ОПЕТ У ГРЕШКУ?!

-Да се не понови-

Веза: -Повући мишем испод овог текста да се појави линк ка наслову-

http://komanda-540.blogspot.com/2014/05/necu-dozvoliti.html

Извод из наслова везе:

«Наравно и да разумеш у какву грађевину удараш, чиме, са киме, када и како.... а организацију за владање ниси створио, журио си на владарску столицу и сада се то плаћа.

Није то грађевина од магле, не пада та грађевина од претњи преко новина и телевизије.... постављена је она на чврсте темеље од страха оних којих се тиче.»

Ситуација у Србији уводи се  у стање када се неке мере морају предузети, као вид борбе за спашавање државе и народа – одустане ли се, од спашавања неће бити ништа, а то би за сваког ко је тражио и добио мандат била политичка смрт, а људи по природи ствари избегавају сваку врсту смрти – за многе је политичка смрт једнака, или чак и тежа, од стварне смрти.

Борба се припрема преко медија – свака страна обзнањује колико је моћна, чиме располаже и указује на велика страдања у том, ипак интерном, рату у оквиру политичке борбе у Србији.

Министар полиције никако да схвати своју улогу министра, већ се непрекидно јавља из позиције политичара у смислу «То се не сме дозволити, нико не може бити изнад закона, нико се не може крити иза полицијске значке» - све као што је причао када је уживао у лагодности статуса политичара..... па сада уместо да нешто предузима, он припрети онима који се не боје празне пушке министарске, премијерске или било које, а не боје се ни пуне, јер су се обезбедили панцирима као својеврсном заштитом тела и дела које је то тело чинило.

И они узвраћају – све као када се разматрају последице неког потеза у шаху, сви чекају, кибицери их пожурују, али се гледа у сат и у време у којем се потез мора повући и нико неће пре истека максималног времена да се одлучују на потез, само се понекада због великог опреза и чекања може изгубити право на потез, па се противник који је можда био у одбрамбеном положају очас посла претвори у нападача.

Мени, после оволико мојих упозорења Александру Вучићу, Томиславу Николићу и Ивици Дачићу, највише би одговарало да уживам у остварењу свега онога што сам прорекао да ће се догодити, да ћутим, гледам и само повремено понеки наслов-упозорење избацим у први план пред моје читаоце, али ја немам друге домовине, немам право на било чије држављанство и други пасош по било којем основу..... за разлику од Вучића који има право на пасош БиХ и Дачића који је рођењем у Призрену обезбедио могућност да у сваком тренутку добије пасош државе коју је стварао – Косова и Метохије.  

Због тога бих да укажем на опасност ове шаховске игре између актера у политици и полицији, којом по природи ствари увек командују политичари, који се боре за освајање власти.

Власт се не сматра освојеном када се на њу добије право на легалним изборима – власт се задобија у тренутку стицања услова да се она преузме и врши!

Преузимање које је А. Вучић извео, није скоро никакава гаранција преузимања – власт не врше министри и неколико високих челника у државним органима, власт врши Организација!

Организација има кадрове, кадрови имају одређену свест, систем одговорности, координације, међусобне заштите, високо развијен систем самозаштите, систем очувања стечених привилегија и онога што су оне донеле, укључив и име као свјеврсни бренд на основу којег се функција ужива и када формално престане.....

Указивао сам да је неопходно средити парцелу на којој се нешто намерава (г)радити..... укључив и стварање нове организације државе или стављање постојеће организације под контролу.

Организацију која влада у било којој држави може да замени најмање иста такава организација или боља – слабија, лошије организована, са лошијим кадровима и механизмима НЕ МОЖЕ да замени постојећу!

Доласком С. Милошевића на власт у Србији, 1989.г., која је тада, као и сада била издељена на централни део и две покрајине, није била организационо приправна за успостављање централизованог начина управљања – исто као и сада, с тим што се у међувремену Косово силом одвојили и слови као држава коју је признало више од 100 држава, а нека територија постане међународни субјект када је призна и само једна држава!

Политичари су се борили за своје привилегије – Милошевић хтео да буде газда на целој територији, али су подручне газде намеравале да задрже освојене привилегије.... водила се и тада медијска припрема за њихов бокс меч, а када се сматрало да су припреме окончане, нас око 3.000 из тадашњег РСУП Србије, и судства и других државних органа, једног дана, у априлу 1990.г. отишлo је и преузелo полицијску, судску и сваку другу власт!

Без инцидената, без отпора, без пуцњаве, уз чај и причу. И тада направљена грешка!

Грешка каква сада прети оваквој Србији.

Грешка која се огледала у томе да смо ми преузели послове полиције на К и М а она која је формално и правно уклоњена, разоружана, са одузетим овлашћењима, наставила да ради у истом саставу само више не долазећи у дотадашње канцеларије, већ на неким другим локацијама – наравно, понели са собом информације, доказе о чињењу незаконитости од стране политичара на КиМ, копије регистара сарадника и информатора, садржину прислушкиваних разговора.

За претпоставити је да су они, уз подршку већинског шиптарског становништва заправо држали ситуацију у рукама, а ми се трудили да ситуацију изнова ставимо под контролу.

На крају су те паралелне полицијске снаге организовале паралелне институције, универзитет, школе, цркву им нико није ни дирао, па су нас гледали у нашим покушајима да се додвори Радмило Богдановић, «Шефу» како је називао С. Милошевића.

Тај дуализам је довео до преласка и оних које смо као нама лојлане оставили међу нама, на страну паралелених структура, потом су они постали команданти ОВК и даље се зна. Био рат, много злочина, много шверца, многи се у том ратном стању, са КиМ и из централне Србије, обогатили, многим написане дипломе завршених правних и економских факултета за време боравка од шест месеци на К и М, колико је смена трајала, после су ти исти били Координатори за границу са Косовом и наставили са истим пословима.

Ово што се спрема у Београду, може, ако се не буде радило на само један могући успешан начин, да од Београда направи Приштину, а од Србије Косово!

Није ми познат план који је сачињен за ово што А. Вучић најављује више као жељу, само га упозоравам, због њега и због свих нас – опрез!

Постоји начин да се ово изведе, али ако се не нађе мера, ако се кривица за све ове 24 године проба пребацити на полицајце – а они су били последњи ешалон у незаконитим радњама – неће се завршити на добро, чак се неће уопште завршити, а власт може да падне и ови за које се тврди како су полицијска мафија, да после тог пада легално и легитимно преузму власт!

Ово мало полицијског синдиката који би да поентирају код А. Вучића, нема ауторитет – ћутали су све ове године и вазда се бунили само на малу плату и лошу опремељеност, никада се нису дигли на штрајк због овога што сада причају, трпели, ћутали, салутирали и нашли понеку мрвицу и за себе!

А. Вучић ће, као што је учинио и Зоран Ђинђић, да се ослони на њих – неизрешетане (мисли се на кадровско решето а не на "Калашњиков") – и ништа се неће променити, осим што ће се померањем на челна места довести исти такви.

Просто је: Полицијску мафију може да замени само ауторитарна група коју би она ценила због њених спсобности, а да је та група прихватљива по општим критеријумима и то за времe довођења Србије у ред.

То не знају да ураде различити криминолиози-теоретичари, нити бивши полицајци који су постали изненада, по одласку из полиције, тајкуни!

Вучићу и Николићу је још пре две године нуђен пројект рада на овоме што они сада морају, а не знају и не смеју да ураде – нису прихватили, они знају због чега – и сада ће се вероватно тога сетити као пропуштене прилике.

Колико сам информисан та екипа која је пре две године била спремна на мирно преузимање полицијске, судске и уопште извршне власти, распала се и путем својих послова и интереса већина их је отишла у иностранству где се баве одређеним привредним активностима, мирни, јер се њихова понуда олако одбацила.

Не знам довољан број стручњака из састава садашње полиције који уживају довољан ауторитет и поседују довољно знања и искуства, који би били способни да избегну «Косовски синдром», који прети смени полицијског врха у Србији.

Савет: Не понижавајте их, не претите им, не чините само њих одговорним – лепо са њима, пуне су њихове фиоке и главе које чега, разни «штекови» са компјутерским дисковима у разним банкама и сефовима, у Швајцарској, у Истанбулу, у Паризу..... има нас свуда.

Лепо са њима, уз разумевање онога што су присвојили гледајући шта све чине они којим су полагали рачуне - па им то узети када се узме и свима осталим -, покажите поштење, не штедите ваше кумове на уштрб њихових, пазите, све је то једно велико Змијско легло, размрсити се не може, а КО ЈЕ ТАЈ ОД ВАС ИЗ ПОЛИТИКЕ КОЈИ СМЕ ДА СЕЧЕ»!? Ко је безгрешан, нека се први баци каменом!

Нисте такви, па пазите шта радите, ја сам учествовао у непосредном преузимањеу власти на КиМ, видео сам како су се организовали и после два-три месеца сам отишао (из полиције), био сам радо приман међу њих свих ових година због онога што је ишло уз мене, па и сада када су одвојена држава позову ме, затраже неки савет, повере ми понеку приватну истрагу... и због свега што сам видео, што сам уочио снагу те и такве организације којој ми нисмо могли ништа, нити могу ови који их држе под окупацијом, саветујем прво размишљање о плану, па прављење плана, па тек онда улазак у реализацију – буде ли брзо, настаће штета, буде ли освете, настаће штета, буде ли нестручности, играће се са вама.

Пазите шта радите!

Јавна безбедност је оно због чега се власт урушава или опстаје – тајне полиције су нека фина надградња, потребне држави ако спроводе уставом и законима одређене обавезе, али то народ не види и не цени, јер не зна о чему се ради – добра организација Јавне безбедности је слика реда и поретка, али и слика поштења власти у чије име та ЈБ послује.

Хоћу да вас уплашим, да вас прикочим, да вам кажем да се не може доносити план уз учешће оних дошлих из службе обезбеђења Српске Радикалне странке, оних који су експерти за певачице, оних који су трговци -  није то посао за њих, али како хоћете!

Нудио сам вам, нудим вам, указујем, саветујем – нисте се никада обратили за детаље, па ћу на сваку вашу, врло изгледну грешку нестрпљивих лаика, бити врло миран, а да се не тиче и мене као грађанина Србије, могао бих бити чак и весео.

Али: Падне ли ЈБ пада држава, нестаје струје, телефона, намирница у продавицима, лекова – нестаје оно што чини државу.

Немојте до дозволити – ако падне држава где ћете ви бити власт?

 

У славу Св. Арханђела Михајла, Команданта и Покровитеља «Организације –540».

 Драгољуб

Постављено 01.6.2014.г. у 14,30 ч.