Сетили се и заборавни!
-Губитак ради користи-
Кључне речи: Како препознати оне који су продали срце, чиме се правда продаја срца, чему се надају људи без свог срца, богатство оних који располажу својим срцем, како се чувати људи који су продали своје срце.
Многи међу нама Србима дали оглас да издају или продају своје срце, направили такав посао – продали срце, продали душу ђаволу – и уживали од новца добијеног том продајом, извесно време, заборавили на време када су хтели не хтели, унеколико, живели по Принципима Довољности, постали неки други људи, удруживали се са истим таквим, окумљивали, орођавали, имали различите бизнисе и исте навике око куповине кућа, аутомобила, посета кафанама, избора љубавница које су плаћали.... навике да их људи моле за ситне овоземаљске услуге, навике да многе своје услуге скупо наплаћују а састојале су се од чињења различитих незаконитости од стране оних са којима су имали исте навике... све се вртело у круг, новац је притицао, углед засниван на новцу растао, скупи аутомобили били у скупим гаражама, љубавницама купована скупа гардероба уз обавезу да стално глуме како их воле и како су у њих заљубљене – без да воде рачуна да су у питању генерацијске разлике у старости - и заборавили да је трошење тог новца последњи период таквог живота јер су продали највредније што су поседовали, продали стан своје душе, своје срце!
И изненада увидели шта су продали, да немају више шта да нуде, сви их се одричу, тону где год кроче, остају све усамљенији, измичу кумови, другови, пословни партнери, плаћене љубавнице, дуго година запуштане супруге и деца, пребројавају се ситне новчанице, нестаје их полако и за бензин скупих аутомобила, за кафане, за поклоне и после свега могу у миру и самоћи да подвуку црту! Црту свог животног учинка – одлажу са тим, плаше се резултата јер је веома очигледан и сете се неких својих познаника који су за цело време њиховог живота од новца добијеног продајом срца, живели свој уобичајен живот..... сада почињу тим скромним да завиде, мењали би се са њима али немају шта да понуде, хтели би са њима да сарађују али не знаји на ком плану, хтели би бар да се друже, али ови сада немају времена за њих, нити имају заједничку тему за разговор – раздвојеност је потпуна, они без срца и ови са срцем!
Они бескућници, а ови домаћини који држе уредно своје срце као стан сопствене душе, који не намеравају да у стан своје душе примају такве који су имали исто што и они па се одлучили на продају (срца) и постали потпуни сиромаси, али се то није одмах видело, прикривали сиромаштво новцем.
Исто је код нас у Србији и широм света!
Исту трговину направили и на исто им се свело. Добијем и сам повремено СМС поруку од неких од таквих – смерна, помирљива, признајућа «Да почесто размишљам о нашим разговорима» на коју одговорим «Да, тако и треба, нисте Ви једини, али је сада касно!». Па се ућуте у својој осами.
Други ми, после дуже паузе у контактима, за најобичнији, куртоазни, разговор захваљују - ја не знам на чему, али сигурно они знају - трећи ми се изненада увече, пред поноћ јаве телефоном да задовоље своју радозналост «да ли сам добро и здраво» – кажем да јесам, они не знају шта даље, па кажу «чућемо се....»
И ја, који сам неке од њих познавао прилично дуго уз њихов велики труд да их не упознам у њиховој суштини, оваквим њиховим одласком у осаму, у сиромаштво најгоре врсте, у стање да се захваљују што са њима разменим неколико реченица док слушам њихове брижне гласове са много уздаха као да им је на тело стао камион натоварен каменом, остајем и без њих, остајем и ја усамљенији са својим временом које више не траћим у причама са њима који су стално из тих прича хтели да утврде да су у праву они а не ја – они се у свом богатству ширили, мењали аутомобиле, другове, љубавнице, странке, обавештајне службе са којим су имали извесне односе, или ја који сам возио по 10 година исте аутомобиле, обичне наше или половне стране, по више година користио исте ципеле и јакне, имао исту жену и децу, исти стан и кућу у планини величине њихових предсобља у огромним кућама, и ИСТИМ ПРИНЦИПИМА ДОВОЉНОСТИ!
И сада ја постао, а увек и био, прави богаташ, а они без срца, немају где да се склоне, нема њихова душа где да се склони од ветра, кише, зиме или врућине, а душу не занимају велики станови, куће, аутомобили, злато, чинови, функције... она је тужна јер јој је одузето пребивалиште у које је послата и не може нигде да оде пре времена...... душа тужна, тело се полако хлади и постаје му сасвим свеједно где је и докле ће тако.
Милион пута она (Душа) премеће у својој меморији тренутак када ју је тело победило и продало њен стан – срце, све замишљајући шта би било да се то није догодило и дрхти од наилазећег тренутка када ће «на неком месту», где нема лажљивих адвоката ни подмитљивих судија или лажних сведока, бити испитана о свим њеним тренуцима боравка на Земљи, посебно о тренутку када је попустила телу па оно почело да командује и донело одлуку да се стан душе-срце, прода!
Да, тако су учинили сви цареви Србије у последњих 200 година, и руски, и амерички.... сви су они сада опет другови у тузи и муци, у самом предворју Пакла, у који ће ући одмах после Суђења које им се спрема.
Погледајте на шта личи и шта чини најмоћнији, по ранг листама које праве људи, човек света, па га поредите са неким који вам је познат, а личи на ове које сам ја овде описао - Да вам буде лакше и да изоштрите сопствене критеријуме када од вас буду тражили оно што су, они, лакомислени и грамзиви продали – да не попуштате, они тако и треба да живе!
Изгубили су ради користи која се састоји у сагледавању сопствене грешке.
Бог са нама – Пристани Боже!
Драгољуб
Написано 11.11.2013.г. у 20,41 ч.
Постављено 23.11.2013.г. у 14,00 ч
Постави коментар:
