Незаконито утолити глад

-Да ли је то, и када, дозвољено?-

Веза: -Повући мишем испод овог текста да се појави линк ка наслову везе-
http://zlatnibilten.blogspot.rs/2017/04/preuzima-se-vlast-u-srbiji.html

У овако уређеном свету кажњава се и незаконито утољавање глади – подводи се под крађу животних намирница, под нарушавање приватности поседа или неку сличну одредбу којом се штите они који су неспремни да бесплатно дају парче хлеба ономе који је гладан.

У исламским државама ово питање је на одговарајући начин решила религијска књига „Куран“, док се у јудеохришћанским државама незаконитим утољавањем глади баве полиција, судови, социјалне службе, односно ово питање се решава од случаја до случаја, и добром вољом оних којих се тиче.

Утољавање глади људи за Правдом и Истином решава се у целом свету на сличан начин – законима. Када се они примењују у прописаном облику. А када се они из многобројних разлога не примењују, покаже се да су сва људска бића браћа по духу којим су снабдевене њихове душе и да су Божија деца по основу потребе за Правдом и Истином, која надилази законска решења и недоследности у њиховој примени.

У Америци, Европи, Азији, Индији, и на другим територијама забележено је организовање људи који у неком тренутку преузимају власт и правду у своје руке, чинећи том приликом кривична дела по законима који се или не примењују, или се њима крше Божански Принципи на којима је саздан сваки човек.

У Америци и Русији су забележени случајеви грађанског организовања када се непосредном активношћу грађана или и службеника државних органа, утољава глад за Правдом и Истином, на законима забрањен начин.

Америка је о томе снимила више филмова, док се о таквим појавама у Русији јавност обавештава кратким чланцима, увек са негативном конотацијом.

Све демонстрације грађана, митинзи, побуне, одбијања послушности гађана и друге манифестације су опомена државама о постојању глади за Правдом и Истином.

Грађанске побуне су уобличене до мере да су постали алати за рушење држава или цепање њених подручја са накнадним функционисањем као самосталних територија, често названих и државама.
Функционисање одцепљених подручја као држава испробано је у Француској у тзв. „Буржоаској Револуцији“, потом у Русији када је царско уређење замењено совјетским, у Србији када су партизани у Другом Светском рату једно мало подручје, око града Ужица, назвали Ужичком Републиком, као и када је 1944.г. на рушевинама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, створена комунистичка Југославија.

Све комунистичке државе су изграђене грубом применом алата побуна, насиља и терора!

Оно што је створено насиљем, насиљем се и одржава и у насиљу и нестаје!

Држава створена у Француској, Русији и Србији, од стране комуниста, биле су идеолошке, комунистичке, секташке и богоборачке.

Државе које се боре против Бога, осуђене су на пропаст!

Остаци Божијег у сваком човеку побуђује његову потребу да утоли глад за Правдом и истином и када држава неблаговремено или неадекватно реагује на ту потребу, ризикује нереде и сопствено урушавање – победу увек и свуда односи Бог.

Људи су уредили своје државе онако како су хтели они који су обладали силом коју поседује свака држава. Оградили су се и обезбедили својим законима које спроводе државни органи и скоро и да не постоји прихватљив начин грађанског притиска да се држава обликује по жељама грађана – држава је друга страна фронта, она је аждаја која се брани свим средствима и увек истакне неке приоритете који јој не дозвољавају измену сопствене организације и начина функционисања, па као да она постоји ради себе, а не ради грађана који су је основали.

Организована мањина наметне вољу већини, спроводи своје жеље и планове, штитећи се државном силом и законима који регулишу поступања грађана у свакој ситуацији.

Када се то догоди, на необјашњив начин  се појаве људи-појединци  или њихове организације који своју глад за Правдом и Истином утољавају тако што улазе у сукоб са државом, држава увек победи, али се тиме  таква врста глади шири!

У време када је држава уочавала људе који наговарају или предводе оне који би да по сваку цену утоле своју глад за Правдом и Истином, она делује – Исус, Наисус, човек из града Наисуса, Наиса, данашњег Ниша у Србији, је распет на крст од стране Римљана и Јевреја, потом су неки спаљивани, неки су растезани на специјалном точку, неки су кидани везани за коњске репове, а некима  су  одсецане главе уз коришћење специјалног француског ђаволског патената „Гиљотине“, док су комунисти те проблеме решавали много лакше и ефикасније - метком о главу Углавном о трошку државе, док се у Кини и дан-данас од родбине убијеног тражи надокнада за државни метак!

После оваквих обрачуна држава са људима који су тражили Правду и Истину, ти људи су добили заштиту – неосвојиву и непробојну.  Били су у илегали, ненаоружани, нису чинили ништа видљиво и забрањено, нису поновили грешке Наисуса названог Исусом Христом, а Он је само Риста из Наисуса, па из тога су извели како је Он Исус Христ.

Њима су дата Знања садржана у списима Заветног Ковчега – та Знања су постала њихово оружје којим утољавају своју, и не само своју, глад за Правдом и Истином!

Када су списи заветног Ковчега раздељени људима, невидљиви Бог је ступио у видљиву битку за Правду и Истину, какву је Он одредио још у време Постања! Он је у ту битку ступио преко својих војника којим је разделио списе – оружје.

Од тада, а недавно је то било, Бог је на Земљи, преко својих војника који располажу и делом Његових Знања и делом Његових Моћи.
Наисус, човек који је рођен у Нишу, у Србији, поново је у држави свог рођења!

У Србији су у новије време примењени алати – побуне грађана којим су се од Србије одцепиле неке њене области, по основном  моделу-алату, стварањем паралелних државних структура, које извесно време функционишу као паралелне, а потом постану главне док државне, без икакве присиле, остану у дисфункцији – грађани их не признају!
Овај ефикасни модел се маскира правом грађана на самоопредељење и то је модел по којем се спрема реконфигурација сада постојећих држава. То функционише – испробано у Србији!

У Србији су од недавно у примени Знања која су чувана у Заветном  Ковчегу.

Знањима из Заветног Ковчега уредиће се прво Србија – не ова садашња, већ она права, од Атлантика до Токија.

Због тога је од Ђурђевдана (када по Србском календару почиње лето), (6.5.) (по Латинском календару), 2017.г. у Србији започета Операција Преузимања власти од оне коју је држава устројила по својим законима, не дирајући ту званично признату власт, јер она не смета…. И она ће постати неважна када буде очигледно да је нефункционална и када сви они који су се трудили да  буду део власти уоче да то више не желе, јер не могу да владају!

Бог је Сила која Свет уређује ненасилно, Он је сила која потире све људске силе које сметају да се утоли глад људи за Правдом и Истином – за Њим!

Оним који поседују велику овоземаљску силу и новац, Он ће дозволити да то користе, како би сви други, а на крају и они сами, увидели да је та сила мала и свакако недовољна да спречи жељу људи за Правдом и Истином.

После тога ће се стварати царства народа у којим ће се законима обезбеђивати утољавање глади за Правдом и Истином и биће то време о којем се хиљадама година прича, време Другог доласка Исуса Христа (Ристе из Ниша)  као Бога, на Земљу. А он је ту од пре 50 година, у Србији, међу нама и са нама, и сво то време Га ишчекују многи, посебно Римски Папа и Јевреји, они који су Га распели сада би да Га угосте, али у лику њиховог Бога Сатане, којег планирају да зацаре као Цара Земље на дан 5.6.2017.г. у Јерусалиму – тако су најавили, мада им је послато упозорење да то не чине, јер ће, ако се на то одлуче, том приликом сви изгинути!

Срби знају да је Он опет међу њима, остали ће сазнати по догађајима који крећу из Србије.

То је одређено и зато оволико мира у Србији међу самим Србима, и свакодневним најавама рата у Србији од стране оних који су такве ратове изазивали у њој и широм света.

Нема никаквог рата у Србији, осим овог преузимања власти, али је то ненасилно, такорећи добровољни одустанак власти од владања које им је понуђено.

По први пут у последњих неколико хиљада година ми нигде не журимо!

Било, јесте и биће! Амин!

У славу Светог Апостола и Јеванђелисте Марка, којем је посвећен данашњи дан! 

Србија Драгољуб Татомировић

Постављено 8.5.7526/2017.г. у 13,30 ч.