Песма лешинара
-Утихнула је-
Веза: -Повући мишем испод овог текста да се појави линк ка наслову везе-
http://komanda-540.blogspot.rs/2017/02/bivolice-opet.html
*Анализа и закључци изведени по методима моје Методике Истраживања безбедносних појава, која је у себе уградила и неке друге важне дисциплине, које се ретко или никада не користе у наукама које се сада признају за науке.
Роде се не дирају – не ваља се!;
Пауни су украсне птице са одвратном песмом;
Лешинари-птице, се не једу, али су веома корисни!
Од ових набројаних птица најкориснија је она најружнија-лешинар, јер уклања угинуле животиње и спречава низ опасности које би могле да настану од неуклоњених лешина.
И међу људима, у свакој држави, постоје категорије оних које нико не воли, али се њихово постојање толерише или и подржава да буду на окупу, око већ постојеће лешине или око неке будуће.
На окупу и на одређеном месту одржавају се тако што им се плански баца отпад из кланица, баци им се понеки повређени ован, или им се достави информација да ће неки повређени ован ускоро бити стављен на располагање лешинарима - тада им се зацакле њихове посебне лешинарске очи, заборављају своје свађе, прораде телефони, па су сви из њиховог јата обавештени муњевито о таквој најави и сви тада добијају невероватну снагу и моћ чекања – јер они ништа друго и не знају да раде до да поједу неку лешину, буде ли то један од њих, ништа не мари, све по реду и хијерархији и све их то чини затвореном и као тајанственом групом…. И никада међу собом не говоре о својој стварној улози ни статусу, већ увек мисле како је њихова улога веома важна, а они одмах „до цара“.
Лешинари са својих осматрачница или летом изнад своје територије уочавају угинуле животиње, али и оне слабе, болесне, старе, повређене, оне које ће ускоро постати лешине, те се стављају у стање приправности.
Чим се међу људима-лешинарима чује да је неки од њих пропао у пословном смислу, или да је, од оних који их одржавају у животу и на окупу, склоњен на неко мање важно место, сви се понашају као прави лешинари-птице.
Одмах се заборавља њихово „вечито“ другарство или братство, јер живот иде даљем са једним мање или више - ништа се не мења, осматрачница је увек будна. Са увек баченим оком на „вечитог“ брата и друга!
Исто се догађа и лешинарима-људима задуженим да одржавају праве и конкретне лешинаре, у стању приправности, исти закон лешинара важи за све!
Понекада људи који управљају другим људима-лешинарима, оним нижег ранга, допусте да они сами себи обезбеде лешину, мада је увек она обележена, а они на њу упућени, на мртву или још увек живу.
Тако им се храни њихова илузија како су он важни и са слободом одлучивања.
Ја сам био више пута у самом лешинарском центру-људи, ради прикупљања информација о књигама и стручним радовима из области криминологије, врло добро сам их упознао, и просто и гледао и осећао све њихове страхове карактеристичне за лешинаре, птице или људе, а било их је и на важним функцијама у више лешинарских нивоа…..
Великим ратовима управљају они који владају светом, у једном специфично систему релативно малог броја људи који могу да се издигну изнад свакодневног и сагледају оно што је за друге скривено, користећи се логиком и уз елиминисање било каквих емоција, што је људима тешко – што више постигне на том плану, има важније место у систему којим се управља светом.
Малим ратовима управљају велике државе које су само војске оних који управљају светом, када им се омогућава да за унутрашње и спољашње потребе покажу да су суверене, јаке и праведне, и често и ради промовисања једног појединца који има задатак да дату државу држи у рамовима који су прописани за његову државу – и они то увек, по цену живота, који често и губе, чине.
„Лешинари свих земаља, уједините се!“ – ово је прави значај интернационалне пароле комуниста „Пролетери свих земаља, уједините се!“ – то је поклич као за борбу против оних који управљају светом преко тих истих пролетера, а заправо су они њихови алати којим управљају светом. Одувек!
И све познате тајне или полутајне организације којим се приписује да владају светом, само су исти такви алати, организовани да би одвлачили пажњу и да би били филтери и пумпе или за воду или за отпадне воде, из којих се бирају људи за одговарајуће потребе – оне филтриране преко пумпи за воду иду у системе управљања, оне из пумпи за отпадне воде иду у лешинарске јата!
Наша велика држава је постала мала по територији и по броју становника, јер годинама није могла да из својих редова издигне некога који би прошао тестове на које иду они који се примају за неке послове у Систему којим се управља светом, у давно време такви људи су били владари из србских старих династија као што су били Свевладовићи и Дрвенаровићи, држава нам је била велика, али је потом пропала.
Када се појавио цар Душан и показао да може да поврати наше старе територије, а неспреман да пази на планове Система, отрован је и држава нам се смањивала све до ових садашњих који седе на Душановој столици, на које се више и не обраћа никаква пажња, али им се реда ради и замајавања народа ради, остављају кампање, избори, гарда, почасни водови, протоколи, обезбеђење, важност која се стално изнова наглашава јер је лажна и никако се од врбовине не може заложити ватра са жаром који траје.
Док се они баве формама, тако безлични и бескорисни, Систем предузима потребне мере па у оквиру тих мера своје место у мозаику налазе и овако мале територије као што је Србија.
Ако би се из ње издвојио ма и један који би испунио критеријуме за рад у Систему, било би то стање какво је био за време цара Душана!
Буде ли их више, наше царство се враћа у своје етничке границе!
Ми сви, или велики број, очекујемо, по илузијама које сеје и храни црква, устројена од Система ради истог циља замајавања народа, да Србијом настави, или да почне, да влада неко из признатих династичких лоза, без спремности да завиримо у каљуге преко којих су те династије успостављане, како су одржаване и да су само силом владале, да признамо да међу њима од Душана до Милошевића није било никога способног да влада, па се тај поредак неће ни поштовати, створиће се нека нова династија, јер су све оне од давнина имале своје зачетнике.
Неће се, то је сасвим сигурно, овај општеземаљски потрес смирити и потом се земље и народи предати оним који нису умели да свет сачувају од потреса који следи! Да су умели, опстало би, да је систем владања био добар ништа се не би непланирано ни догађало нити би се ишло на потпуни ремонт, на генерални.
Капитал целог света се увек прераспоређивао кроз извесне облике револуција и оружја којим се у датом тренутку располагало, потом се поредак учвршћивао и кроз генерације се прихватао као нормалан и законит и једино могућ и тако је трајало док се Систем, као компјутер, није почео сам поправљати, а тада се доносе нови планови, одабирају нове форме рата, нова оружја и нови команданти као оперативни извршиоци мера Система.
Ко би од нас хтео да дозна шта и како, нека само установи на чему почива овај свет, који је његов максимум у овладавању таквим светом до сада, и нека са сигурношћу зна да ће се тај алат, којим се свет држао под контролом, окренути и постати нападачко оружје и потом ће се успоставити нова прерасподела капитала и свет ће се вратити или неким старим усавршеним оружјима или ће се владати потпуно новим.
И опет ће постојати лешинари, птице и људи, као они који ће чистити терен, до оних који би да задрже обичаје из система који нестаје у корист система који настаје – они, лешинари који чисте, на крају свега неће бити потребни, активираће се њихов код самоубиства и самоуништења, а само ће последњи од њих бити непосредно уклоњени.
Ко пажљивије прати збивања у Србији и сам види да је тај самоубилачки код опет активиран, после 25 година - лете аутомобили у ваздух, пуца се из сачекуша, откривају се везе и спреге лешинара из најнижих лешинарских нивоа са оним изнад њих – докле то досеже? До самог врха, по свему судећи, мада сам већ објаснио да је тај врх провизоријум којим има своју улогу, када је одигра склања се, ко где, ко како и ко када.
Овај свеземаљски потрес је и почео од нас, у време када нам је из Америке, 1987.г. враћен на место председника Србије, пре тога на место челника комуниста Србије, стипендиста Фулбрајтове фондације, Слободан Милошевић, одабран од Система, који је у неком тренутку заборавио ко га је и због чега овде послао, па прошао како је прошао. И ми са њим!
Они који управљају светом пажљиво су надгледали тада експериментално подручје, Србију, која је била вежба за растурање великих држава СССР-а, сада Европе, Кине, Турске, Индије и Америке и Енглеске.
Бивша СФР Југославија је детонирана Милшевићевим планским упадом у платни систем, штампање динара за онолико колико му је тада затребало, остали се побунили – остало је познато.
Тај исти сценарио се користи(о) за урушавања оваквог света преко Кипра и Грчке - и ту је и све остало познато. Новац је алат и оружје којим се свет држи под оваквим видом контроле.
Милошевић је неколико милијарди немачких марака поделио одабраној групи људи да са њим тргују и да део враћају систему који је он овде успоставио, да део задржавају и да на крају врате добијени износ – они су то одбили, тадашња УДБА је пак одбила да се тиме бави непосредно, па је ангажовала своје помоћне снаге, и тада …. Појавили се код мене да им моја специфична знања, стечена у раду око кријумчарских група Шиптара, ставим на располагање, пристао сам уз неке услове који су се тицали легалитета у поступању, они нису били одобрени, и од тога се одустало јер они који су дошли код мене то сами нису умели да организују, иако се на њих рачунало.
Тај новац се учинио несталим, а није, знају се његови путеви и садашња дестинација, није могуће толике суме сакрити ни присвојити.
Из истог разлога, а у намери да се пронађе начин за дисциплиновање тадашњих власти Србије, са сличним захтевима су се појављивали и неки из великих држава који управљају појединим деловима света укључив и Србијом, као територијом на којој се одвија(о) експеримент - није било време за то ни 1994.г. ни 2005.г. - прошло је више од 25 година од првог захтева да се дисциплинује група Милошевићевих бизнисмена, пројект сам дорађивао неколико пута и пре две године сам од њега дигао руке у смислу да је завршен, ненаписан али завршен, и у таквом стању сам на дан 15.12.1995.г. на један папиру А-4 на једној страници, графитном техничком оловком цео пројект нацртао и образложио да буде реализован у 12 корака за годину дана, потом сам се бавио неким другим пословима и заборавио на то.
Пре неколико недеља када сам сређивао спискове оних који читају мој затворени сајт нашао сам то од 15.12.2015.г. и понео када сам позван, од некога ко је у најближем окружењу ове власти, на чај.
Група „Чајанка“ управља Америком, Група „Језеро“ управља Русијом.
Ови који владају светом, од Немањића па до сутра, у самом врху власти сваке Србије, имају оне чија се слуша – овај је један од тих, он је од оних који умеју да објасне и да питају.
Слушао сам га извесно време и када је дошао до онога што је нацртано на пронађеном папиру рекао сам му да је залуд толико пута причати о истом и показао му ту пирамиду-објашњење.
Погледао, било му интересантно, хтео да то узме – нисам дозволио, био је то оригинал и једном примерку, снашао се сликао је то телефоном и сасвим сам сигурно да се после 25 година мој пројект сређивања Србије КОНАЧНО нашао код оних који одлучују о чишћењу света, све са Србијом.
Метлом, не грабуљама!
Што ово пишем?
Па да мојим стрпљивим и упорним читаоцима пружим информацију, да је оно што сам 25 година нудио различитим нивоима лешинара тек сада отишло где треба, тамо где се доносе одлуке и о тим лешинарима којим сам нудио.
Частио сам после тога себе и моје госте једном лепом тортом са малинама….
Лешинарима Србије ће ускоро бити достављен извесна количина лешина и отпадака са кланице, да се забављају и држе на окупу, да се искористе ако буде потребно.
План због којег је основана Организација Команда-540, ускоро ће бити реализован - упоредо са планом прекомпоновања света. Јер су подударни.
Др Драгољуб Татомировић
Доктор права –криминолог и теозоф
Постављено 11.2.7525/2017.г. у 12,30 часова.
Постави коментар:
