Срце издајем или продајем!

-Када се продаје највредније?-

*Кључне речи: Како се продаје срце, када се продаје једино вредно, шта се чини када се остане без највреднијег, каљење народа кроз пропаст појединаца.

Опште позната је ствар да свако од нас покушава да продају највредније имовине одложи за крај, или је свакако избегне. Али, опште је  познато, такође, да се када се једном почне живети од продаје имовине, продаја окончава продајом и оног највреднијег што човек поседује.

Највредније и једино и важно помена за један кратки људски век је оно што је добијено на поклон и коришћење за време трајања живота тела у које је смештен тај поклон – СРЦЕ човека!

И оно се чува и пази, задобија ожиљке из различитих борби на које је душа човека, становник СРЦА човека, принуђена или бива ојачавано животом у којем су вођене победничке ненасилне борбе, када је душа човека уживала помоћ Власника свих душа смештених у људе.

Оно, срце, је као кућа, као стан нечега највреднијег чиме човек располаже, постављно на место са којег се лако командује и приступа свим органима тела човека, повезано Нервом Вагусом са умом човека, како би човек био у позицији да поступа онако како је души наложено пре усељења у тело, које се ради ње и ствара, односно како би се могла његова СЛОБОДНА ВОЉА стављати на искушења и пажљиво посматрати, о чему се праве непрекидне белешке – о делима и намерама.

Када се овако опише улога срца човека, може се претпоставити да се оно нерадо, ретко или никада и не продаје! Али, душа се сроди са телом, заволи тело у којем је, почне да ужива у почастима које се одају телу у којем је, па временом постане попустљива, више пажње полаже на стање тела него на сопствену улогу и стање, почне да слуша жеље тела и да настоји да му их испуни, преобрати се из команданта у слугу, спрема се да буде понизна до мере спремности и да се склони у страну своје куће-срца човека, да прими подстанара који ће поступно преузети њену командантску улогу до времена када ће бити поптупно потиснута или и избачена из тела и она на то пристане у хтењу да телу које је заволела буде и даље лепо, да му омогући и оно што му она, душа, није могла омогућити!

То је упоредиво са жртвовањем родитеља за децу под изговорм «па ја и живим за њих», не водећи рачуна шта се тим жртвовањем омогућава деци и чему им то служи. Времена су непрекидно, у последњих неколико хиљада година, тешка, посебно од времена Исуса Христа, од када се рачуна време доласка Краја света, не краја света у смислу нестајања људи, река, планина, мора...., већ нестанка оваквог света, овако уређеног, заснованог на похлепи, власти, новцу, тиранији над људима и у свим тим годинама, а прошло их је више од 2000, људске душе су попуштале телима, па су они немуштим језиком, својим мислима давали оглас «Да издају или продају своје срце!» - људи су примећивали догађања која се тичу конкретног човека, али оглас нису чули, док је онај који је увек заинтересован за такву трговину, за изнајмљивање или куповину, не види али чује оглас исказан мислима, или дефинисаног и намером за овакву трансакцију, обрадују се, па вешт у свему учини да се тело човека доведе у стање да ће исказана цена изнајмљивања или продаје срца бити повољнија, односно да ће уговор о тој трговини подразумевати неутралан боравак душе у свом дотадашњем стану у којем је само боравило, или излазак из стана уз уговорену исплату!

Срби то лако опишу са: «Продао душу ђаволу!». Када се ова трговина заврши, као да се родио нови човек истог изгледа - он је нови јер му је командант промењен, промењена му душа!

  Срби, јер овде говорим о нама Србима, склони пребијању преко колена у току доношења одлука о продаји и брзо и лако донесу одлуку да дају у најам или продају оно једино вредно што песедују, све мислећи да ће «касније» то повратити или реизнајмити или откупити па опет бити на истом, на свом, са својим срцем! Али, не бива!

Купац је искусан, прави уговор у којем је предвиђено трајно изнајмљивање или продаја, са правом ппродавца срца да дотадашња душа може да користи неке споредне просторије, без права на команду телом, или излазак из такве куће – на коју се варијанту душа определи у таквонм стању ће и бити до истека трајања његовог времена боравка у телу неког човека.

Срби су каљени непрекидно последњих неколико хиљада, посебно последњих 2.000 година и доведени до жарења пре 69 година и сада се спрема њихово бацање у расхладну течност – челик се ужари и потом се хлади у различитим течностима, различитим трајањем времена потапања у њих, како би се добиле одговарајуће карактеристике предмета који се кали – Директор ове Калионице за Србе је сам Господ! - велика акција изнајмљивања и продаје срца Срба започела је око 1935.г., обнародована 1941.г. и траје до дана данашњег.

Срби изнајмљивали срце, угађали телу, тело, народно србско тело им ослабило, дегенерисало се, изгубио се геном мушкости, чојства и јунаштва, па се сада целом Србијом чује «Срце издајем или продајем!» - како год, оно се издаје!

Ко продаје стан своје душе он је њен издајник, мада она није никада невина, јер се саглашавала са намерама онога који даје такав оглас.

И?

Па ништа, све више огласа, све нижа цена изнајмљивања или продаје, све већи број оних који су купили нечије срце...... за нешто хране, одеће и онога што се телу допада!

Ова вишехиљадугодишња трговина довела је до ојачавања бића оних који су куповином дошли до срца, има их све више, они се као и сви досељеници у неки крај Земље држе једни других, испомажу се, чувају своје тајне – тада се стварају услови за борбу Добра и Зла, јер су они који су новцем купили или на други начин дошли у посед људског срца, они који у име Зла спремају борбу против оних истрајних у чувању срца, оних који су на страни Добра, а заправо спрема се њихова борба под Грађанским ратом, нападом страних народа када се доносе одлуке о одбрани, које увек поделе један народ на више делова, па често они који су за новац купили људска срца бивају храбрији и агилнији - победе до мере успостављања своје власти, коју потом зналачки, коришћењем силе, уцене, претње и на много других начина усмерених на плашење душа људи учине да се оне постепено предају и без борбе и тада је сасвим свеједно да ли је нека душа изнјамљена, купљена или само пасивизирана страхом, бедом или стављањем у изглед да ће се стање поправити «једног дана» уз много услова који се никада и не могу испунити.

Ми у Србији сада имамо такво стање људских срца у којима су људске душе – стање пасивности, одбијања супротстављања злу сваке врсте као делу једног Зла, спремности на примање подстанара за мало новца или и бесплатно, док је до масовне продаје - само један корак!

Ово се може образложити непостојањем стања емоција за критеријуме за сажаљење, солидарност са онима који су у невољи, неосуђивањем оних тела која су изнајмила или продала своје срце, већ напротив они постају узор.... покушавају се имитирати и сада, да има интересовања, већина власника срца би бар примила подстанара, или би срце и продала.

Али, купаца више нема, нема потребе куповати онога који не пружа отпор, који држи отворено срце за свакога, он је савладан другим вештинама и он иако власник срца чини све оно што чини и једна трула јабука у пуном џаку осталих, здравих јабука – преноси им трулеж и само треба бити стрпљив па ће се од џака здравих за две-три недеље добити џак трулих јабука, без икаквог улога у тај процес, а јабуке уништене!

Џак са трулим јабукама се једноставно баца на сметлиште, јер нема баш никакву употребну вредност – исто мишљење влада и у оним који су се пасивизирали, пристали да пригуше своје срце, да затворе своју душу, да не поступају ни по њеним најблажим критеријумима и пошто су је учинили меком успевају да једно време тело има примат над душом, после чега тело пропадне а душа остане без куће, јер у Небо не може да оде пре времена које јој је одређено, те постаје становник у Поднебесју у којем лутају душе њима сличних, које су посебна ловина за придобијање на страну оних који су раније такве душе куповали – о њима више нико не брине, такве душе напусте њени Анђели чувари, и она су ловина Злих духова који почињу да им служе пошто бивају обучене на различитим тамошњим НВО курсевима, после чега се придодају неком људском срцу у којем већ станује душа Палог Анђела, да као бољи зналац људи буде на помоћи таквој палоанђелској души, како би удружено натерале тело у којем су, да чини оно што му душа Палог Анђела, новог станара или власника, заповеда.

Временом таква истерана људска душа, будући да је у Поднебесју, постане прво војник Палих Анђела , а онда зависник и слуга који нема где да оде, па служи само за храну!

А храна палих анђела и њихових слугу је мука тела и душа људи који се опиру давању огласа. Срце продајем, срце издајем! Треба ли коме моје срце?!

  Одјекују овакви огласи Србијом!

И данас када се Косово и Метохија, ограђено Божије Имање, скоро добровољно предаје терористима и Злим Духовима који им командују, у дане када србски цар удара камен темељац за личну цркву у којој би да се моли за опрост грехова – а џамбаси као на вашару у Руми, у групама од по два-три обилазе, гледају, мере, бирају, купују, додворујући се свом Команданту, Палом Анђелу!

Ово стање је борба Добра и Зла! Трајаће до Грађанског рата или окупације, до стања када се опет почне (про)пева(ва)ти о СЛОБОДИ, о стању у којем смо били па се определили на овакве огласе о продаји срца, о стању када смо срушили кућу у којој је боравила наша душа, када смо продали оно једино што имамо а да има неку вредност – тада ти који (про)пева(ва)ју о слободи добију помоћ, надвладају па се врате у стање које је људима одређено на самом Прапочетку - они који хоће - други имају свој пут, нико се силом не тера да постане добар, добар постане онај који схвати и није од неког битног значаја број таквих, довољно је колико их буде!

Наша деца су наша биолошки, душу им ми нисмо дали и то и не можемо. Каква су таква су, али она имају увек двојаку улогу: Прво се надгледа поступање њихове душе и друго – поступци наше душе када је наставак нашег тела у питању. То је и најтеже искушење: Гледа Бог како ћемо реаговати када је очигледно да су и наша деца дала оглас да продају срце! Ако на то гледамо са одбравањем, саучесник смо и исти такав продавац срца!

Не патити због деце, ми смо им дали оно што је било могуће од нас, тело - душа им је дата од Власника свих душа, и свака одговара само за себе. У одоворност родитеља се, наравно, убрајају квалитети наших поступака у време упућивања душе у живот на Земљи, у време када су наша деца мала, па до пунолетства или до око 28 година боравка њима одређене душе у њиховим телима - тада наша одговорност скоро и да престаје јер свака душа, свако наше дете има и своју Слободну Вољу, коју не треба ометати јер се тиме ремети видокруг кроз који је наше дете и њихова душа посматрана.

Ми треба да бринемо о деци, па и да притрпимо због њих, али нико није дужан да иде са њима ако она иду у понор и поред свих наших упозорења.

Штеди са када се има, треба бринути о доброј деци више него оној другој – натеравати лоше да гледају како пролазе добри, а никако запоставити добре због лоших, јер ће се пољуљати став добрих да чине паметно, када се сва пажња посвети оним лошим.

Запажајмо огласе, памтимо ко су продавци срца и чувајмо их се!

Бог са нама – Пристани Боже!

Драгољуб

Написано 03.11.2013.г у 14,08 ч.

Постављено 23.11.2013.г. у 14,36 ч