Ништаци и мучењаци!
-Замршено, мора се сећи-
Веза: Повући мишем испод овог наслова да се појави линк ка наслову везе!
http://zlatnibilten.blogspot.com/2011/05/razmrsiti-ne-mozes-seci-ne-smes.html
Када се у Тополи даје оцена за неку девојку или жену која, по оцени онога који даје оцену, нема никаквих добрих особина, каже се «Не кошта ништа», а за истог таквог мушкарца каже се «Ништак».
На Равној Гори се, пак, будући да су у питању досељени Срби из Црне горе, о женама не дају никакве оцене, о њима не зборе и не губе време на то – њих само јавно игноришу, а мушкарца, сиромашног или боље стојећег или и чак врло ситуираног, који нема позитивиних особина, а труди се да задобије ауторитет по основу имовинског стања, и ако је то капитал ма и најмање сумњивог порекла, сликају једном речју - «Мучењак!», уздахну, понекад одмахну руком и прича се прекида, јер је том оценом речено све.
Змије које су најчешће у близини кућа по Србији, су Смукови, Смукуље или Црне – то су имена за исту врсту - и Шарке. Смук није отровница и они се не убијају осим понекада, односно њихов боравак у близини куће се толерише све док не почну да праве конкретну штету, а најчешће је то сисање крава због млека које змије веома воле и ако се то догоди онда се предузимају мере да се он отера, заплаши, спречи његов улазак у шталу, а ако ништа од тога не даје резултат, он се убија и штете више нема.
Друга врста која се креће у близини кућа су отровнице Шарке, које не нападју људе осим ако буду уплашене или ако се на њих нагази, због чега се може уочити да сви планинци увек са собом носе дрвени штап који им служи да трасу којом се крећу обележавају тако што штапом ударају по трави испред себе изазивајући вибрације које опомињу шарку да иде неко ко би прошао местом на којем она налази, када се она, будући да реагује на вибрације, сама склања, пут је сигуран а међусобно примирје се наставља.
Ако се нека шарка често приближава кући, плашећи жене и децу она се тера од куће, узнемиравањем, паљењем крпа, гајењем морки (врста живине која се не боји змија, чак се њима радо храни), а ако ништа не помогне, шарка се убије.
У Србији, али не само у њој - али је она предмет овог текста, у дужем периоду се суочавамо са идентичним начином владања, од дана клада су Турци отишли из Србије, под различитим називима, али је то увек и само одсјај владања Турака из времена дугогодишњег држања Србије под окупацијом.
Мењали се називи друштвеног уређења, од апсолутизма кнеза Милоша, преко назови демократије и диктатуре Карађорђевића, до наводног социјализма којег је персонификовао Јосип Броз Тито, преко свих његових наследника, Стамбилића, Милошевића, Ђинђића, Коштунице, Тадића до троглавог владара Николић-Дачић-Вучић, који се баш ових дана боре за превласт унутар њих тројице, све као да народа нигде нема и као да организују владавину сами због себе.
Успоставио се после Турака систем несистемске владавине, систем владања мимо закона и прописа, систем злоупотребе власти, систем коришћења власти за уортачавање са себи сличним ради остваривања интереса који нису системске природе – њихових личних интерса.
И тако од председника општине до председника државе, врло често уз испуњење услова за оцену «Ништак» и «Мучењак».
Вансистемски поступци власти НЕ МОГУ се спречити системским поступањем државе, јер државу творе народ и власт на одређеној територији на којој важе одређени закони и није могуће да ситемски поступају они који владају мимо система, јер су њихови интереси супротстављени.
Не може један криминалистички инспектор да истражује криминална дела у којим и сам на неки начин учествује, чињењем или нечињењем, и он се увек определи на пасивност, која је заправо то нечињење на које он нема право, али његови интереси налажу да поступа несистемски и противправно.
Када се таква владања и такви поступци уоче треба увек констатовати да се држава води ка свом нестанку кроз распаде којих има више врста и тада треба предузимати мере истоветне које се предузимају када су у питању смукови или шарке!
И све оне који чине штету, који раде несистемски, који брину само о својим интересима, треба као и смукове и шарке истерати на чистину, натерати их да не чине штету, односно да не плаше жене и децу, или их елиминисати изолацијом како би били спречени да наставе са чињењем штете.
Казна затвора је и казна и превенција да тај који је изолован у затвору неће више моћи да прави штету.
Дуго толерисање несистемског понашања власти, али и понашање које је у супротности са неписаним правилима по којим живе становници једне државе, овде је то Србија, води ка двоструком животу оних који врше власт - јавно прихватају системске мере а тајно их крше, спроводећи их погрешно, игноришући их или их селективно примењујући, али све води ка једном сигурном путу нестанка државе.
*Држава за коју њени грађани мисле да није штета да пропадне – пропашће.
*Држава за коју њени грађани мисле да би било добро да буде окупирана – неће бити брањена и биће сигурно окупирана, оружано или неоружано, сасвим је свеједно.
Од 1990.г. био сам, стицајем различитих услова, у врло доброј позицији да као извесни зналац функционисња система владавине, осматрам стварање новог система који је настајао на рушевинама Титовог квази комунизма, уочавајући непрекинуту нит истоветног поступања владара - од Слободана Милошевића, преко Коштунице, Ђинђића, Тадића до садашњег Николића. Заправо, они нису ни владали, Србијом је владала неформална Организација успостављена у време Стефана Немање! И она никада није имала команду у Србији!
Сви су они владали несистемским, непрописаним начином, и сви су они у једном тренутку постајали уплашени да ће им се ствари потпуно отети контроли и сви су у датом тренутку покушавали да развијени несистем уведу у ред системским мерама, да на злоупотребе у примени закона које је омогућавала одговарајућа политичка номенклатура, која се сада погрешно зове и «Елитом» ударе системским мерама. Али, како је то у суштини дружина ортака чији се интереси подударају и те интересе је могуће остварити само заједничким делањем са позиција на које се плански, пре тог подухвата, злочиначког подухвата, распореде, од тих мера су одистајали а за њих се декларативно залагали као острашћени борци против криминала. Најчешћа и највреднија парола и лаж у Србији од 1990.г. је "Борба против корупције и организованог криминла/мафије" у србској режији! Ко год је хтео да задобије политичке поене или освоји власт на изборима, обећавао је ту борбу против криминала, која се заборављала у тренутку затварања бирачких места!
Уоче власти у Србији да је немогуће системом елиминисати несистем, јер су они са својим интересима стали иза несистема, а не постоји друга снага која би их игнорисала и спроводила законе јер су они увек (политичари) у такавим ситуацијама налазили разлоге да такве дозову памети кроз смењивање са функција са којих би могли да сметају несистемском понашању, које је циљ свеке владавине од одласка Турака из Србије, само се позивања на наводне ослонце из иностранства мењају – некада је то Русија, некада Америка, некада Енглеска, некада Немачка, а стварни ослонац је само и увек ЗЛОУПОТРЕБА власти!
Не постоји јавни тужилац у Србији који ће притворити припадника власти било ког ранга, по основу закона и материјалних доказа о извршеном кривичном делу, без да је добио сагласност политичара; не постоји полицајац у Србији који би политичару било ког ранга, одредио притвор или бар задржавање до предаје јавном тужиоцу, а да његов шеф није питао министра-политичара из неке од владајућих странака, те се у Србији чини сувишним постојање сваке полиције и сваког тужилаштва - било би довољно држати за целу Србију дежурну екипу од по неколико полицајаца и тужилаца који би поступали по налозима политичара, све тражећи начина да њихова мишљења подведу под неке казнене одредбе!
И то траје од одласка Турака до овог тренутка када ово пишем.
Ово тврдим на основу посредних али и непосредних искустава!
Када је страх од губитка контроле над догађајима у држави био довољно велики, сви владари су покушавали да ствар спашавају «На било који начин», преведено гледано, да несистем држе под контролом несистемских мера, што је план који је увек водио у сукоб који се приказивао политичким, а био у својој суштини сукоб интереса у криминалној организацији.
*С. Милошевић је на власт дошао крајем 1990.г. владао како је владао, увео државу у економску блокаду и санкције УН, да би почетком 1994.г. тражио да се и несистемским мерама заведе ред у Србији, који је он својим начином владања увео и развио да је он постао и данас скоро неуништив.
Тражио је несистемско поступање како би се постигнутом усменом договору са њим привела група тзв. бизнисмена којим је он поверио државни новац да са њим раде, да део профита задржавају за себе а остатак стављају њему на располагање како би свој модел владавине могао да одржава и како би бар минимално могао да сервисира новчане потребе државе.
Тражено ја да се свим мерама они доведу у ред.
У оквиру система власти није постојала јединица полиције која би то могла да уради, па се приступили пројектовању одговарајуће јединице стручњака различитих профила који би постали једна полицијска јединица за једнократну употребу, са задатком да обави тај један посао и потом буде расформирана.
Сачињен је план, одређена динамика, изнети модалитети рада и све је било спремно да се тада изнете државне паре врате држави, али се већ тада од закона одметнути систем државне власти супротставио несистемским мерама које би угрозиле оно што је она злоупотребом система створила, штитила је своје интересе који су се већ тада сплели са интерсима оних које је требало привести постигнутом усменом договору са Милошевићем.
Био је то зачетак праве криминалне организације која се у свом развоју кретала као стварању србске мафијашке организације – власт-полиција-криминалци-власт, круг се тада затворио, крај и почетак су заварени и он се и поред свих наводних промена у Србији и даље тако спојен котрља, мељући при том народ и државу.
Тај план С. Милошевића спречио је део власти који је бринуо о таквим пословима и он је био немоћан.
Држава се кретала ка пропасти у коју је повећаном брзином ушла 2000.г. а са још већим убрзањем се кретала свих ових година после 2000.г., када су кочнице скоро беспомоћне а зид у који ће држава да удари већ је на видику.
После 6 година од дана када је прављен план спашавања, Милошевић је оборен са власти, ухпашен и убијен у суду у Хагу. Све се догодило за само 6 година.
*Следећи који се уплашио пута којим води државу, био је Борис Тадић, он је 2006/7 тражио да му се предоче и несистемске мере којим се држава може увести у ред, а он је наследио криминално клупко које је оформио Милошевић, неговао Ђинђић и Коштуница, а он, Тадић, му припомагао у прикривању, које се већ више није могло размрсити - морало се сећи, он није смео, па је план који му је предат - исти онај који је даван Милошевићу, оставио за нека боља времена, та боља времена није дочекао, као ни цела Србија, владао је у знању да државу води у провалију и 2012.г. је изгубио власт на изборима.
*Трећи који је схватио куда плови државни брод, који се уплашио функције и обавеза, је садашњи председник Србије, Николић. Одмах по заузимању функције на коју је изабран тражио је од својих најпоузданијих сардника план за завођене реда у Србији - и овај као и претходна двојица, стигао до мене. Дат му Целовит Плане мера за завођења реда у Србији, 16.6.2012.г. и ево после 18 месеци од њега још нема одговора шта је одлучено у вези са тим предложеним планом.
План дат Николићу је разрађен до у детаље, са трошковима, бројем људи, времену потребном за довођење Србије у ред, могућност држања под контролом рада тог тима..... двоуми се и Николић из истих разлога из којих су се двомили Милошевић, Коштуница, Ђинђић и Тадић – да размрсе не могу да секу не смеју!
А време размрсивања је давно прошло – мора се сећи!
Ми сами или под окупацијом, опет свеједно, и окупатор би морао да ради како је овај план предвидео 1994., 2006/7 и 2012.г.
Одлагања примене плана за довођење србије у ред, плаћено је:
- Милошевић изгубио власт, разорио државу, ухапшен и убијен у затвору у Хагу:
- Тадић је изгубио власт на изборима. Али када се буде секло, он неће моћи да избегне одговорност за све што је чињено у његово време.
- Николић ће своје одлагање да плати изолацијом од стварне власти, биће протоколарни председник, једно време, без ослонца на политичку партију коју је у време свог неопреза и умишљености како је изненада од радикала постао демократа, препустио другима, компромитација на службеном и личном плану, губитак функције, одговорност за чињења и нечињеа и даље зависи од времена цветања Зумбула, од збивања која ће овуда проћи до краја марта, априла.
Шта се сада може учинити?
Не постоји други начин који би придобио претежан број грађана Србије, осим примене пројекта који је пре 18 месеци дат Николићу.
Погрешан је приступ покушаја стварања сопствен политичке странке као ослонца за припрему за мере које се морају предузети – закаснио!
Потребно је искористити садашњу позицију јединог непосредно изабраног функционера у Србији – функцију председника Србије, те обезбедити подршку, дипломатску, Русије, Америке и Енглеске, евентуално њихове представнике укључити као саветнике и приступити сечењу ЗМИЈСКОГ ЛЕГЛА – па ко где буде посечен, ко пресечен, ко убијен - ово би гарантовало спашавање Србије, повратак оних пара које је Милошевић изнео на Кипар, у Грчку и још неке државе, опоравак државе у сваком погледу, победу става мањине да се поштење исплати, односно пораз оних који су пљачкали државу.
Просто је: На љуту рану – љута трава!
Ако се и ово пропусти, а све указује да хоће, онда је будућност Србије детаљно описана у наслову на блогу Златни Билтен «Сценарији за довођење Србије у ред».
Фебруарска, фебруар 2014.г., инспекција полиција и правосуђа из ЕУ је добродошла – треба ту њихову негативну оцену икскористити за реализацију Председничког Државног удара, треба несистемским мерама ствари подвести под систем, а сама интервенција председника би била активност због које Србија не би трепела рђаве последице, напротив!
Ово наравно, ако Николић сме – ако се он, његова породица или пријатељи нису сплилу Змијско Клупко – ако јесу, ћутаће, чекаће и дочекаће време «Зумбула у Србији» и време из наслова «Сценарији за довођење Србије у ред».
Ја знам и много више могућих датаља који прате свако самостално поступање наоружаних група - државних или парадржавних, али нисам ја једини у Србији који греба да пише само о непријатним стварима, ја сам се на неки начин искупио унапред, јер ево већ 20 година правим планове и пројекте које би требало реализовати, а као да су ово времена боља него из времена када сам ја примао плату за послове сузбијања криминала - нису, то је један континуитет од 1878.г. па до сада – ово тече наших 135 и пре тога скоро 500 турских година......
_______________________________________________
*Везник
*Драгољуб Татомировић
16.6.2012.г.
За др проф. Милана Бачевића
Поверљиво-Пословна тајна!
Поштовани г. Бачевићу,
Поводом нашег разговора и договора да Вам се део садржаја разговора достави у писаном облику како би то могли да анализирате и коментаришете, или затражите додатна објашњења, достављамо Вам разрађене детаље овог пројекта, чији је кроки посредством везника, даван више пута властима Србије од 2000.г. – никога то није занимало до сада.
У прилогу су и Извештаји са терена Бујановца, Прешева и Медвеђе, као и писмо упућено познаницима који су у врху масонске ложе у Србији са намером да иницирају преиспитивање одлука о Србији – ништа се није догађало ни у вези те организације.
Молимо Вас да све информације које смо Вам изложили усменом разговору и ове које Вам сада достављамо, користите за сагледавање укупних потреба Србије на плану активности из наше струке, као и процене оправданости нашег извесног ангажовања у оквиру плана који ће држава Србија сачинити, како за К и М тако и за целу Србију.
Напомена:
Стојимо Вам на располагањау за пружање осталих детаља, објашњења или другог од значаја за Ваш процену везану за наше предлоге.
С поштовањем,
1. Везник
2. Д. Татомировић
У Београду, 16.6.2012.г.
______________________________
Овај комплет има 34 странице, свака оверена факсимилом «Пословно обавештајна служба» др Драгољуба Татомировића.
Штампано у три римерка:
*1 x М. Бачевићу
*1 x Везнику
*1 x Аутору
___________________________________________
Господе Боже наш, буди милостив према нама, баци нас и сада у ватру само ради каљења, а не ради спаљивања!
Драгољуб
Постављено 22.12.2013.г. у 14,00 ч.
Постави коментар:
