Коме припада слава деце?
-Ко ствара и прави децу?-

 
____________________________

У спомен на моју мајку Радојку која ме је научила свему оном што вреди у мом животу-остало сам учио у школама да бих зарађивао плату-која је у својој 96. години овоземаљског боравка на Земљи, пре пет година, на данашњи дан, отпутовала одавде-Хвала ти Нано! Твој Д.

_____________________________

Паметни Срби када неко похвали њихову децу због памети или физичке лепоте, или и једног и другог, и/или због славе које су задобила међу људима, само скромно и кратко узврате са „Хвала  Богу!“

Овим су родитељи такве деце још једном, и сваки пут када тако узврате, оверили своје, често и несвесно знање, о стварању човека-од оног првог пара људи мушко-женско, све до њиховог детета.

Бог ствара људе-одувек и за навек! Људи су у том послу његови алати и помоћници који у себи садрже и носе материјала, који Он када буде време, које Он одређује, меша у тренутку зачећа, по унапред припремљеној Рецептури исказаној посебно за сваког човека, кроз његов ДНК, увек и само у једном непоновљивом  примерку, јер је у томе Тајна Стварања!
Та припремљена Рецептура се започиње реализовати у тренутку зачећа и цео циклус реализације траје девет месеци, колико мајка у својој утроби носи зачети плод-дете. Рецептуром ДНК је унапред одређено све за зачетог човека, од менталних особина, до физичког изгледа, брзине мишљења и реаговања, речитости, стамености, до детаља као што су боја очију, боја коже, боја косе и све друго што ће се откривати на рођеном човеку, од рођења до окончања времена његовог боравка на Земљи.

Значи: Децу не праве људи, већ лично и увек само Бог. Бог спаја мушкарца и жену и Он од њиховог материјала ствара човека!
Будале су сви људи који због свог малог стеченог знања у школама, без моћи логичког и метафизичког закључивања о зачећу, о ДНК-у сваког човека и свега осталог, доносе закључке како је рођење човека случајност, која зависи од жеље два људска бића различитог пола и њихове одлуке да једне лепе летње ноћи самостално приступе стварању-прављењу новог човека и тако преузму улогу Творца коју је ту улогу задржао само за себе.

Скоро да у нашим животима и амбијенту у којем живимо да и нема случајности, чак и када неки догађај по свему тако изгледа, када се све пажљиво сагледа, утврди се да је то што се крсти као случајно, у суштини видљива последица нечијег нечињења или чињења.

Значи: Слава припада Богу! Увек и у свему! Јер је Он Јединствени Творац и Креатор-сви остали су Му слуге или саучесници, као у овом случају када су Му људи помоћници и саучесници, јер су људи алати за стварање детета, или како се чешће говори-за прављење детета од наведених материјала.

Наш Живи Бог Срб није познат по Ристи Зеленовићу, названим Исусом Христом, већ је Риста познат по свом оцу, и Риста је то стално и истицао док је живео међу људима.

Али, планом Палих Анђела, Злих духова или Ванземаљаца, како их још називају, улога оца се игнорише, гура на страну, истиче се слава детета, сина или кћери, како би се касније игнорисла и слава самог Господа, да би Га искључили из процеса стварања сваког човека, којег Он ствара из Невидљивог да буде тај Видљиви и када му дође време, опет постане Невидљив, али сада са знањем претварања у Видљивог и по својој жељи.

Овај део Плана ПА се утврдио међу људима, за ово протеклих 7528.г. па се слава деце приписује њима самим, уместо њиховим очевима, који су одабрани као даваоци свог материјала од које их је (славну децу) Бог лично направио, по Рецептури ДНК која је Тајна Стварања, ником од људи, или Виших бића, позната.

Ову грешку игнорисања онога којем припада слава успешне људске деце, понекада се може приметити и код Посебних људи, оних којима је Господ отворио одређене Депое Знања, те они погреше када помисле како су добили СВА, уместо (још) НЕКА знања, јер Сва Знања поседује у комплету само Бог.

Такав Комплет се налази закључан и код сваког човека, јер је човек део Господњи, преко Божије Честице, којом се, у редовном поступку прављења новог човека, снабдева душа тог зачетог човека. То је Дух Божији, и тај Дух је Печат Господњи на своје дело направљено уз помоћ два одабрана човека различитог пола!

Обични људи својим трудом и заслугама могу да буду уочени од Господа и Његових небројених слугу, који никада не подносе лажне извештаје, осим ако су иако Посебни претежно  ипак остали људи, могу доспети у ситуацију да им се отварају, њима нови, Депои Знања. Дозволу за приступ новим Депоима Знања, даје Господ непосредно. Малобројни су такви људи, али их има. Таквим људима је то велика награда и они могу направити велику грешку ако умисле да су добијањем НОВИХ знања добили СВА знања, па негативно коментаришу њима непозната знања и доживљаје других људи, само због тога што их они нису доживели, па их олако прпогласе немогућим.

Неки Посебни људи добијају Посебна знања, неки добијају Моћи, неки добијају и Знања и Моћи. Ово посебно истичем, јер су врло често Знања и Моћи раздвојени. Зашто? Он зна!

Ја одговор помало назирем, некада сам се кроз неколико реченица упуштао у објашњење, али сада то нећу посебно образлагати.

Васиона је створена да служи свим невидљивим световима и самом Богу, али да служи и јединственом делу Творца у целој Васиони-људима!

Земља је створена због људи, а људи су створени да би се Бог преко нас, којих је на милијарде, преиспитивао и унапређивао, да би боље упознао себе, осматрањем на милијарде Његових Делића, смештених у људима који, исто као и Он, имају своју Слободну Вољу!  Сва остала бића је немају, и она су само слуге Господње, које савршено испуњавају добијене задатке, подносе извештаје, али не пружају могућност унапређења Васионског поретка, у којем бораве они, као Невидљиви, и ми, као Видљиви!

Господ је прво створио Невидљиви свет својих слугу-Анђела различитих рангова, изгледа, задужења и ознака, из Невидљивог, потом је то створено у Небу учинио њима видљивим, са могућношћу да се и нама обичним људима понекада, због нечега, негде, покажу видљивим.

Ово видљиво има много форми, али ако неко доживио појаву материјалног и видљивог у облику људи, треба врло добро да пази није ли то само телепортовани човек-онај који има моћ пребацивања са места на место на Земљи, у свом физичком облику, мада се та пребацивања, углавном,  врше ангажовањем других бића, најчешће Анђела, често без свести и меморисања тог пренетог, да је негде пренет, и све се то догађа уз примену одређених процедура везаних за измену стања енергије човека који се пребацује у својем несвесном стању, и о којима овде нећу говорити, иако су ми у принципу познате. Познате, јер су ми некада, због нечега непосредно показане кроз преношење других лица која сам познавао. Не знам зашто, има ко зна.

Господ није умножавао себе кроз своје слуге и због кога су они, без обзира на ранг и задужење само Његове слуге које стриктно спроводе Његове жеље и одлуке. Био је помало тужан и постајало Му је досадно јер је све функционисало беспрекорно, али увек исто и увек је о свему морао само Он да мисли и одлучује.

Одлуком да створи себе у лику материјалног бића-човека, учинио је да Он сам више никада није био у ситуацији да буде тужан или да Му је досадно. Њему који је у нама, којих је на милијарде, сваког секунда се догађају најразличитије ситуације, где Он, у нама, реагује на одређен начин. Па Он то после  анализира, пребира, па одлучи да неком од нас обичних људи изда дозволу за приступ Новим Депоима Знања.

Сопствену ситуацију и промену у Васиони је Он извео одлуком! А Он је одлучио да створи Земљу и све што је потребно у вези живота на Земљи,  да потом створи два човека, мушко и женско, да им да моћ репродукције и дао им је оно што осим Њега нико нема-Слободну Вољу!

Овим је Он створио могућност стварања својих безбројних клонова, који је свако за себе у пару са својим партнером другог пола у исто време био, и јесте, и Његов саучесник у стварању-прављењу деце, прављењу још једног Божијег клона-детета.

Саучесници су: Бог+земаљски отац+земаљска мајка.

Материјал за прављење детета се узима од одабраног замаљског оца и земаљске мајке, Бог има спремљен ДНК Рецепт и са тим се започиње у тренутку зачећа, а када се дете роди то прављење се печати Духом Божијим. И потом иде оно што је опште познато-гајење и васпитање детета са свим оним могућностима које сам овде напоменуо, и многим оним које се тичу одлуке новоствореног клона, којим командује Његова Честица-Дух у души човека,  да Му откаже лојалност, да се окрене против својих земаљских родитеља и/или Небеског Оца.

О томе ћу накнадно у једном посебном наслову у којем ћу објаснити шта се догађа са тим издајницима који у тренутку издаје буду претворени у људе-зомбије. Био сам у неколико случајева присутан том претварању Божијег клона-човека у човека-зомбија, верујте да више никада то не бих желео да посматрам. То је било интересантно за сагледавање и прилично је честа појава.

Покушаћу да вам свима то објасним да без муке и сами можете да запажате таква кажњавања.

Неки људи уз помоћ ПА  њихових слугу, људи-научника или гинеколога, праве децу злоупотребом алата и материјала Божијег које Он чува код људи, па самостално, без Њега, праве децу. У питању су свакако покушаји преузимања улоге Бога, кроз стварање бездушне деце (Без Духа у души човека)  и Он то не брани, али сам себе изузима из таквих процедура не стављајући свој печат на туђе дело, па се рађају деца без Духа Божијег у њиховој души, када се ствара човек-зомби.

Подаци о деци зачетој вештачком оплодњом постоје, али су тајни-ако би били познати, људи би се вратили свом статусу саучесника у Божијем прављењу деце, али ПА то не допуштају, па имамо то што је опште познато.

Мени врло драг наш бивши Србски Патријарх Павле Стојчић, који је умро пре 10 година, физички хендикепиран, човечуљак, пленио је својом скромношћу, достигао је плафон у свом позиву свештеника. Постао је Патријарх СПЦ! Али, стално се, од младићких дана, преко студија, до вршења свештеничког позива у трајањи од више од 70 година, питао да ли Бог постоји! Црквена Догма га је терала, као и професори на Богословији, да мисли да Бог постоји, и он је тако говорио али је сумњао у своју причу-(Видети књигу о Патријарху Павлу „Будимо људи“).

Пред крај свог живота посетио је испосницу у којој је постављао себи то исто питање о постојању Бога у својој младости, у Овчарско-Кабларској клисури. Чули верници из околних села и ишли да виде Патријарха и да од њега добију благослов. Од онога који је сумњао да постоји Онај у чије име наступа и даје благослов.

Један старији сељак је рекао Павлу да га посећује повремено Анђео Господњи. Павле се онако ситан, нарогушио и изгрдио га  са „Не причај глупости, ја сам свештеник 70 година, па нисам видео Анђела, а ти га видео…“

Отишао збуњени верник-сељак, од онога који му је дао благослов и који не верује да Анђели не посећују по списку које праве људи, или свештеници, већ по списку оних који су Богу мили, из неког разлога. А да нису ни министри, ни епископи, ни богаташи….већ само они који су уочени као они који то   заслужују.
Ми мали и обични људи можемо бити видеоци Вишњих бића, Анђела различитих рангова, као и самог Господа, ако смо им отворили улазна врата у наше срце, позвали их у искреној жељи да им укажемо гостопримство. Нама обичним такође могу бити издате дозволе за улазак у Депое Виших Знања од оних које стандардно људи имају. Зависно од врсте Печата којим смо од Господа запечаћени и од тога како смо добијену Његову Честицу у нама користили. Само је важно да смо испунили Његове критеријуме, јер је Он власник свега у нама, али се бави само надзором коришћења Његове Честице.

Све црквене догме, филозофски трактати, докторати из теологије и све друго што негира овај логички и метафизички закључак само су бедни покушају омаловажавања улоге и славе Божије! Ма ко то био-био то бели или црни папа, неки православни патријарх, исламски свештеник и сви остали који се на било који начин баве вером и Богом, уколико имају идеју о слави људи без учешћа Бога као оца сваког од нас, све је то бескорисно и штетно.

Није отац славан због успеха своје деце, већ су његова деца славна што су деца тако изабраног човека којем је Бог подарио такву децу, која су постала славна међу људима.

Постоји безброј легиона анђела, различитих рангова, задужења и ознака, али Господа виђају само малобројни, они на челу свих тих војски, остали никада нису видели Бога, али им не пада на памет да сумњају у описе оних који су Га видели.

Иста је ситуације и међу људима и њиховим животима-само појединци буду у прилици да виђају цара, директора, начелника или команданта, али они који их не виђају, не треба да не верују у описе оних који су га их видели, само због тога што то њима није дато.

Виђење и угошћавање Бога или Анђела је нешто највише што човек у свом животу може да задобије и доживи-од тога нема ничег ни већег ни вреднијег, то је незаборавно и нико од таквих ни под којим условима неће ризиковати да својим поступцима изгуби то што је добио.

Пре више година сам на блогу Златни Билтен поставио наслов који је објаснио начин једноставног и лаког призивања Господа у госте-био је то резултат мог дугогодишњег трагања за тим позивањем, јер су ми се сви постојећи начини чинили тешким, спорим и сувише индивидуалним, који нису дозвољавали да човек нормално обавља све своје друге обавезе. Мислим да је то оно што нам је требало-више читалаца ми је дало потврду да је тај једноставни позив уродио доласком Господа њима у госте.

И овде код нас важи правило да ко може више може и мање. Сваки наш надређени може поред наређења нашим старешинама да себи дозволи и да нам непосредно заповеда - то је познато и ако је то тако код људи, чему сумња да тако може и сам Господ, Онај који Једини у Васиони никоме не полаже рачуне, али је и поред тога врло обазрив, скупља информације и од најобичнијих малих људи, сазнања својега ради, и ради нашег добра које потом наилази.

Широка је ова тема, од мене на данашњи дан оволико, а ако Бог да, можда ћемо и наставити.

*Слава нашем Живом Богу Србу!
*Слава Команданту Небеске војске и Команданту и Начелнику Команде-540, Светом Арханђелу Михаилу!
*Слава Светом цару Константину Зеленовићу и Његовој мајци Светој царици Јелени, којим ј посвећен данашњи дан.
*Захвалност нашем брату, Вилењаку Милораду Максимовићу!

Србија Драгољуб Татомировић
Заставник Команде-540


*Написано у ноћи 2/3.6.7528/2019.г. у времену од 03,27 до 05,20 часова.

*Постављено 3.6.7528/2019.г. у 18,25 ч.