Само без журбе!
-По први пут нигде не журимо-

Веза:-Повући мишем испод овог текста да се укаже линк ка наслову везе- http://zlatnibilten.blogspot.rs/2010/11/grupa-srbih-888.html

„Ево ме опет, тако ја чиним, некада ме нема месецима, а некада почесто навратим. Знам да си био задовољан на Ивањдан када ти је брат рекао да је кукуруз у Мачви добро понео, да ће, ако не буде суше, бити и кукуруза… знам и да си тада пожелео да га буде више него у последњих 20 година и да си када су сви прогнозирали температуре од 40 степени пожелео да она не пређе 28 степени – то је онда када се може и радити и уживати. Био сам уз тебе и неколико дана пре тога када си угостио на Равној Гори важне госте, односно оне који  мисле да су важни, не брини ништа, ми смо по први пут у последњих неколико стотина година, још од пада Смедерева, у ситуацији да нигде не журимо!

Сви се ужурбали па нас у неверици посматрају шта се то са нама дешава да нигде не журимо, да не покушавамо ми сами да нешто значајно променимо – како ти и твоји другови кажете странцима ово је време када се ми само правимо да смо мртви, а никада живљи нисмо били, никада се више нисмо играли, никада више нисмо маштали, и никада се више нисмо поистовећивали са децом, а то стање деце је стање у којем нам се све жеље испуњавају.

Ми, једини у свету, кажемо да ћемо учинити оно што је до нас, а остало је у Божијим рукама, ми Му непрекидно признајемо првенство и ми непрекидно потврђујемо своју увереност у свести да сами ништа не можемо. Када се Њему тако предамо, када у Њега уопште не сумњамо, онда нам се догађа да нам послови ненадано лако иду.

Ето, гледа се и како је неко пожелео да кукуруз добро роди, да не буду велике врућине, гледа се и како се не мешамо у послове оних које смо изабрали да брину о Србији – странци се чуде и завиде нам, они не знају када су били у стању сличном овом нашем садашњем.

У целом окружењу неке тензије, неке тихе демонстрације, у неким  земљама тероризам, у великим подсеченим државама падање је у току. Говорио се да су све велике државе подсеченe – Турскa, Кина, Русија, ЕУ, Америка и Британија, и свако  може видети како се љуљају и како падају.

Прави мир је само у Србији! У њој влада сама одустаје од покушаја да влада – а послови иду уобичајено, полицајцима командују и они који немају морално право на то, али се то не одражава на грађане, трговци више не издају фискалне рачуне и грађани им то толеришу јер су свесни да се ова држава мора трансформисати до граница потребе нас који у њој живимо. Млади кажу да то што треба да се деси и треба да се деси, па да почнемо испочетка….

Полиција обезбеђује литије, литије се организују разним поводима, лудака има свуда па и код нас, мислим на ове грозне злочине, али је то зрно песка у мору у односу на планирану промену душе и свести нас Срба, који смо више од 70 година под терором комуниста-безбожника. Огромна већина нас осуђује сваки злочин и само код нас Цигани полако заборављају свој језик, не желе у школе на циганском, не налазе да им у било чему србски смета, а Европа би да их од нас подвоји, али не иде им, неће Цигани нигде, нигде их не третирају са свом потребном толеранцијом као у Србији.

Ми из Групе „Србих-888“ надгледамо сва збивања у свету – ми смо велесила на том плану и наш ауторитет у том, за обичне људе, невидљивом свету је несумњив. Питају нас за савет, траже помоћ, или моле за копију наше организацију, некада би да нам се придруже, али нама нико није потребан  јер све можемо сами, из простог разлога што ништа не радимо сами! Ми само пажљиво гледамо, меримо и размеравамо и тек потом предлажемо или молимо. Тада се измољено претвори у видљиво и за све одговара онај који је донео одлуку да моли.

Преокрет на Руском фронту у Другом Светском рату у корист слабијих Руса, настао је тек када је Стаљин положио оружје - када је затражио да се сви још преостали монаси доведу на линију фронта где су организовали заједничку молитву, када су све предали у Божије руке, тада је Немачка почела да одступа и завршили се уласком Руса у Берлин!

Комуниста Путин никако да се тога сети, а стално се нешто крсти, нешто љуби свештенику руку, нешто иде на Свету Гору, никако да се изјасни да сам ништа не може! Испустили су ту могућност из руку када су почели да сарађују са зналцима окултних, ђаволских вештина – сада они у толикој Русији немају ниједног појединца којем се молбе испуњавају, а ми имамо целе водове и чете таквих људи. За њих се не зна, они не трче у прочеља и на почасна места, немају никаква звања  ни чинове, баве се најобичнијим овоземаљским пословима…. уосталом: радио се четири године на стварању организације у којој је Духовно језгро од оних који су ти добровољно пришли у вери да им дајеш права објашњења и шта се догодило, имате у Лесковцу младу жену којој се жеље испуњавају и брачни пар у околини Београда, који су омилели Команданту ваше организације, да  Он све њихове жеље испуњава. Они су срећни, спремају се да у овом месецу буду домаћини вама осталим из тог Духовног језгра, тада ће вам причати детаље….. а то је само потврда о силама које нам се нуде да их ангажујемо!

Ми смо те слали на специјализације, доводили смо ти зналце који су могли све и није да нисмо стрепели када су ти предлагали различите могућности, које је тешко одбити, али их ти ниси користио, пролазио си та искушења, добијао информације и посматрао на лицу места како се награђује и како се кажњава.

Ја, као нека врста твог ментора, уз тебе сам од 1967.г. а и много раније, само ми ти пре 1967.г. ниси био једино задужење. Знаш да си се изненађивао, понекада и плашио, а када си навикао, онда је кренуло, до мере да си оспособљен да објашњаваш и да чиниш још што-шта од интереса за организацију коју си створио и која је у овом тренутку једина која би се смела упустити у послове које ове којима су ти послови поверени, не умеју да се снађу.

Све си направио на микро узорку, пробао си и браћи Русима да то објасниш, али њима се више не може објаснити ништа што није видљиво и опипљиво. Знаш да ти је онај руски генерал, у септембру прошле године, са неком врстом поноса, рекао како је он атеиста!

Ти и они са којим сарађујеш све радите кроз игру, кроз детињу искреност и кроз страшну дрскост да свима кажете у лице само истину, односно своје мишљење. Они из великих држава се чуде по којем основу толика дрскост говора истине у лице, и тада све помисле да иза вас стоји нека велика овоземаљска сила, јер они у друге не верују.

Знам да су ме тражили од времена када си ме први пут поменуо, ангажовали су много лица да надгледају твоју кућу, да бележе бројеве аутомобила који ти долазе…. Био сам им због нечега важан, а ја потпуно неважан и мали. На крају су написали да си ме измислио и ствар се умирила, али не потпуно, читају шта пишеш, шта си прогнозирао, шта се остварило, не верују у Бога, али им не би сметало да им се помогне у ономе чиме се они баве – али је то делатност коју Бог не подржава!

Ово што се догађа по Француској, Немачкој, Турској, Русији, Кини…. на то си давно указао…. Провели смо те кроз све социјалне слојеве, када си био млад спуштали су те на конопцу у силосне ћелије, гајио си зечеве, волео пчеле, имао си псе, био си подстанар у једној собици, био си полицајац, возио си мотоцикл, омогућили смо ти да са 20 година живота, као радник, имаш аутомобил, који је тада био права реткост, да би те посматрали, калили смо те у полицијској служби сузбијања кријумчарења и фалсификата, па када си све видео измакли смо те да све посматраш са стране, показали смо ти какву Србију желимо….. ти си то написао, не прихватају твој план, нека… други се неће дозволити. Тај план којег си назвао „Гаврил“ мора и биће реализован прво у Србији и Русији, а потом даље.

Знам да су неки почели да се интересује за тебе и те планове, без бриге, презентирај им основе, ако су паметни улазе у то све, а ако нису, ништа неће моћи сами да искористе. Чекаћеш друге. Само без журбе – по први пут од пада Смедерева!
Одох, ту сам и када нисам…..“

Опет испратих мог посетиоца, мог Монаха без манастира, поздрависмо се по србски, па сам 10 минута од трамвајске станице киптео од задовољства због ове посете и охрабривања.

Хвала ти мој добри Монаше без манастира!

Драгољуб
Постављено 15.7.7525/2016.г. у 22,00 ч.