Добит као губитак!
-Шта ће неком сво благо овог света, ако изгуби душу своју!?-
Веза: -Повући мишем испод овог текста да се појави линк ка наслову везе-
Надвила с тишина над Србијом – а и сунчано и земљотресно! Експерти из Русије открили лице па у сав глас величају значај Србије за Русију, причају о њој и оно што Срби о себи и не помишљају, јер тешко је бити тако осликан Србин, сада када Срби требају Русима. Нисмо ми такви – браћо Руси, ми себе добро познајемо, слабије смо до пре неколико дана вас познавали, али сада нам је све јасно!
Тешко нам је што се од 1,5 милион становника Београда, АМА БАШ НИКО није сетио да дође пред вашу амбасаду у Београду, коју сте онако лепо оградили да личи на војно утврђење, (а у Србији!! - која вас једина, како кажете воли) и запали свећу поводом смрти преко 200 грађана Русије погинулих у авионској несрећи у Египту…. Нисмо ми такви, мада нам није ни први пут а тако реагујемо.
Народа нема, али ваши фаворити увек могу да изведу 10-20.000 полицајаца у цивилу да пале свеће и крсте се – Милошевић их је терао и да возе трамваје када возачи трамваја ступе у штрајк. Ако то хоћете, телефонирајте Дачићу!
Пре око 20 година из Хрватске је у једном дану, у једној војној операцији Америке и Хрватске, названој „Олуја“ из Хрватске протерано више од 250.000 Срба и поводом тога се у Београду на протесту против тога окупило једва нас десетак – неколико новинара, неколико политичара и неколико нас који ама баш никакве везе немамо са прекодринским србским територијама у Босни и Хрватској.
Зашто?
Зато што су се неколико година пре тога они нашли при руци силеџији Слободану Млошевићу, пославши му у помоћ тадашњу милицију хрватских Срба „да науче Београђане памети!“.
Било им је то упамћено као потврда континуитета њиховог менталитета окупатора из партизанских Шестих Личких дивизија које су страшне злочине над Србима из Србије чинили одмах по завршетку Другог Светског рата. Одговорили србијански Срби немушто, а врло и гласно сликовито.
У Мачви, крају из кога потичем, а само 100 км западно од Београда, госту који је дошао на славу или преславу (слава коју слави цело село и она је заштитник села), а није више пожељно да долази, ништа се не говори, него када пође кући не уручује му се никаква милошта, нема слања колача, меса, торте…. за кући, за остале чланове фамилије, Он то разуме и без иједне речи је све решено!
А шта су вам јуче и данас рекли Срби из Србије, вама Русији и Русима? Знате ли, или да вам објасним? Да објасним - добро, ево вам:
Ми све мислили како ћете нам ви помоћи да нашу Србију доведемо у ред, да почистимо олош који се на различите начине обогатио и постао власт, а ви нам нудите старе тенкове, тенкове за власт која се не либи да исте извезе на улице ни када се ми бунимо, (више се нећемо бунити) протов геј манифестација названих Парада поноса. Претходник и духовни отац вашег србијанског фаворита, Ивице Дачића, истеривао је и већ давне 1991.г. тенкове на нас у Београду – ваш фаворит му је био референт за односе са јавношћу!
Ми се пре 4-5 година чудили зашто амбасадор Русије у Београду, Александар Конузин другује са Велимиром Илићем из Томиславом Николићем - јер смо мислили тада и сада да према њима треба предузети најблаже, бар мере - испитивања порекла имовине, а он на њиховим трибинама….
Ми очекивали да нас помогнете у стајању на ноге кроз примену права и правде, а ви за фаворите из србијанске власти бирате оне који не смеју да узму метлу и почисте Србију - не, ви их уважавате, примате на највишем нивоу, очијукате (тајно се о нечему договарате) нешто са њима у четири ока, као да су у приватним посетама на вашим приватним имањима, нудите нешто невероватно и свакако нама непотребно, ми све чули и видели, не можемо против силе, велики сте и моћни, али вам можемо немуштим, мачванским, језиком послати јасне поруке: не желимо вас као госте докле год подржавате ове за које ми мислимо да треба да буду почишћени.
И шта ви то сада радите? Коме се обраћате онако нас хвалећи? Нас то не занима, нити падамо на било шта друго осим на интерес, оно чиме се ви стално руководите. Ми, већински Срби, не налазимо никакве своје мале, личне, породичне, домаћинске, интересе у намери да нам поклоните старе авиона, тенкове и превазиђене ракете, ми знамо ко је организовао сусрет привредника Србије и Русије… ми све видимо, само се правимо да смо слепи или бар ћорави.
Због тога нема свећа као израза жаљења за више од 200 браће и сестара нас Срба, руских грађана погинулих у авио несрећи у Египту, исто таквих малих које нико ништа не пита, као што смо и ми, али нека им Бог подари вртове рајске!
Ми преко овог нехришћанског геста вас опомињемо. Да ли схватате? Да ли схватате да сте добитком изгубили, да ли знате да сте придобили њих 100 или 1.000 из Србије који налазе непосредне своје интересе у дружењу са вама, истим таквим какви су и сами, а да губите осталих седам милиона? Чему вам сво благо овог света ако душу своју изгубите? На кога ви рачунате у Србији?
Србија се не може уплашити ни покорити, ни бомбама ни глађу, она се може покорити и придобити само ПРАВДОМ и ИСТИНОМ! Носите ли јој ви то?
И од јуче сте без оног заштитног кишобрана, који је склоњен управо због овога о чему и сада говорим – гледајте куда ћете и како ћете.
Да ли је ово ваша препорука како ћете помагати и Србију?
-Повући мишем испод овог текста да се појави линк ка наслову везе-
Хвала мом повременом посетиоцу, Монаху без манастира, придруженом члану Групе „Србих-888“ који ми је годинама указивао како ћете се понети у одлучујућем тренутку. Опрости ми мој добри посетиоче, попуштао сам братским емоцијама, али видиш и сам да сам постао сличан теби – равнодушан према ономе куда су кренули.
Драгољуб
Постављено 1.11.2015.г. у 16,22 часова
Постави коментар:
