Небеске капије
-Конструкције-

Небеске капије су пролази са земље ка Небу и распоређени су по целој Планети Земљи, како би они који послом долазе-одлазе могли лакше да обављају своје дужности.

Земљину тежу и онемогућавање да предмети почну да лебде, чине магнетне силе које зраче из Земљиних-Магнетних полова. Они држе осу земље у садашњем положају, као што су је држали и у свим њеним претходним положајима – полови земље су магнетни полови и њима Творац, као специјалним реглером, подешава положај осе земље – нагиње је на једну или другу страну, по потреби и по својој жељи увек имајући у виду намеру тих жеља.

Реглерима се земља враћа у првобитно стање када је оса земље била на нултом степену и када ју је сунце осветљавало и грејало, целу и равномерно, па је и температура на целој земљи била иста.

Нагињањем или отклоном од нулте осе мењала се клима на земљи, јер је грејање земље било различито, а тиме и услови живота људи на њој.

Небеске капије у невидљиве размагнетисане цеви кроз које се огромном брзином стиже на друге звезде-планете. Дужина те цеви је и њен домет, мерен од земље до неког другог Неба – Нивоа, до неке друге звезде у Васиони.

Цеви-Капије су Главне или Помоћне, зависи од њихове дужине, а сама дужина је конструисана према потребама оних који такву капију користе.

Главном цеви се путује на Главно Небо, Помоћним на одређене небеске нивое тог Главног Неба и све оне су под сталном невидљивом стражом и кроз њих се не може проћи без позива или дозволе.

У одређеним религијским књигама се говори о постојању ових капија, о путовањима кроз њих, али се нико није упуштао у детаље који би све то нама обичним људима учинило лакшим за разумевање, па је ово мој покушај да ту област која се држи у тајанству учиним разумљивијом, онолико колико могу и смем.

Саобраћај кроз Небеске Капије је двосмеран и врло интезиван, користе их страже, гости, Анђели и неки од људи којим је за њихова живота на земљи одређена и одговарајућа активност која се обавља мимо Планете Земље.

Људи су конструисали моћне ракете које својом силом успевају да савладају магнетни земљин омотач и у безмагнетна пространства изнесу васионске бродове који се крећу кроз васионска пространства која су заштићена друкчије него сама земља, било да се само крећу кроз та пространства, било да се спуштају на друге звезде у васиони.

Земља има овако сложен систем заштите због боголиких бића којим је она одређена за боравак док живе као људи – она се чува и надгледа на сваки други начин и  у сваком погледу, јер су људи носиоци делића самог Творца, који се на Земљи подвргавају одређеним искушењима и трансформацијама, како би се по окончању физичког живота човека на земљи ти делићи Творца вратили Њему, ојачани и подмлађени, приправни за нова задужења која могу добити по одласку са земље.

Ове мере предострожности су уведене због сталних покушаја Палих Анђела, који бораве, не живе већ бораве, у Поднебесју, у просторима који деле безмагнетна пространства васионе и саму Земљу, која је заштићена од њих магнетним појасом. Неки од многобројних Палих Анђела су успели да кроз стотине хиљада година продру на Земљу и у договору са неким људима преузму њихова тела, када као људи покушавају да пронађу Небеске Капије, кроз које би се вратили на нивое неба са којих су некада давно отерани. О њима се говори као о Ванземаљцима, што они у неку руку и јесу, јер су дошли са других звезда, али су они и људи, јер користе људска тела за своје циљеве на Земљи. Пали Анђели круже око земље, крећући се у Поднебесју, у појасу магнетне заштите и они кроз тај заштитни магнетни појас не могу на силу да прођу, цеви-капије су под стражом и то је разлог  њиховог сталног трагања за улазима у безмагнетне цеви које воде од земље до неба.

Они сами не могу да прођу кроз њих, али прате све информације о људима која имају било каква сазнања о томе, посебно оне људе који својим пословима, увек на позив или по основу дозволе, одлазе у небо, користећи се капијама на одговарајућем делу земље, како би дознали локације тих капија и процедуре које се поштују на њиховим улазима.

Људи и Анђели кроз те капије пролазе као бестелесна и невидљива бића. Анђели су, и иначе, без тела какво ми обични људи замишљамо, али и они имају тело и некада се покажу неким људима у тим својим телима, док људи који користе наведене капије то не чине у свом физичком телу, већ они путују духом у свом енергетском телу када су једнаки самим анђелима. Записани су случајеви и одласка у Небо људи у својим физичким телима, али су тада предузимане посебне заштитне мере, како би људска тела могла да поднесу напоре којим бивају изложена.

Људи и анђели не певају само када су у својим уобичајеним телима, они певају и у својим нефизичким телима, у својим енергетским телима, а анђели су скоро увек само у таквим невидљивим телима, и та песма људи и анђела се може понекада чути, онда  када су они у енергетским телима – а певају!

Они је понекада учине чујном за нас обичне људе, јер су скоро увек у врло добром расположењу пред полазак на пут и у време док путују ка улазу у Небеску Капију, то је као позитивна трема пред полазак на неки пријатан пут.

Они се и смеју, и разговарају, ако иду породично чују се мајке и деца, кикот деце, опомене мајки у односу на децу и све се то чује до тренутка када стану на центар цеви-капије, када су започели и истовремено(!) и завршили путовање. Полазак и стизање је скоро једновремено, а да су отпутовали зна се само по изненадном престанку смеха или песме, заправо она се више не чује из дубина васионских.

Призренски дервиши у својим Текијама (црквама) под вођством старешине, уз одговарајућу музику, учине своја тела безтежинским, тако да старешина иако тежак преко 100 кг босоног лебди на самој  оштрици сабље, јер су посебном  музиком учинили да њихова душа лебди носећи са собом и тешко тело, односно доведу свој дух у такво стање да се тело учини без тежине.

Мени су док сам радио као полицајац на Косову и Метохији, омогућили да присуствујем оваквој једној сеанси – упечатљиво је и незаборавно!

Сличном песмом и општим весељем људи који користе Небеске Капије учине своја етерична (невидљива) тела без икакве тежине и тако га припреме за тренутни полазак и стизање на одредиште ма где оно било!

Песмом, веселом причом и општим добрим расположењем ти људи се припреме за одлазак у пределе где нема туге, нити било какве бриге…. Они који су имали прилике да их чују сигурно су успели и да претпоставе каква је атмосфера у пределима у које се одлази кроз те цеви.

Напоменуо сам да постоје многи, строго наменски пролази, они за неки од нивоа, али постоји и Главни Пролаз, Главна Капија….. и Пали Анђели трагају за свима, наравно увек настојећи да се домогну што важнијег пролаза. Главни Пролаз је у оквиру Божијег Ограђеног  Имања, у Србији, јер је Србија то Његово Имање, и тиме се лако може објаснити оволико интересовање за невелики простор, притискају нас да нађу и виде невидљиво, сви одреда. И сви хоће на силу и превару…. Али то у оваквим стварима не помаже.

У славу Светог Апостола и Јевађелисте Луке, којем је посвећен данашњи дан!

Драгољуб
Постављено 24.11.7525/2016.г у 19,30 ч.
(Написано на Дан Светог Луке, 31.10.2016.г. од 9,15 до 10,20.ч.)