Убити Гласника!

-Како је рањен Милан Беко - Мишо?-

Народи и појединци са и минијатурним остацима витештва не убијају гласнике – у рату, у свађи, у миру, у току преговора.

Ми, Срби, смо живели под окупацијом невитешког народа названог Турцима (скупљени с коца и конопца), који нам је показао да је све дозвољено у оквиру мера за постизање неког циља - лаж, преваре,  давање лажних обећања, убијање предводника окупираног народа и све друго што се једном окупатору, невитешком народу, свиди.

Сви наши окупатори у последње две хиљаде година били су невитешки - црни народи, Германи, Французи, Маџари, Бугари, Турци, као и други нецрни народи који су остваривали своје интересе у Србији, првенстсвено, Американци и Енглези.

Народи без витештва су отпадници од људи и од Бога, они су заправо сам отпад људске врсте, али су користећи се невитештвом успевали да у појединим периодима овладају извесним територијама и народима, да владају једно време, а потом дође до њихове пропасти када се плати казна за сва понашања која се крсте злочиначким и невитешким. О судбинама тих невитешких народа детаљно је говорену наслову „Ти ниси Ја“ који се налази на сајту ЗБ.СРБ и намењен је само онима који имају приступ на тај сајт.

Србија данас: После 70 година владавине комуниста у нашем народу се све више примећују несрбске особине, као да се добровољно и неприметно утапамо у народе који окупирају, који убијају и муче заробљенике, који дају лажна обећања, који су све подредили стицању материјалног, на уштрб оног племенитог, оног што људе треба да одваја видљивијом границом од животиња.

У Србији се убијају гласници!

У Србији је Гласник, црни Гавран, он је птица Ругалица и ако се он убије, за глас који нам је донео, не зна се, па живимо у уверењу да чинимо онако како треба!

 Они, Гласници, се убијају на различите начине – од физичког преко материјалног, до духовног и друштвеног убиства, као ненасилног облика ликвидација.

Последњих неколико недеља у Србији се покушава наћи прихватљив, што не значи и истинит, одговор како је рањен један важан човек који се  незнано како у кратком времену обогатио до мере о којој поштени људи чак и не говоре и чак и не размишљају, све чекајући да он и сви слични њему положи рачуне – Ономе код кога не вреде ни пет пара лажљиви адвокати и корумпиране судије.

Наша Криминалистичка полиција је једна од насјпособнијих  у свету, она сваки злочин може да разјасни – ако се то не догађа онда је разлог за то што су им  везане руке и то на леђа.

Њима се вежу руке  замршеним политичким конопцима, канапима и свиленим гајтанима, који се не могу размрсити, њих је могуће само радикално исећи!

Рањен је бизнисмен кога владар Србије од милоште зове „Мишо“, којем се нуде управе над највећим државним саобраћајним системима, како би он тако способан помогао држави да се ти системи учине бољим и свакако ефикаснијим. А то није мало! Владар Србије моли бизнисмена „Миша“!

И онда се прочује: Рањен Мишо, преживео, за кратко се опоравио, пуштен на кућно лечење, не жели да сарађује са полицијом која тражи онога који је у њега пуцао….. јер је његов живот и његова смрт његова приватна ствара и врло је неукусно у те и такве приватне ствари завиривати! А ако је тако, „Мишо“ је у праву када се одлучио да ћути!

И онда у Земуну, као делу Београда који је полигон за активности многих тајних организација које јавно постоје и раде и страних и домаћих обавештајних служби, као што се у европском и светском формату те активности одвијају  у некадашњем србском граду Виндомина, данас само Вин, односно Беч како је назван да би се сакрило његово старо србско име и србско власништво над њим и околином од по две хиљаде километара у круг, прокључа.

Прокључао Земун као да је Беч!

О рањавању „Миша“ расправљају  експерти, који су своја криминалистичка и криминална знања стекли у току недавних ратова на тлу бивше Југославије, начелници у полицијама са лажним дипломама Дефектолошког факултета из Београда али и многих других.

У његовим кафанама, и ресторанима излажу се различите криминалистичке магистратуре и докторати, постављају се хипотезе, налазе се решења, све од оних који поред свих својих знања стечених  на различитим академијама Незнаних наука, а који заправо не могу да реше тестове које у мојој школи решавају кандидати са средњом стручном спремом, на испитима за приватне детективе!

У некадашњој Вишој школи унутрашњих послова у Земуну, строги професор Специјалног Физичког васпитања терао нас је да све три борилачке вештине савладамо врло добро (џудо, карате и џиу-џица) и како то није било лако једном смо тражили да нам он објасни, као носилац црног појаса у каратеу, шта би он радио да га пресретне наоружан човек и затражи нека поступања од њега - одговорио је: Поступао бих по његовим захтевима!

То смо искористили да му објаснимо да ипак тај његов предмет није по важности испред стручних - кривичног права, криминалистика и др. па је мало пупустио и ми смо на крају на том предмету дипломирали положивши тај предмет као последњи.

На основу онога што су лаици за криминалистичке истраге, Александар Вучић, ненадлежно лице за ове послове и Ненад Стефановић, ненадлежан и нестручан, али воли да се тиме бави све док се ствари не почну измицати контроли када се омогући портпаролима полиције да раде свој посао, а он се изгуби, ваљда пређе на нешто сложеније чиме с бави полиција…… на основу онога што су изјављивали, на основу онога што се укрчкало у Земуну, онога до чега се дошло „стручним“ анализама академика Незнаних наука, сасвим је основано поставити и једну до сада непостављену хипотезу о рањавању угледника какав је господин „Мишо“:

*Миша нико није хтео да убије;

*Над Мишом није покушано убиство;

*Није могуће не остварити убиство са удаљености од 1-2 метра од онога који се лишава живота, ако је таква намера постојала;

*Убица не прилази на дохват руку, или предмета који би се могли наћи у рукама нападнутог - убиство се реализује са удаљености са које се не промашује и на којој не прети опасност од било каквог узвраћања нападнутог - како је рекао наш професор тада се поступа по наређењима нападача;

*У Миша је пуцано у самоодбрани!

*Вероватно је да Мишо познаје нападача;

*Очигледно је да се Мишо осећао слободним и сипериорнијим од нападача, могуће је да је имао оружје, па је нагло хтео да изађе из кола, при том га је одгурнуо-ударио вратима, са намером да се са њим разрачуна, нападач се уплашио и у узмицању се ухватио за оружје које је имао при себи и неконтролисано, у страху, вукао обарач полуаутоматског пиштоља више пута, испаливши више метака од којих су само два погодила нападнутог;

*Мишо је чуо вест коју је донео Гласник, и иста га је веома наљутила;

*Шоферотелохранитељ познаје Глласника јер није реаговао на било који начин, па се догодило да је Мишо њему обезбеђење а не он Мишу;

*Шоферу је речено да ћути;

*У Србији убијају Гласнике!

Ваљда је таква судбина полицајаца у Србији - да свака генерација полицајаца има свог Радмила Богдановића, који је први извео тенкове на улицу приликом мирних грађанских демонстрација 1991.г. у Београду и први  увео праксу да се министар полиције петља у стручне послове, иако лаик, али је то покривао својим овлашћењем министра које му је аутоматски омогућавало и да постане стручан за криминалистичке истраге – тако и сада: одмах се говори да је нападач са црногорским нагласком, не наводећи да су разговарали пре сукоба који се окончао рањавањем, да је аматер јер је промашио, да није био сам већ да их је било двојица, да је нађен ДНК жене, да је у питању освета, а наравно - да је то атак на државу коју персонификују они који дају овакве контрадикторне изјаве или све ослушкују из мало дубље позадине.

После Мишовог рањавања у (вероватно) самоодбрани Гласника, скоро свака два-три дана се у Београду и другим крајевима Србије догоди убиство неких који имају до 40 година живота, ствара се атмосфера страха кроз сећања шта се догађало до пре неколико година, почевши од 1990.г.,  па до одласка са власти Зорана Ђинђића, владари се узбунили указују да ако би се било шта догодило а да они буду оборени са власти, парламентарно или ванпарламентарно, да Србији прети (опет као и раније) прави потоп!

А потоп би претио само њима и њих још неколико хиљада који су се огрешили о законске прописе, о Правду и Истину! И због њих би Србија, по њима, требало да утоне у зимски сан као медведи и пухови.

Сада само треба очекивати дозиране информације о припремама за насилне државне ударе, о побунама ради преузимања власти, на то указују недавна  беспотребна вежбања војске и полиције приликом обезбеђења стотинак хомосексуалаца на њиховој тзв. Паради поноса, када је на улице Београда изведено све што се има, тенкови, борна кола, све занемарујући да је на овом сајту као и на блоговима Златни Билтен и Команда-540 речено пре скоро две године да ће се власт самоурушити и да ће иста бити нуђена онима који буду знали шта ће са њом.

Указивало се на методу преузимања НЕНАСИЉЕМ-та борба почиње, неће се професор олако предати - тада, пре две године, се није знало како ће се то догодити, али се вратио професор, професор А. Вучића Т. Николића, и они се сада такорећи кумовски и породично, надгорњавају. Др Шешељ се хвалио у Хагу како је он експерт за манипулације, а сада одаје признање А. Вучићу као шампиону манипулисања на нивоу Европе.

Ми,  обични грађани, не треба да превише обраћамо пажњу на утакмицу између кумова и чланова породице, треба водити рачуна о њиховим невитешким поступањима и подметањима, као и најави да ће побуну организовати проруске, односно проенглеске снаге,  можда и пронемачке – нас се то не тиче, ако им се не придружимо, они могу да изведу војску и полицију на улице, али показаће се да је то грешка, два кривоклетника, Вучић и Николић ће остати без власти по основу преласка одређеног броја посланика у посебну радикалну групу, а тада професор улази у Скупштину, изнуђују се ванредни изборим на којима се губи власт - за Николића и Вучића настаје потоп, а из прикрајка вреба, власт, опет Дачић – и да није Онога који ће све то уредити, коло би се и даље окретало - сада  опет Дачић и тзв. проруси, а нико од њих није и не треба да буде било шта пре него просрб.

Ова глупост око рањавања Миша ће се искомпликовати, показаће се пукотина у плану, мала је ова велика држава Србија, да би се у њој нешто прикрило.

Мишо не жели да они нађу оне који су га ранили, а они (полицајци) би то и лако и брзо завршили, Мишо не дозвољава да се у послове његовог привредног клана мешају неки други који опслужују неке друге кланове. И та Мишова жеља се поштује - он као да је дипломата у Србији!

А уосталом, Црна гора није преко света, ако му све досади може се вратити одакле  је и кренуо, тамо се враћају сви успешни Црногорци.

Бог са нама – Пристани Боже!

Драгољуб

Постављено 30.11.2014.г. у 14,10 ч.