538. Благовести!
-Понавља се-
Нас неколико, (међу њима и ја са још двојицом пуковника) из „Команде-540“, имали смо улогу и поштара и молиоца у оквиру наше намере да се за наредни период и догађаје здруже снаге нас обичних људи, бивших људи који су постали свеци и других који су у саставу наше организације.
Посетили смо нашег последњег законитог цара, додуше он је завршио као Деспот и као Челник Реда Змаја и био је и неформални владар доброг дела тадашње Европе. Владарска столица му је била у Смедереву, црква-задужбина му је у Копорину, селу између Велике Плане и Смедеревске Паланке. Носили смо текст наше молбе, објашњења и позива да нам се придружи, да прихвати да постане наш члан са функцијом Почасног Заставника Команде-540, и да из свог садашњег статуса свеца који и даље станује у Копорину иако је од његове физичке смрти прошло 594 године-чекао је да заврши што је започео као и да поправи што су он и његова мајка Милица лоше урадили и да нам помогне у реализацији наших обичних жеља из овог времена.
Пре успостављања контакта за једним од већег броја столова који су распоређени у црквеном дворишту разматрали смо шта ћемо и како ћемо презентирати бившем цару Србије да је дошло време да лично, после паузе од 594 године, опет започне са конкретним оперативним пословима.
Мојим сарадницима сам објаснио технологију рада свих полиција света, што значи и садашње србијанске, на оперативном покривању интересантних објеката и уопште места на којима се догађају, или се могу очекивати, интересантне ситуације…..
Ми смо у Вишој школи унутрашњих послова у Земуну у оквиру одређених стручних предмета имали и одељак надзора рада верских и сличних организација - ту је разрађена методика, тактика, оператива и техника надзора - давно је то било, али ми је све остало кристално јасно иако се таквом надзором никада нисам бавио, то одувек ради тајна полиција. Била је ово својеврсна прилика да се потврди да нисам много заборавио из тог предмета, односно да су некадашње поставке добре и да се и сада примењују, што све укупно као једна сложена механичка машина, сада потпомогнута ИТ технологијама, омогућава држање под задовољавајућом контролом, цркве, манастире, свештенике, монахе, монахиње, владике и патријарха, са свим предвиђеним везама хијерархије по вертикали и бочној повезаности са државом преко њене тајне полиције… Један њихов службеник (УДБЕ) је стигао пре нас и сместио се тако да није било могуће да нас не уочи и не прати.
Утврдили смо да се ту у манастиру као члан сестринства налази монахиња-Рускиња са приметним несрбским нагласком, једна Црногорка без црногорског нагласка, и дознали да је игуманија млађа од свих њих, која је нешто била болесна па се са њом нисмо ни упознали.
Прочитали смо у три гласа спремљено писмо обраћања Деспоту Стефану Лазаревићу и осталим, после чега смо из тачно познатих разлога који проистичу из поштовања ефикасности старе технологије полицијске контроле верских објеката, Стефану и осталим дали и извесне усмене инструкције.
Један примерак тог документа је плански намењен и тако и означен, као „1 х Манастиру Копорин“, који смо предали највишем присутном старешини, попили по сок, купили мелем за плућа за једног нашег члана, љубазно се поздравили и потом отишли.
Тога дана, јуче и данас на Благовести, поводом нашег одласка у Копорин, стизале су нам само лепе неизречене вести, кроз потврђивање свих наших хипотеза.
Наша прогноза догађања се у потпуности остварила.
Примерак из Манастира је копиран-фотографисан и одмах тога дана је био на свим предвиђеним адресама: У Русији, код Игуманије, Код Владике у Пожаревцу, у Кабинету Патријарха, у Деташману УДБЕ у Смедереву, у дирекцији УДБЕ на Бањици у Београду и одатле, како је то и предвиђено отишао и код онога који се у Србији у све разуме, за све се пита, све одобрава - да и он зна шта се ко договара И са мртвацима, јер будући да је он политички и духовни син Војислава Шешеља он се у стања људске душе после смрти тела, не разуме! И то је, ваљда, и једино у шта се он не разуме-остало је савладао без икаквих проблема.
Ми очекујемо брзо информације са путовања нашег Деспота Стефана и осталих, уназад кроз време до рођења Исуса Христа, са информацијама који је србски владар први издао, и како је то текло до сада.
После тога ћемо на уговорени начин држати даљње контакте у којима ћемо излагати наше потребе, које проистичу из околности да је 10 најважнијих држава света, по нашем избору, остало без својих царева, како би се оне редефинисале и поставиле на места која заслужују.
Овом приликом нећемо излагати шта би ми то желели да се догоди у Србији, али будући да је Србија само једно Божије Ограђено Имање, а ми Специјална Јединица са Метео-пуком, Морнаричким, Здравственим и Молитвеним пуком, која има задатак да чува Србију и предузме мере за довођење те територије у стање које би се самом Нашем Живом Богу Србу свидело, чинићемо све што будемо сматрали за потребно. Руком, Речју, Оком и Мишљу - сами, здружено или само преко оних који су пре два дана прихватили позив да нам се придруже.
*Како?
Па, прилично лако-снабдевени смо неопходном опремом и оружјем:
Мач:
„Мачем одајем част,
Мачем опомињем и молим,
Мачем обарам власт!
Мачем заводим ред,
Мачем рукује човек – мали,
незнатан и сед!
Мача се чује фијук,
међу онима са списка
влада страх и мук!
Анђели певају, Ђаволи плачу-
грешници са списка не могу да чекају,
па сами у Понор скачу!
(Анђеоска песма-чула се на Равној гори 3.5.2019.г. у 10,30 ч.)
*Било је, јесте и биће! Амин.
*Бог са нама – Пристани Боже!
*Слава и хвала Власнику Србије, Нашем Живом Богу по имену Срб!
Србија Драгољуб Татомировић
Алатничар и теозоф
Заставник Команде-540
*Написано и постављено на Благовести, 7.4.7530/2021.г. у 16,00 ч.
Постави коментар:
