Наш баћушка Потемкин!

-Шта су закључали «Закључком»?-

Веза: http://zlatnibilten.blogspot.com/2013/09/iluzijama-placam-strpljenje.html

  ____________________________________________________

Потемкинова села (рус. потемкинские деревни), метафора, означава нешто што не постоји, односно постоји само имагинарно. Фраза је названа по руском војсковођи и кнезу Григорију Александровичу Потемкину, који је у време Руско-турског рата 1787-1792 постао намесник новоосвојених крајева који су обухватали Крим и друге територије северно од Црног мора. Тада је Потемкин по пустим степама Јужне Русије наредио да се поред пута импровизују кулисе непостојећих села, са сељацима, пастирима и стадима, само да би руска царица Катарина II, пролазећи туда 1787. видела како Русија, под његовим министровањем, цвета и напредује. С тим је хтео приказати лажну вредност освојених крајева. Данас се та метафора често користи за покушаје стварања лажног утиска. (Википедија)

 ____________________________________________________________________________

Кључне речи: Потемкинови наследници у Србији, Илузије тада и сада, борба за валуту по имену «Илузија», власти Србије све плаћају Илузијама.

Наш, пре двеста година умрли брат, Григорије Александрович Потемкин, оживео у Србији, добио продицу са много мушке и женске деце, као да им се број и не зна, као да су надвладали децу других и Срба и Руса који живе у Србији и Русији. Баћушка Потемкин, као прави србски крвни сродник прискочио у помоћ оваквој Србији, да не тражећи било шта од било кога, свима који су посумњали у вредност Илузија којим се плаћа стрпљење Срба, помогне у настојању да се ИЛУЗИЈЕ и званично признају за робу, чак и за тзв. «Србски бренд» давно осмишљен и провераван врло дуго у самој Русији!

Наследници и синови уваженог Кнеза Потемкина, Срби, воле често да доносе различите Закључке – да неке околности, овакве или онакве, окују и закључају тим Закључком, да се и не помишља да се то може откључати, завирити у унутрашњост, преуредити па потом новим бравама и катанцима закључати или, ако је све истинито да не смета да буде јавно показано, да се то што је било закључано, сада држи откључаним.

Наследници доброг Кнеза Потемкина који, стицајем врло чудних околности, ево већ 69 година владају Србијом, под различитим именима и увек истом робом – Илузијама – плаћају време стрпљења Срба и свих других из Србије, који су спремни да буду плаћани том робом.

Толико су се извештили да су том робом, том валутом, тим присвојеним брендом Русије, учињеним брендом Србије, почели да плаћају и по иностранству, хтели да ту Илузију учине конвертибилном валутом, заборавили се, па почели да њоме плаћају и у домовини Кнеза Потемкина!

Као да тамо нема његове деце, као да су Руси заборавили како је добри Григорије Потемкин умео да оправда, покаже, ублажи и уопште учини свако своје дело-недело оправданим! Код онога којем је, по природи власти, полагао рачуне. Добри кнез Потемкин је био доктор за стварање лажних утисака о постојању нечег што не постоји, имагинарно је чинио стварним, а илузијама заслуживао положаје у власти Русије.

Наши, потомци руског Потемкина, Потемкини могу све, стижу све, умеју све, не штеде на обећањима – све у циљу задобијања продужења стрпљења Срба, како би пристали на «Стомак-завет» уместо на «Глава-завет» - да би пристали да аплаудирају када им се учини што је потребно да празан стомак буде бар на кратко попуњен, полупопуњен или се то бар ставља у изглед, па одустану од захтева који се лично тиче наших кнежева Потемкина, пристану да не утврђују како се дошло у стање да им је стомак овако празан, пристану да се не истражује како је нестала храна из магацина у замену да им се сипа по једна кутлача из неке мобилне једнократне кухиње – али, Стомак-(з)авет се овако умири и то је онда искоришћени вентил да се било шта са «Стомак-(з)авета» пренесе на «Главу-завет», после чега би се размишљало, схватало и онда по истом принципу по којем раде и наши Потемкини, доносили извесни «Закључци»!

То је опасно, то се мора спречавати не штедећи, плаћајући обећањима за храну која се однекуда испоручи, узимајући новац из касе која је скоро празна и која ће од Нове 2014.г. да почне да се пуни – уз општеприхваћену штедњу која се намеће Србима и свима другим из Србије, уз услов да се не губи време на истраживање како се све државна каса (ис)празнила. Потемкин-власник Илузија и народи који живе у Србији намеравају, Закључком власника Илузија, да склопе мир!

Илузије за боље сутра које стиже око 2015. г. или неку годину касније, за мир и неометање продаваца Илузија, за организовање демонстрација само у времену и на простору од интереса за продавце Илузија - када те демонстрације имају функцију сигурносног вентила – да трају колико је потребно и испоставе власнику Илузија захтеве који им буду унапред саопштени. И ови то и чине када им се дају транспаренти израђени у истој столарској радионици, исписани истим обликом слова (фонт) и када се окупи родбина, другови и познаници онога који за нашег потемкине - продавце Илузија, обавља неке мале, ситне, прљаве, али за Потемкина важне, послове – за део Илузија који се и таквом који то организује обећа! Јер и он постаје мајушни продавац и корисник Илузија из ко зна којих још разлога.

И он једино то и зна, а у међувремену нико није стигао да га обавести да су другови Тито и Милошевић умрли, па он то у име њихове идеје уз коју је лепо живео неколико деценија, али долази време да се подвуче црта и он шта ће..... лепи се уз садашњу власт и чини оно што она од њега тражи, све у уверењу да он своју велику Животну партију још није ни започео, не уочавајући да игра последњи чин такве партије! Ех, Илузија, каква је то дрога....

Знајући за ову валуту наших Потемкина, названу Илузијом, која се масовно и дуго користи у Србији, у иностранству се претварају да су примили праву валуту, да су им дата права обећања која ће се испунити, али онда истекну рокови па се продавац Илузија позове да објасни.... укаже му се на обећано и неиспуњено па се пошаље кући да откључа шта је закључао, да промену Закључке, све својим алатима, без икаквих помоћи – а он кључ има, али га не сме користити, остали сакључари закључаних Закључака исукали ножеве па прете, јер су и они неком другом продали исту робу –обећање садржано у закључаном Закључку, који би сада неко да откључа и промени! Стање у Србији: Разни закључани Закључци, тајне садржине који се не смеју показати – проваљени као лажни, као Илузије, као србска валута, и сви који су уложили био шта у доношење тих тајних и по Србију штетних Закључака, сада су фази да се боре да они остану такви - тајни, штетни и ЗАКЉУЧАНИ – неки су на одговарајаћи начин «наговорени» да се предомисле и да учине што у обећали да се Закључци прилагоде обећањима које су дали.

Ножеви исукани, борба се спрема, сада не више за власт и наводни углед, и привилегије које припадају власницима Илузија, не више за челно место за столом за којим се договорају ти власници и продавци Илузија, сада за голи живот и главу на раменима!

Тај излазак из хибернације је обично у пролеће, када се животиње могу опоравити јер је то у складу са природом и храном која се у одређеним циклусима створи – наш прекид хибернације ће бити зими, када је хладно, чувари закључаног се боје тог тренутка, повећавају цену, нуде све више Илузија, али до Божића, како је и речено у недавним насловима када је саветован млади министар финансија, којег сам назвао Јаничарем, хибернације се прекида!

Добри кнеже Грегорије Александровичу Потемкину, Бог те је помиловао што не мораш баш директно да се мешаш у овај посао твојих наследника у Србији, гледај шта ће све да их питају и твоји из Русије, али и сви други којима су обећавали, рачунајући да се народ никада неће вратити у нормално стање – да ће хибернација трајати бесконачно. Али, не иде, добри Кнеже, све у природи је циклично, све се креће, и Сунце и Месец и Земља и све на њима, па смо и ми као део Васионе, и створени од самог Бога, у непрекидним циклусима свог одрастања и поступања у складу са тим.

Добри Кнеже, не труди се око ових са искуканим ножевима око закључаних тајних Закључака – ми смо их пустили да се избоду тим ножевима, не мешај се ни ти, молим те!

Бог са нама – Пристани Боже!

Драгољуб

Написано 2.11.2013.г.

Постављено 23.11.2013.г. у 12,40 ч.