Уместо срца нуде цркву!

-Ко, када и због чега зида цркве?-

-Србски цар зида цркву!-

Кључне речи: Сиромаси зидају земљане и камене цркве, богаташи имају своју цркву и носе је са собом, када човек жури да сагради земљану цркву и због чега, кога хоће да обману данашњи зидари цркава.

Уместо свог срца намењеног за становање душе сваког човека и примaње у госте Онога који је свуда у исто време, који је у срцу сваког човека оставио довољно места и за самог себе, али је кључ дао души која се у том срцу настанила, па она по својој слободној вољи откључава и закључава, позива и испраћа госте.... - неки људи, будући да им је жао да у своје срце приме таквог Госта, зидају зграду-цркву иако Он није човек, иако му зграде рукотворне нису потребне......

Гост никада није посетио кућу човека-срце, а да тај човек својим делима није потврдио да је достојан да буде домаћин таквом Госту.

Дела се рачунају, и мисли се узимају у обзир, али приче о намерама које се никaда не реализују и цркве-грађевински објекти, никада неће угостити Oнога којем се намењују и у чије име се граде, уколико се процени да су његова дела недостојна упућивања позива таквом Госту и посети таквог Госта таквом објекту!

Да ли је нека црква, црква или гробница, јер је и гробница само грађевински објект, зависи од Духа Светога који је посећује или се за стално у њој настани.

Ако се догоди да неко има толико среће да су његове заслуге оцењене добром оценом и његов објекат-црква, стављена на списак оних у кoјима Дух Свети боrави, или сaмо понекада сврати, онда се говори о Цркви Божијој.

Буде ли то само грађевински објекат, без обзира колики и какав је – а да у њега не свраћа или у њему не станује Дух Свети, нема никакве разлике између такве цркве и других грађевинских објеката, укључив у те објекете и зидане гробнице.

Већа је једна Црква Божија озидана и спремљена за Госта, у срцу човека, ма ко он био, чији домаћин (Душа човека) је достојан посете Госта или Његовог трајног настањења у таквој цркви-срцу, од стотине зиданих цркава које не испуњавају услове да их Гост посећује или се у њима настани!

Наш цар, србски цар, кривоклетник је, превратник у својим мислима и поступцима, склон овоземаљским богатствима, трговац оним што му није дато, што није његово, друг и пријатељ и политички ортак са другим истим као он што је, који се поносе поступцима и речима «да их Небеска Србија не занима, да их се стари србски митови не дотичу», јер су они реалисти, материјалисти који се прилагођавају ситуацији водећи највише рачуна о себи и својим породицама.

Наш цар на свом приватном имању зида цркву посвећену Светом Димитрију, поклања земљу и такву цркву надлежној Епархији СПЦ и на тај начин се као КТИТОР уписује у књигу истих таквих ктитора од Немањића, пре Немањића, па до оних који су последњи градили цркве од свог новца!

Наш цар садашњи се по црквеним питањима брзо изједначио са Немањићима и Хребељановићима – све се надајући да ће новцем откупити своја сагрешења. Сагрешио ради новца и иста ће откупити новцем!

Од кога наш цар србски сада откупљује сагрешења, новцем којем се не зна порекло, јер је наш цар слабо плаћени цар - многи обични чиновници у јачим страним фирмама у Србији имају већу плату од њега и не могу ни помислити на тако нешто, на зидање личне цркве и ко прихвата такав објекат без провере порекла новца?

Ко је представнике Епархије Жичке овластио да тако нешто прихвате?

И ко гарантује да ће разлика између такве цркве и неког другог објекта уопште постојати?

Треба ли једном обичном смртнику са много грешака јавно обзнањених, посебна црква да би се у њој молио за опроштај грехова и да ли наш цар зна да Богу није битно ни место ни положај тела у време када му се било ко, због нечега молбом, обраћа – Бога занима оно једино вредно што поседујемо!

Не тражи Он мало, Он тражи највеће и највредније!

Бог иште наше СРЦЕ, Бога занима наша ДУША која станује у срцу сво време које јој је додељено за боравак у таквом срцу – и ако би га неко поучио, наш цар би лако схватио да је за молбу довољна и кућа коју већ има, канцеларија из које влада Србијом, а да је величина цркве пропорционална осећању његове грешности, често подведено под мишљење да је све зарадио на праведан начин, па део одваја и за Бога, као да Богу требају зграде - тако је одувек било и тако ће и бити.

Зидање великих цркава, задужбина, објеката који се неком поклањају је покушај искупљења оним због чега се у грех и упало!

И то не бива!

Нико на Земљи није овлашћен да опрашта грехе за противвредност озидане цркве, велику донацију, давање новца црквеној организацији – људи из црквене организације су само обучена лица и зналци ритуала, са могућношћу да се добрим делим умиле Богу, али не и олашћени да примају новац или дају опросте - тај део је Господ оставио ИСКЉУЧИВО ЗА СЕБЕ!

Џаба црква без правог покајања, није никакво покајање ако се оно и не види, није прихваћено покајање ако се оно не види у поступцима оног који се покајао – а такав, којем је покајање прихваћено, постаје миљеник Господа и Он му после прихваћеног покајања помаже, па се од оног грешног учини човек сличан Божијим Изабраницима, каквих смо ми у нашој историји имали неколико!

Имамо ли ми такву ситуацију у намери нашег садашњег цара србског?

Немамо, ја је нисам приметио и нико ми на тако нешто није скренуо пажњу.

Пре неколико наслова сам саветовао полицијским старешинама који су ме случајно видели у близини зграде у којој станујем и питали шта сада да раде - мислећи на укупно стање државе и њих који је у својој области подупиру, па сам кратко рекао: «Радите по законима и бојте се Бога!». То треба рећи сваком човеку, а посебно оном који је цар, који својом руком оверава људске законе, који је имајући у виду улогу коју врши, вршилац дела Божијих Послова на Земљи, на малом њеном делу, па то исто и њему треба рећи.

Радиш ли, србски царе по законима и бојиш ли се Бога да не погрешиш, или Га се бојиш због грешака које чиниш не радећи по законима? Шта ће теби црква? Зар их немамо довољно? Зар ти је важно да ти се уклеше име у тој твојој цркви?

Царе, наш србски царе, важно је оно што се уписује у Небу, када тамо одемо, изнесе се Небески Оригинал наше Животне Књиге, у којем је све записано – зидање цркве је на Земљи уобичајено добро дело, ако људи процењују да је онај који је зида достојан тако нечега, али ако то није случај, за то се у Небу може одговарати и добити строга казна, са образложењем покушаја преваре самог Бога и Његових Помоћника, а како се они не могу преварити, казна таквом увек буде строга. Чега си се, царе уплашио?

Ти наравно знаш да су те исти такви, као ти који ти благосиљају темеље цркве коју намераваша да зидаш, исти чином и звањем, пре неколимко месеци опојали!

Тај обред се не скида зидањем цркава, он је неуклоњив, он се не може поновити и треба се добро замислити да ли су у праву они који су се одлучили да вас живе третирају као мртве и изврше обред опојавања!

Знају они шта су учинили, знају када се такав преседан, и због чега, прави, знају да ће и они одговарати у Небу по процедуру јединственој за сваку душу која је извесно време боравила на Земљи у телу неког, за њу спремљеног, човека.

О томе, царе, размишљај!

Судбина народа зависи и од дела њеног цара – пази шта чиниш!

И како и због чега! Шта ћеш истаћи као оправдање поседовања толико новца за све што поседујеш и за цркву коју намераваш да озидаш?

Мислиш ли да је тај наум спреман за реализацију када си добио грађевинске и друге дозволе, или када су ти тај наум благословили они који не живе у складу са Принципима Довољности?

Знаш ли да се може догодити да ти то буде лични Скадар на Бојани?

Једном сам једном таквом ктитору написао писмо – дајем ти га на увид, па га користи како хоћеш:

"

*Петар гради, Виле разваљују!

*Виле су Божије Помоћнице!

*Бог користи и своје непријатеље за испуњење својих жеља!

*Бог не допушта разваљивање грађевина које су по Његовој Вољи!

*Када Бог допусти да нечија грађевина буде разваљена, Он власнику такве грађевине пружа руку помирења, опомиње га и наводи на прави пут!

*Грађевине од магле, Бог руши благим поветарцем!

*Када се почнеш понашати као да си неко, Бог ће обзнанити да си нико!

*Ко мачем сече од мача ће погинути!

*Ко је насиљем стекао, насиљем ће то и изгубити!

*Богу ништа не треба – Њега не можеш поткупити или умилостивити новцем, зидањем цркава, постовима – Он иште највеће, Он иште срце човека да би се у њему настанио или понекада свратио!

*Бог не свраћа у срце човека које није чисто!

*Не жали за изгубљеним – ништа ниси ни имао, почни као нови човек, дај чисто срце Богу и све ћеш стећи!

*Не одмеравај на кашичицу – колико одлијеш толико ти се долије. У пуно се не досипа и оно се убајати и пропадне!

*Нико не зна када ће га Небеска Патрола привести пред Судију!

*Чини добро – то ће код Судије умањити тежину твојих злих дела и мисли!

*Спашавај се, плаћај, враћај дугове, не гомилај – узалуд је, Патрола води само душу, остало остаје овде!

*Помири се са Богом – изађи себи на мегдан и победио си све своје противнике на Земљи и Небу!

*Не оклевај, Небеске Патроле долазе без опомене и позива!

Драгољуб Татомировић»

_______________

Бог са нама – Пристани Боже!

Драгољуб

Написано 2.11.2013.г. у 22,00 ч.

Постављено 23.11.2013.г. у 15,15 ч.