Ломача од људи!
-Пламен који не греје-

*Ова прича Монаха без манастира, намењена је члановима Братства „Срб и ја“ и пробраним читаоцима мојих блогова и сајта Златниблитен.Срб, који разумеју – осталим је на дохват руке, али је они неће разумети.

„Ево ме пред Духове, пред велики празник који се обележава у знак сећања када је на (Х)Ристове ученике сишао Свети Дух, како је Ристо то и обећао пре одласка.

Нисам стигао да те посетим прошле недеље на Равној Гори, али сам сада донео малине на пијацу, накупци су одмах све купили па имам времена док мој комшија не распрода своју робу, потом се враћамо кућама заједно.

Ако има, сипај ми чашу воде са извора на твом плацу на Равној Гори, ова ваша београдска, јако се осећа на хлор…. Али ви то и не примећујете, човек се на свашта научи.

Размишљао сам о Ломачи од људи, коју је потпалио наш владар – њему је зима од моћи коју је задобио, коју користи за све, а то није добро. Моћ коју човек има треба тог човека да пријатно греје изнутра, из срца и душе, да га неописиво пријатном топлином купа, тако да он пожели да такво стање траје до бескраја. Грејање споља је само илузија, и увек се догоди да тај који је направио ломачу, ако је неопрезан, задобије опекотине, а ако је то ломача од људи онда скоро обавезно он сам скочи на њу или га други на њу баце – страшне су казне сваком моћнику ако прави ломачу од људи, од својих слугу, јер они извршавајући његова наређења потврђују ту његову моћ.
И онда: Где је његова моћ? У рукама слугу. А ако он од слугу својих направи ломачу, његова моћ опада, слуге се почну плашити и смишљати како као да ту ломачу избегну – почну да избегавају извршења царевих наредби, почну да граде своју моћ тако што толеришу својим потчињеним нерад и недисциплину или погрешну примену наређења, то се зове опструкција – и тако цар уочи колико је његова моћ у рукама његових слугу, оних који опструишу или погрешно изврше наређења владара, или се догоди нешто непредвиђено, па он те који опструишу склања са положаја на које их је поставио, фактички их унапређује за опструкцију, а код осталих поданика ствара лажну слику о својој праведности и држању до дисциплине, ствара утисак немилосрдног праведника!

Али то је Ломача од људи, од царевих доглавника, и она не  греје цара - њему је хладно, јер зна да ја то ломача на којој ће и сам изгорети.

Наш Господ, наш Живи Бог је, одмах по Постању, морао да део својих слугу – Анђела, истера из Неба на којем Господ борави, али је и Њему било жао, није их уништио, већ их је само отерао, а они преживели, трагали и нашли Земљу и новостворена боголика бића - људе, најсавршенију Божију Креацију која једина у Васиони, има исто што и сам Господ, право одлучивања како ће поступати!

Они се сада  називају Ванземаљцима, а заправо су војници Сатанини, Пали Анђели, који су нашавши људе утицали на њих на много начина, па  су људи постали у многоме друкчији у односу на првостворене, скоро да су исти као и Пали Анђели. Људи су се променили до мере спремности да забораве ко их је и због чега створио, не исказујући Ономе ко их је створио било какву захвалност нити сматрају да према Њему имају било каквих обавеза.

А ако је Богу било жао да погуби побуњенике – Њему за којег нема тајни, па како не би било жао људима, који до сазнања тајни долазе кроз многа тешка и дуготрајна искушења….

*Нашег цара Душана су отровали они којим је веровао;

*Руски цареви су Хазарски Каганат на полуострву Крим, укинули тако што су све Јевреје и оне који су примили јеврејску веру раселили широм Русије – и сада је Русија у њиховим рукама, јер им је било жао да их униште;

*Наши владари озбиљно размишљају да у Србију пусте Кинезе, најближе сроднике кинеских Манџура-Маџара, који су се пре много векова нашли на рубовима србског царства као Цигани-чергари, да би потом са раније пристиглим персијским племеном Дајчера направили савез и истерали, или у себе утопили Србе, створили своје садашње државе Немачку и Маџарску и отуда мало-мало ипоставе Србима, власницима земље на којој пробају да се закуће, неке уцене и неке захтеве.

Кинези се преко Србије спајају са својим маџарским/манџурским племеном, купили су луку у Грчкој, праве пут и пругу до Маџарске и ко им може бранити да се у њој настањују у броју који им буде одговарао? Треба добро пазити шта се због пара ради  догоди да Србијом овладају Кинези – Кинези (као и Маџари) не трпе поред себе друге народе, па или их утапају у себе или их уклањају, трећег нема!

Право је чуду како су у Србију пре пристигли Кинези са удаљености од 5.000 км, него Руси са удаљености од 1.500 км. – чуда за оне који не знају да Русијом владају Јевреји и Хазари које је кнез Светислав (Свјатослав по руски) раселио по целој Русији, иако њихов  број у Русији не прелази 5% укупног становништва.

То је и потврда да су Руси заправо Срби, јер се и садашњим Србима у овој смањеној Србији догађа да њом управљају духовни странци, Црногорци или Срби из Хрватске и Босне, они који имају дупла држављанства и исказују наводну већу љубав према Србији од оних који немају резервне домовине ни дупле пасоше!

Неправде се исправљају:

Ми више не правимо озбиљне планове да се договоримо са Русима, јер Руса и Русије заправо и нема! Нема у Божијем Регистру народа и царстава никаквих Руса нити икакве Русије! Руси су Срби, Русија је Србија, С(и)рби(ри)ја је садашњи Сибир….али они не желе тако да се зову па тако и пролазе.

Ми се копном на истоку граничимо са Кином и Индијом, а на западу имамо морску границу са преосталим Атлантиђанима који се налазе на Острву названом Британија, окупираном и поробљеном  од Палих Анђела чије су обичаје и управу прихватили садашњи Британци.

Наше царство се звало различитим именима, увек под истим симболима, унетим у Божије Регистре, последње име му је било „Византија“ – а када се оно распало, садашњи Руси су опљачкали вредности – дијаманте и злато, у симболе се нису разумевали и за њих се нису ни борили, па су сада када су злато потрошили постали убоги сиромаси које желе да уклоне и из Земаљског Регистра царстава.

Кина је упозната са значајем Србије, она препознаје и признаје симболе њеног царског суседа, Византије, које види у Србији и зато је србски цар равноправан саговорник источног, кинеског цара!

Недавно је боравио у Србији, други цар, западни цар, цар царства Палих Анђела - Британије, по имену Принц Чарлс - трећи, важан, цар не постоји! Они су сви само намесници западног цара Палих Анђела.

Русија и Руси немају своје симболе уписане у Божије Регистре, па се клањају сатанским симболима под којим је изгубило живот више од 100 милиона Руса, а од човека праве  Бога све покушавајући да га прогласе Монахом без манастира-Световним монахом и у хтењу да га прогласе наследником царског византијског трона стављали га у украдену столицу византијских царева на Светој Гори и ништа се после тога није догађало, осим  да им се садашње царство све брже круни.

Атеистичка Кина поштује царске симболе, док наводно православна држава Русија до њих не држи, она упорно настоји да њени симболи буду препознати и признати од ова два земаљска царства (Србско и Кинеско) и једног царства Палих Анђела!

Цар Палих Анђела, Принц Чарлс, он  и нема презиме, он је по имену Чарлс, а презиме му је Цар-Престолонаследник-Принц! Само га још јавно не крсте Палим Анђелом!

Он је био код србског цара, био код тренутних црквених великодостојника тражећи договор и уговор са њима да му они уступе тзв. „Заветни ковчег“ у којем се чува писмени уговор Бога и људи. Није га добио, није га нашао, јер србски цар и црквене високе старешине  немају контролу над тим Ковчегом!
Тај првобитни „Заветни Ковчег“ више није у том облику, запретила је опасност да Пали Анђели дођу у посед истог, он је уништен, он више не постоји у материјалном облику, сав његов садржај и сва његова моћ је преобликована и као енергија и знање дата на чување групи Монаха без манастира - наизглед обичних људи из Србије! Оних који су спремни да без икакве задршке испуњавају одредбе Уговора који се у њему чувао, иако он више не постоји у писаном облику.

Цар Палих Анђела је принуђен да призна да се морем граничи, са источне стране, са србским царством, које сада оличава Србија, која је у поседу свих симбола који означавају то царство. Оно што се налази ван Србског царства, Америка, Аустралија, Индија, Кина, су само колонија царства Палих Анђела, а све оно до Атлантског океана до Кине, Индије и Јапана је Византија, односно Србија! Пали Анђели то знају, и они ту околност и признају!

Цар Палих Анђела предузима мере да се поново јасно успоставе границе царстава која су заведена у Божијим Регистрима, како би и сам своје царство, изоловано у океану, сачувао, па се формирају и признају:

*Царство Срба;
*Царство Кинеза;
*Царство Индуса;
*Царство Индијанаца у Америци;
*Царство Палих Анђела у Британији.

Царство Палих Анђела  се није одједном изненада подобрило, оно је изгубило битку на невидљивом нивоу и сада то постаје видљиво у материјалном свету и то је разлог покушаја одобровољавања Онога који им је већ једном давно  поштедео живот – да признају за недодирљиво све оно што је уведено у  Божије Регистре, а да су они задовољни и острвом у мору.

Царство Палих Анђела се плаши да ће људи који су сада у поседу садржаја некадашњег Заветног Ковчега, са простора Божијег Ограђеног имања – Србије, учинити што је још потребно и у потпуности уништити то царство Палих Анђела, чиме би Бог своју некадашњу грешку исправио – то је разлог њихове изненадне доброте и покушаја ступања у везу са неким из Србије који би их навео на траг људи који поседује поједине делове  садржаја Заветног Ковчега – али ти људи, чувари садашњег облика Заветног Ковчега не желе са њима да имају било какве контакте, осим да приме информацију о њиховој безусловној капитулацији и предаји.

Чуварима садашњег заветног Ковчега је повећана моћ до неслућених размера – толика је да је се и они сами плаше, заправо је то стање у којем се свака њихова жеља, помисао или молба тренутно испуњавају, а у знању да они одговарају за сва збивања која из тих мисли произилазе!

Некадашња њихова мала моћ оличена у знању да су они Монаси без манастира-Световни монаси, пријатно их је грејала. Грејало их је знање да су они обични/необични и да поседују оно што се новцем не може купити,  силом преотети или задобити, поседовањем онога што никакве земаљске војске ни полиције не могу савладати, и свако испуњење њихових молби била је потврда да раде онако како је Богу мило, сада се то убрзало, сами одлучују, сами одговарају…. ах, како је раније било лагодно бити  Монах без манастира!, па много времена проводе на изналажењу начина да буду у стању без жеља, помисли, хтења… па их та нова  моћ удаљава од свакодневних људских задовољстава.  

Садашња моћ није више оно пријатно грејање, сада је то стање које може да опече и спржи, па ти монаси боље и прецизније сагледавају муке земаљских царева – моћника чује су моћи засноване на сили која проистиче из титула, звања и положаја. У том разуму се гледа и ово што чини садашњи србски владар који је начинио Ломачу од људи на којој ће, вероватно, и сам изгорети, њему помоћи нема од оних око њега  које он сматра својим пријатељима, јер га се плаше и јер зависе од њега Њему би могли, ако би хтели, да помогну они које он сматра својим непријатељима, јер га се они нити плаше нити од њега зависе. Када бих ја био на њиховом месту, нити би се обзирао на његове муке нити би му помогао. А велико је питање да ли ће и они  и шта у том случају може да претегне. Он је научио на моћ коју има, али не узима у обзир шта ће чинити у случају опструкције од оних од којих Ломачу од људи чини увек ужареном, нити зна када ће попустити клипови под точковима оних који би да реше све брзо и на силу  - то се сада задржава, али докле?

Ето, ми овако причамо, србски цар ће ускоро „дим у дим“ са кинеским царом, цар ПА је био, трећи је неважан и не постоји, већи део послова је поверен чуварима садашњег Заветног Ковчега па све иде својим редом. Прошао сам јуче преко твог плаца - ти знаш какав је то плац када је на њему изашла онако лековита вода, ту воду неки одабрани препознају, грожђе ти је добро понело само треба да га вежеш.…

 
Идем ја сада, малине су ми добре, али је цена ограничена на 150 динара/кг, шта ћеш треба извозницима више новца, и све ће ићи тако још једно време.

На Русе не рачунајте и на њих више не обраћајте пажњу, видиш ли их како су скроз помисли. Због своје шкртости и гордости, значи својом кривицом!„

Испратих мог повременог посетиоца до лифта и свако оде својим послом – он оде кући, а ја да док не заборавим све пренесем на папир, како би и ви били учесници овог разговора, у којем сам ја углавном слушао и поставио неколико питања у својим мислима а он ми је на њих давао одговоре.

Слава нашем Живом Богу Србу!
Хвала мом посетиоцу – једном од Монаха без манастира!

Србија Драгољуб Татомировић
 

Постављено 17.6.7524/2016.г. у 18,50 ч.
(Написано 17.6.2016.г. од 9,15 до 10,34 ч.)