547. Туга Јужног ветра!
-Почетак и крај- 

Наши Србски Цигани не воле кишу ни ветар, али им се радују, радују се када пада киша и када дува ветар-јер, после тога долази лепо време! Они верују у неминовност смене сваког циклуса у животу људи и у природи и само им се (циклусима)  прилагођавају.

Побуњеници из Комунистичке партије Југославије/Србије извели су 7. јула 1941.г. оружани терористички напад на до тада успостављени поредак и после комбинаторика у оружаном грађанском рату после пет година ујахали у Београд као надмоћни наоружани победници којим се од 1945.г. до сада, у Србији, осим Шиптара, нико није смео супротставити. Нити помињати начин њиховог доласка на власт.

________________________

’’Taj momenat može se simbolično smatrati i početkom građanskog rata u Srbiji, pošto ubijeni žandarmi nisu bili okupatori, kao ni narodni neprijatelji, već deo legalne vlasti srpske države pod okupacijom, nastalom po osnovu međunarodnog ugovora zaključenog potpisivanjem kapitulacije, nakon sloma Jugoslovenske vojske u aprilu 1941. godine, a njihova rehabilitacija početkom nacionalnog pomirenja podeljenog srpskog naroda”.^[64]— Obrazloženje sudske presude o rehabilitaciji ubijenih žandara

(https://sh.wikipedia.org/wiki/Ustanak_u_Srbiji_1941.)
____________________________________________

Тада је несумњиво почео хук ветра, којем се у печаћењу времена којем присуствујемо надева име „Јужног ветра“ мада је он дошао са друге стране света, супротан од југа, са свим последицама заснованим на илегалној   основи - оружаној побуни.

Таква основа је конципирала начин остварења свих будућих победа и очување тако остварених резултата - свих ових последњих 76 година!

Противзаконитости су се маскирале у законе, у одлуке, сугестије и мишљења, а она сасвим очигледно незаконита поступања су се одвијала у апсолутној тајности. У савезној држави Југославији и свакој њеној републичкој јединици као подређеној у хијерархији.

У току 1981.г. стицајем околности Јавна безбедност Србије и њена Управа Криминалистичке полиције, захваљујући добрим личним односима оперативаца из централе РСУП и оних из Приштине који су деловали као потпуно одвојена организациона јединица и саставни део савезне државе, иако је формално била део Србије, без права Србије да на Косову и Метохији врши било какву инспекцију рада државних органа па и полиције, мимо редоследа и уходаних правила отворена је обрада кријумчарског канала којим су се огромне количине хероина под контролом америчке ЦИА транспортовале из Истанбула у Мадрид и тамо се предавале одређеним унапред означеним службеним лицима ради даље продаје у Шпанији и Европи, док се добијени новац користио за откуп непокретних добара Срба који су се потом исељавали са подручја Косова и Метохије.

Те године је откривена и елиминисана прва права лабораторија за добијање хероина из опијумске базе, у центру Приштине. И свезнајућа УДБА за то није знала или није хтела да зна.

Разјашњена је улога свих криминалаца али и домаћих и страних тајних служби-организатор канала је био на вези са Американцима и пред само његово хапшење у Скопљу, добио је македонски пасош на туђе име и тако постао недоступан Служби Јавне безбедности, док се она друга служба са њим договарала, на нивоу Савезне УДБЕ, односно служби са којим је она поводом овог канала сарађивала.

До 1990.г. кријумчарски канал се модернизовао, ширио се рачвањем и настојањем да свака служба има могућност да  криминални канали које је контролисала, имају могућност куповине из Магацине у Истанбулу, јер се тако добијала најповољнија цена и остваривала највећа зарада. А руководилац Магацина је издржавао казну затвора од 10 година у Сремској Митровици-и одатле руковао њиме.

Од 1990-1999.г. рађено је жестоко на уклањању америчког човека на власти у Србији, Слободана Милошевића, а ветрови незаконитости на крају свега названи су „Јужним ветром“ и оне  (незаконитости) су се ширили до неверице за иоле савесне људе.

Наш филм „Јужни ветар“ је само прецизан и аутентичан скен почетка дувања таквог ветра у Србији, сликање шта је све срушио и до чега је укупно гледано довео-приказивање на државном ТВ каналу је исказивање мишљења онога који је одобрио да се скен криминалних догађања из 2018. године прикаже, указује да се сада сви филмски уметници, ми обичан народ, као и они на државном каналу телевизије, радујемо као Цигани дувању ветра, јер смо уверени и јер предосећамо да ће после 77 година тај одвратни ветар стати-значи, ове године и идуће он би требао да престане, да сви ми изађемо из наших бедних черги, сагледамо шта нам је учинио и да донесемо план обнове.

Биће тешко, одувао је наш хиљадама година грађен и чуван менталитет, нанео је наносе безбожништва, безосећајности, нерадништва, незнања реда и поретка у којем се може опстати.

Најављујем тешка времена са радошћу заснованој на уверењу да је овакав скен стања у држави неодржив и да се морамо погледати у очи.

Наши дедови и прадедови, (само Срби из Србије, остали су били у Аустроугарској армији) су одступали пред АУ царевином и преко Албаније и Крфа вратили се и обновили за кратко време што је порушено, остало их на том путу скоро 50%, у Грађанском рату 1941-1945.г. који је трајао до недавно, са низом детаља који указују да тај рат још није окончан, изгубили смо оно што је постојало до 1941.г. па садашње стања  скена Србије под називом филма „Јужни ветар“ чини да од стандардних топлих Јужних ветрова себе умотавамо у одору тужних, оних који се не смеју, којим је сада из одређених разлога право на смех, славе, прославе и окупљања, и законима забрањен, са применом силе партизана васпостављене 7. јула 1941.г. када су побуњени терористи у Белој Цркви убили два припадника Јавне безбедности и тако скинули све засуне за Јужни ветар, који је сво ово време дувао, али је на крају својих ветровских снага.

Родио се у Србији човек и сада је у напону снаге, који је намеран да своје знање, позиције, везе и новац искористи у подизање Споменика Србском сељаку-ратнику и његовом Рогатом волу који је орао, вукао дрва, топове и двоколице преко Албаније и Крфа и вратио се у Србију! Да би смо показали да нам је жао што смо овако уплашени овако дуго ћутали, да им одамо пошту, почаст и да им се очита опело како би и они после више од 100 година могли да дану својим напаћеним србским сељачким и ратничким душама.

Одређује се да ће то бити пломба на сандуку у који се затвара злобни Јужни ветар у Србији! План је готов, већ ове године се мора ући у сукоб са наследницима побуњеника који су побили жандаре и од тада до сада држе власт у Србији! Јер се ветар овакве врсте више не може, не жели и неће се трпети!

А оне који су створили  филм „Јужни ветар“ узети за саветнике полиције и намолити их да испишу сценарије за још неколико таквих, по сегментима и категоријама. Остало је само технологија сређивања после злих ветрова.

Господе, помажи, не можемo више, изгинусмо од ветра који траје 76 година!

Написано  у једном  даху после идеје од ноћас, и после гледања филма, 9.5.2021.г., у 12,05 ч. као мој прилог Прослави Дана Победе, која је изродила овај ветар.

*Било је, јесте и биће! Амин.
*Бог са нама - Пристани Боже!

*Слава и хвала Власнику Србије, Нашем Живом Богу по имену Срб!

Србија Драгољуб Татомировић
Алатничар и теозоф
Заставник Команде-540

Постављено 9.5.7530/2021.г. у 18,15 ч.