, да јој врате круне царске и све што су крали и сакрили мислећи да ће преко тога и сами постати цареви и царске државе и народи – сада су из архива извукли старе србске мапе, и сам гледам у једну коју је сачинио наш историчар Милош Милојевић, она је из 1873.- разбојници који су били на србском трону, до 1918.године и после тога, су је уклонили из образовног програма а и уопште, она је била сакривена! И била тајна за нас!
Сада се у две преостале важне престонице та мапа узима за основу враћања отетих србских територија од Србије – сада се, иако ми то ни од кога од људи не тражимо, Србији враћају све територије Србског царства из времена цара Душана Силног, увећане због искуства разбојника који ове територије враћају и због њихових будућих разбојничких планова – укрупњују оно што су до сада уситњавали, како би се са мање царева лакше споразумевали.
Бе(ла)сарабија, ма шта то значило разбјницима је само Бела Србија и она ће бити враћена у састав Србије, и Цариград, наравно, и лево и десно и горе и доле, без наше силе и молбе – јер они више не могу да опстану без ленгера, плутају и одлазе као лађе пијаних лађара….сада се они понашају као „бизнисмени“ из Новог Београда и Сурчина који имају обичај да после добро обављеног „посла“ стану испред старе сеоске бежанијске цркве, коју полако окружују солитери, изађу из својих скупих џипова, ставе обавезне црне сунчане наочаре па као нехајно иду ка цркви где би да постиде мене и остале који као прилог на иконе стављамо гвоздени новац, а они да се покажу ставе и по 100 евра – они толико од опљачканог, ми остали онолико од нашег… сада би ови чије лађе почињу да слободно плутају рекама да се искупе, враћањем оног што су отели а да им то буде узето у обзир за искупљење, враћањем Србији која је одувек овде где је и сада ленгерисана - сада би и Русија да се ухватио за лађу која има ленгер, која се зове Србија, а кидали и секли конопце па и челичне сајле, да буду самостални, а сада би када прети опасност од олуја и високих таласа да се вежу за лангерисану лађу. До 16.3.2016.г. до када је орочено Поравнавање све мора да буде враћено, а да се власник око тога не труди.
Ово ће бити Година Додворивања Србији – ово ће бити година када се велики више неће сакривати када буду молили мале, ово је година када ће богати молити за позајмицу од сиромашних, ово ће бити година у којој ће Давид звани Србија победити Голијата званог Немачка, Америка, НАТО, Израел, Русија…. Ово ће бити година журбе у давању понуда Србији које се не одбијају, година изношења докумената, уговора, гаранција и другог чиме ће се оправдавати оно што се сада нуди Србији, ово ће бити година у којој времена више и нема, а остало је само још 2,5 месеца, ово је време у којој више Русија није успавани медвед, у којем Америка није опасни орао, у којој се Израел изненада сетио неправди према Србији.
Јер тако хоће Онај који више ово није хтео да трпи и који је усвојих многе молбе неких Срба којим Он има обичај да те молбе и испуни.
Свим мојим читаоцима желим срећну 7524.г. годину коју су покрстили и назвали 2016. – али то је та!
Напомена за Протокол мајстора: Извињавам се што сам о твом послу овако написао, верујем да се ти трудиш, а видео сам да сматраш како је то битно за величање снаге Србије – шта да ти кажем: Дао сам ти моју визит картицу, тамо је адреса ових наслова, можда би вредело да их прелисташ. И теби желим свако добро!
Слава нашем Живом Богу!
Србија Драгољуб Татомировић
Постављено 02.01.2016.г. у 16,45 ч.
Коментари: 3
Србија Ненад Трајковић: Брате Драгољубе,
дошло је време које Срби и Србија чекају вековима. Пробудиће се успавани и изаћи ће из воза који јури у неповрат па ће се укрцати у Барку која води у сигурну луку одакле је све и почело. И теби и свим Србима срећна 7524год,
Србија Ненад Трајковић!
Mile Stevanović: SRB Mile Stevanović..brate Dragoljube vi i vasi Prijatelji kao Duhovni Vitezovi vodite borbu protivu svetskih mocnika, koji su opsednuti pohlepom. Vi udruzeni činite nepobedivu silu koja je u sluzbi svetog Arhangela Mihaila, tako da sirite ljubav, slogu,mir i ostvarujete pobede bez pobedjenih, a protivnike činite u saradnikei i prijatelje. Uz tople molitve pravednika i obozen Narod konačan uspeh nad zlom je na vidiku. Srećna 7524 gd. i uspeh u daljem radu...
Србија Верица Стојиљковић: Нека је сретна 7524.година нашем Роду где год био, у нашој Србијици или негде другде! Нека је сретна Вама Драгољубе Татомировићу и свима око Вас! Нека је сретна и потомку нашег Душана Силног!
Постави коментар:
Постави коментар:
© Copyright :Zlatni Bilten 2010