Кад цвеће изгуби мирис…..
-или ко ће обесити Владимира Гундајева?-

-Покушај нагодбе са Ђаволом у Хавани – Куба-

 -Ако један од  два Владимира  не буде обешен – обесиће их обојицу!-

*Кад цвеће изгуби мирис, изгуби суштину свог постојања, из стварног прелази у виртуелно, јер се може уочити само чулом вида;

*Када матори мушкарци са сексуалном  немоћи своје полне нагоне задовољавају само гледањем, престају да буду мужјаци, одлазе у виртуелне светове и изгубе своју суштину, без обзира на помагала која користе, јер су само ризична осматрања на терену, заменили безбедним гледањем порно филмова или голих младих девојака/момака на својим  модерним телефонима-зависно од поремећаја;

*Када се побуни нека војна или полицијска јединица, ма она била и претежни део неке војске/полиције, она изгуби своју суштину и постана побуњеничка – број војника ову суштину не може да промени и све што чини таква војска је противправно, у крајњем виртуелно, у смислу признања законитости, јер сила не доводи до признања већ до изнуде кроз злочине;

*Предаја целе војске њеном  непријатељу, од стране њеног команданта, оличава велеиздају и ничим не обавезује ниже старешине и војнике да поступају по уговореним условима предаје, већ их обавезује  да суде издајнику;

*Када душа човека напусти своје тело-одело, тело је само материјални остатак човека и оно не производи никакве промене на околини осим оних које означавају њено нестајање и промену облика…. Ово је несумњиво правило  на које ни на који начин не утичу пређашње титуле, чинови или богатство некадашњег човека који је то престао бити у тренутку растанка душе и тела;

*Када влада неке државе одступи од обећања и заклетви које је давала да би била изабрана – она од тог момента постане издајничка, изгуби своју суштину која се огледа у примање Духовне небеске потпоре, постане виртуелна и сила којом се таква влада служи не поништавају њен издајнички статус, нити се њен ауторитет може подржати ичим другим до силом – за извесно време, јер је она (влада) виртуелна јер не производи закључак у свести грађана да је то стварна влада, а  без те свести она је влада самој себи;

*Када човек-појединац изнајми своје срце, или један његов део, ђаволу, он од тог тренутка буде брисан из Дупле књиге Небеске или Књиге Живота, бива уписан у неке друге књиге и тада престаје његово право да има своју слободну вољу о да по њој поступа, јер је тада изгубио моћ те слободне воље засноване на чињеници да је сваки човек  део Живог Бога, и само човек, у свој васионској хијерархији има ту привилегију слободне воље.Тада такво тело бива снабдевено другом управљачком енергијом – буде роб и виртуелни човек;

*Када Христова црква одбаци принципе  на којим је саздана, она постане побуњеничка, губи своју суштину која се огледа кроз губитак примања Духовне помоћи, постана виртуелна – празна љуштура, споља лепо окречена! Све цркве које опслужују свештеници -побуњеници, постану само грађевине, као што је грађевина и свака гробница, јер такве цркве напусти Свети Дух и будући да то верници осете, они их напусте па су оне видљиве празне љуштуре без моћи успостављања комуникације са Вишњим Божијим Силама из својих просторија – велелепност здања и луксуз ово не могу да промене;

*Када се уједине две побуњеничке групе људи – они постану једна група и то не утиче на њихов статус, без обзира на величину, силу и богатство и потпору коју имају – они су само побуњеници!;

*Прекјуче је, на Дан Света Три Јарарха, 12.2.2016.г. у комунистичкој Куби, један Рус, Владимир Гундајев, црквено Кирил, тренутни Патријарх Руске Православне цркве, рођен 1946.г. у Лењинграду, оверио издају свог претходника из 1439. године када је тадашњи руски патријарх Исидор потписао уговор са Католичком црквом којом ју је признао као врховну, у Фиренци, и био по повратку у Русију погубљен, од стране Великог руског Кнеза Василија, због срамоте коју је нанео Русији, пошто се дознало да су сви (31) патријарси потписали – осим србског, којем је тадашњи србски владар – Деспот Ђурађ Бранковић запретио да ће га обесити ако оде у Фиренцу…

Крупни, а кепец, садашњи руски патријарх Владимир Гундајев, прозван као Кирил, вратио се са Кубе у Русију и нема вести да га је његов имењак Владимир обесио, нема садашње потврде некадашњег става Великог руског Кнеза Василија да се овом издајом  нанела штета Русији! А ако не буде обешен један Владимир, обесиће их обојицу!

Ко ће их обесити?

Онај којег су издали!

Садашњи велики руски Кнез Василије се зове Владимир Путин!

*На Дан Света Три Јарарха се Руска црква побратимила са старим издајником, Католичком црквом, љубили се, тапшали по рамену, потписивали изјаве и декларације и ТРИ САТА РАЗГОВАРАЛИ У ЧЕТИРИ ОКА! После тајних припрема од неколико месеци!

Подлегла највећа православна црква – започела договоре са Ђаволом - па се потврдило да се величина неког народа и државе, не мери величином територије ни бројем становника, већ верношћу Небеским Принципима, који су непроменљиви, нити се величина цркве мери бројем обредних верника, него се мери величином броја људи којим се молбе услишавају, пошто су испунили услове за такао нешто. 

Велика Русија и њена црква се показале у свој својој величини – потрчали први да пољубе руку шефу одметничке цркве  па им се сада смеју мале цркве, којим би они, Руси и њихова црква, да буду предводници, само због тренутне овоземаљске величине!

Не бива то тако никада, иако често личи да бива!

Два побуњеника постају један!

Оба без своје суштине, без потпоре Вишњих Божијих сила, постају виртуелне и на тај статус не утичу благонаклоности земаљских владара, јер ко су па тек они?!

Руска црква је изгубила потпору Божијих Вишњих сила пре 100 година када су је Комесарови чекисти Русије ставили под контролу – један њен део у Америци и Србији опстајава као Христова црква. Али сада треба гледати шта ће јој се догађати укупно, следе јој тешки дани, могући раскол и многе луксузом окићене цркве са ореолом гробница – празних грађевина и љуштура, споља лепо окречених, јер ће их верници напустити!

И  они из Србије чије се молбе испуњавају, биће још опрезнији када им се ови који би да се договоре са самим Ђаволом обрате за помоћ.

Како сам само грешио што сам неке од чланова србске Групе „Србих-888“ молио да се заузму за Русију, да је сачекају, да је издвоје од других - они ми чинили да се уверим да нисам у праву, уверио сам се!

Велики ће да клече пред малим!

Јер су ти велики, кепеци у сваком погледу, а посебно у погледу верности Нематеријалним Принципима. То су исти они који су силом преотели злато из Трезора Византије и однели га у Москву како би од ње направили Трећи Рим!

Јадни, златом опчињени, ни тада ни сада нису знали  да је Трећи Рим духовна грађевина – заборавили на симболе  Византије, на које као ни на злато нису полагали никакво право, и те симболе су оставили нама, сада су паре испариле, пара-испара-испарила, а ми имамо симбол који ће нам донети, и већ доноси, немерљиво благо, какво они са остатком својих пара не могу да задобију. Клечање великих пред малим је само један мали део тог блага који задобијамо!

*На дан 13.2.2016.г. на само 24 часа после овере старе издаје руских патријараха, започела је битка војника који су се на дан 20.12.2015.г. (дан КГБ Русије) спустили из Неба, са силама смештеним у тела људи – окидач је било потписивање да се од два побуњеничка дела цркве ствара једна јача и угледнија!
Више нема шта да се чека!

Малим људским знањем, језиком и моћима описних дочаравања то није могуће описати – најближе је оним сценама које су србски сликари овековечили на сликама из Циклуса „Косовски бој“ – севају и звече сабље и мачеви, за људе нечујни и невидљиви, све обавијено густом маглом црвене – Ђаволове, боје, падају душе Палих Анђела као снопови, највећа гужва је у центру где им је Командант, пространство ове битке је веће од свих пространстава које су заузимале досадашње земаљске битке – када се она оконча у том невидљивом и нечујном опсегу, постаће то и видљиво и чујно и за наша чула – свакако је то веома страшно, а у то време ће војници који сада ратују, певати песме у знак своје победе и победе оне 144.000 људи који су их сачекали!

Нас је међу њима највише. Битка је започета овде и шири се на цео свет – и нико не узима у обзир шта су предводници побуњеника на Куби потписали, гледа се како реагују цареви, народи, црква… па се и битка подешава према томе, али се ништа неће заборавити, Косир се вратио у Србију, подсечено је што је било обележено сада се праве снопови а на крају ће да се влата (ручно скупљање влат по  влат жита)!

*Без бриге, још у време Постања, ова битка је предвиђена, она је окончана поразом оних који су као побуњеници истерани из Неба, сада иду у Неповрат, чека се још само да ова двојица са Кубе изаберу и обнародују ко им је цар – тог цара ће Невидљивом Небеском стрелом убити онај против кога су се подигли на побуну, а он је међу нама још од 1963.г.!

Хвала Ти Господе што си ову битку коју воде Твоји Небески војници сакрио од нас – ми то не би могли да гледамо и преживимо!

Буди, Господе Боже наш, милостив према нама грешним!

У спомен старцу Праведном Симеону који је после 40 дана од рођења Исуса Христа, на данашњи дан, у Њему препознао Онога који јесте!

Србија Драгољуб Татомировић
Постављено на Сретење 7524/2016.г. у 15,20 ч.
(Написано у ноћи 13/14.2.7524/2016.г. у времену 01,47 до 02,34 ч.)