Минирани су путеви наши!

-Џелати предлажу-

1.

*Данас је 15. годишњица како су се Пали Анђели у телима западних политичара и неких и са других страна, преко своје злочиначке организације НАТО, огласили и показали у свом правом – Ђаволском лику!;

*Данас је 15. годишњица почетка бомбардовања Србије од стране 26 околних и веома далеких држава, како би уништили Србе – јер су се опирали нарадбама покорности, које Пали Анђели непрекидно издају целом свету!;

*Данас је 15. годишњица злочина НАТО-а – и – као што је опште познато – као и сви остали злочинци, дошли су на место злочина!Да уживају у свом делу, да уоче резулате, открију грешке у свом деловању, како би у другим приликама били још ефикаснији!;

*Данас је џелат затражио од жртве да му љуби још свеже крвав нож и да га моли за опроштај што му није била покорна!;

*Данас су Ђаволови официри, у лику неких људи – а они су људи само по телу – у Београду, јасно тражили да им се они који владају Србијом, или живе у илузији да Њоме владају, прикључе у злочину који би тек да изврше према Русији, да Србија-мајка, јавно опере руке од Русије-ћерке, за злочин који би Ђаволи да над њом изврше - данас се од Србије тражи да уведе казнене  мере Русији!;

*Данас се од Србије-жртве, тражи да аплаудира Америци-Ђаволу, и да јавно обзнани да је Косово и Метохија праведно отето од Србије – да је то био Специјалан случај, на којем се не може градити став ни правно схватање да је та ОТМИЦА подобан Преседан, по којем ће се судити у другим сличним случајевима отмица територија, по основу правог или умишљеног разлога да је то оправадано!;

*Данас се од Србије-Јагњета захтева да постане злобни и крволочни курјак у чопору Ђавола-Вукова у телима оник који по мало личе на људе – али они нису људи и то ће се показати у наредних неколико месеци, када се ужеле крви, када се ужеле хране – енергија страха Срба, над којим спремају нове злочине, Ђаволи тако морају, без тога не могу да живе!.

2.

У наслову «Штета од користи», на сајту «Златнибилтен.срб» указао сам на стање у којем ће се наћи, и тада се то сигурно знало, Александар Вучић, као победник ванредних Парламентарних избора у Србији одржаних 16.3.2014.г. Онај испијени бели шампањац је показао своје горке особине. Александар мора да хода По-Беди! Јер је победио! Сви они који су га на различите начине наговарали и присиљавали да «добровољно» потпише предају Косова и Метохије, у Бриселу, сада од своје улоге перу руке, перу руке од тога што је Црна Тројка – Дачић, Вучић и Николић - урадила дајући изјаве да они (србски «пријатељи» из ЕУ) са том издајом, споразумом и потписом, немају ама баш ноишта – ова тројица хтела, Змија-Хашим Тачи, пристао, па се потписало! Држава  Србија се сагласила са отмицом дела своје територије!

Под претњом, вербалном, и под уценом мени непознате садржине и значаја у односу на  ове из Црне Тројке – али је свакако била врло ефикасна!

Ово је тек почетак тог хода «По – беди» и свакако се тиче штете за Србију и народ!

Следећа штета је изгледна опасност по њих лично – по Црну Тројку – јер ступају на пут По-беде! Опасност по њих је тако јасна да се скоро може и руком опипати!

Њихови животи су од сада веома угрожени, од оних са којим су се договарали – шта, они најбоље знају!

Они морају да крену Минираним путем!

Новац је у врло видљивом облику постао – оружје!

Црна Тројка је остала без оружја-новца!

На путу ка каси са лажним новцем, којим се Ђаволи служе – јер је код њих све лажно – може се једном од два пута, која су минирана!

Одустајање од ступања на било који од ова два минирана пута доводи до активирања већ одавно постављеног домаћег експлозива, широм Србије - који је произвела околност која се, као ни трудноћа жена, не може сакрити - СИРОМАШТВО!

Они који сада морају да ходају путем По-беде, немају много избора!

Мине на путевима или експлозив у самој Србији - за Ђаволе је потпуно свеједно – њихова храна се крчка! 

3.

*Шта чинити?

*Како проћи кроз минско поље?

Чувени совјетски маршал, Жуков, једном приликом је објаснио незадрживост совјетске пешадије када крене на непријатеља, рекавши «Ми када треба да прођемо преко минског поља, наступамо као да оно не постоји!» - ми, Срби из Србије, више не  можемо, и не треба тако да идемо – комунисти су ту ратну тактику-злочин, проверавали на крају Другог Светског рата, на Сремском фронту у Србији, где су политички комесари, са исуканом пиштољима у рукама, терали на јуриш, преко минског поља, на армиране бетонске бункере, голобраде дечаке од 15-18 година, наоружане пушкама и бомбама – данима после тога, са те кланице кретале су се праве колоне воловских запрега којим су се ноћу и у тишини развозиле хиљаде убијених дечака широм Шумадије и других крајева Србије, даним се уклањали лешеви оних који нису стигли да постану очеви, деде и прадеде - и опет се и сада у Србији гласа за унуке и праунуке тих политичких комесара-месара, који добијају по 500.000 гласова грађана Србије!!!

Ми сада треба да дођемо до шеме минских поља на која нас наговарају и потискују као да на њих ступамо добровољно, како би тај прелазак био што је могуће безбеднији, онолико колико је то у општењу било које врсте са ђаволима, могуће, као би се на најдужи период одложио Ђаволов Кикот, којим он означава окончање својих планова!

*Како?

Нема много решења ситуације у коју смо запали 1944. и у којој смо и данас – али решења постоје – нису јефтина, али постоје! Не плаћају се људским животима и народном и државном имовином, нити територијама!

4.

Србија је, по свему судећи,  у великој мери и у  рукама криминалаца – различитог ранга, значаја,и функција на којим се налазе у државним, политичким и привредним структурама.

Не треба измишљати ништа ново – потрбно је применити позната и много пута испробана  правила којим се добија борба против криминалних организација.

Она се зову Криминалистичким правилима, и она су јединствена за сваку државу уз неопходне модификације зависне од организације коју треба онемогућити у њеном раду, делатности, робама којим се бави и др. што је специфично за једну државу и ментални склоп народа из којег су се излегли ти који су на челу криминалне организације – то изгледа овако:

*Криминалистичка правила:                 *Примена у сређивању државе:                         

1. Шта      (се догодило) ................. Пљачка                

2. Где       (се догодило) ................. Србија

3. Када     (се догодило) ................. (1945.)-1990-2014.г.

4. Како     (се догодило) .................. Са позиције власти

5. Чиме    (је учињено)   .................  Деловањем државних органа

6. Са ким (је извршено) .................  Инфаструктура власти

7.  Зашто  (је извршено) .................  Пљачка-лична корист

8.  Ко         (је извршио)  .................. Опште познато

Држава за коју њени грађани (бар 2/3 свих) не мисле да је штета да пропадне - пропашће!

Одговор на ова питања подразумева да предводници имају усаглашену визију и план решења проблема и организацију која би овај проблем практично решила – али, они немају Организацију, они немају чак ни странку, јер се уместо у странку све наде и сва очекивања усмерава ју на њих лично, на предводнике, а постојећа организација, по природи свог дугог постојања, неминовно је, води рачуна и о интересима појединаца који је чине.

Бесупешна је свака мера без масовне   подршке грађана (њих 2/3)!

Подршка у наведеном проценту се може задобити.

Стање у Србији се може средити за 6-12 месеци.

Цена: Око 15 милиона евра – колико је коштала и недавна изборна страначка кампања. У другим варијанатама се то може завршити и за пет пута мање новца, опет зависи од одлука оних који владају Србијом!

Спашавање Србије кошта, у најскупљој варијанти, по 2 Евра/грађанин Србије!

Ако би се хтело – а тешко да хоће – ова сума би се скупила, али треба политичка одлука, и знање, човека који је несумњиво победио на изборима и сада треба да крене По-беди!

Али, он је добио подршку само 1/5 грађана Србије, много му недостаје до 2/3!

Он мора да изазове Побуну народа, изврши Државни удар и спаси Србију!

План постоји, није написан али постоји – чека, али је тешко да ће бити реализован!

Зашто?

Не зна се шта су све, и коме су, обећавали, не зна се какаве су ултиматуме примили, на крају оба пута који су сада минирани, у Бриселу и Москви, не зна се да ли су чисти по питању злоупотребе функција, да ли су им руке и образи чисти – ако нису, џаба ће се покушавати, резултат није могућ!

Не зна се какве поруке су донели гласници са краја ових путева – из Брисела нам прети опасност по народ и државу, а из Москве опасност од њиховог класичног одуговлачења предузимања мера, али отуда не прети опасност за народ и државу и то је свакако повољнија варијанта.

Када би се обезбедили услови за спашавање Србије на овај начин, онда би минирани путеви били безопсани јер се њима не би ни ишло, њима би нам они долазили у тренутку када би ми ишли у сусрет детонирању експлозива који је овде израђен и постављен, кад би смо обнародовали План Проглашења банкрота – то је једино оружје које сада имамо, којим нас они плаше у свом страху да га не употребимо!

Не учинимо ли то – не учини ли то онај који је избаран да хода По-беди, имаћемо скоро ненадокнадиву штету, било на крају једног од два минирана пута било да се чека на детонирање постављеног домаћег експлозива.

Потом би се опет морало ово што сада нудим и што се може учинити и за мало пара и времена.

*Написано као помен свим погинулим грађанима, војницима и полицајцима у злочинима НАТО-а у Србији, од 24.3.-10.6.1999.г. и као помен свим умрлим у масовним смртима од болести изазваних дејством осиромашеног уранијума који је у тонама бацан на Србију – са неограниченим убитачним дејством!

*Написано и као опомена оним којих се тиче, који су пристали да воде државу и који би да буду пријатељи са убицама нашег племена, убицама наше земље, воде и хране, којима трче у загрљај, све чекајући дан када ћемо постати исти као они! У памет се ви који сте на челу државе Србије - у памет се док не буде касно! Немате баш много времена за одлуке!

Драгољуб

Постављено 24.3.2014.г. у 15,02 ч.