DOSTOJNOEST
НАЈНОВИЈИ ТЕКСТОВИ
НАЈЧИТАНИЈИ ТЕКСТОВИ
ТЕКСТОВИ СА НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
ПОСЕТИТЕ НАШ БЛОГ
Касно јесте, шта сада?
-Има ли ко неки предлог?-
Веза: „Касно“ – наслов из фебруара 2013.г.
који се у целости потврдио
-Повући мишем испод овог текста да се
појави линк ка наслову везе-
http://zlatnibilten.blogspot.rs/2013/02/blog-post.html
-Повући мишем испод овог текста да се
појави линк ка наслову везе-
http://zlatnibilten.blogspot.rs/2013/02/blog-post.html
Нема успеха у било каквом послу ако том послу није претходила идеја, разрада, планирање, обезбеђење предуслова и времена у којем се тај план може реализовати. Ми сви, то је сасвим очигледно, живимо у времену некаквог ишчекивања да се ствари саме од себе доведу у ред, без и најмање спремности да се промени било шта од онога што нас је навело и потом водило путем који нас је довео до ове тачке, када нам свака претходна година личи на неку добру и стабилну, коју би да призовемо да се врати….
Основа за завођење реда је уређење породица, општина, округа и држава по Принципима довољности, скромности и свакако трошења у мери средстава којим располажемо, са увек остављеном минималном резервом за непредвиђене ситуације које се не могу елиминисати, да се државом која је богата управља као да је сиромашна, а не као сада: Сиромашним породицама и сиромашним државама се управља као да су богате, а продужетак функционисања и породица и држава се заснива на позајмљивању, „под повољним условима“ као да постоји позајмљивање за текуће потребе под тим условима.
Већи део наших, србијанских, породица, али не само србијанских већ и свих других у другим државама, одржава се на води теретећи се све више и више неотплативим кредитима, који сигурно воде у дављење у тој истој води.
Ми сви сада већ јасно видимо да смо залутали, да нас овај пут не води ка првобитно планираном или прокламованом циљу, али се не заустављамо, не распитујемо се код оних који знају тачну локацију на путу на којим смо, не распитујемо се код оних који знају шта је на крају тог пута, не занима нас како су се неки окренули и вратили са тог пута до неке познате тачке за оријентацију, како би себи дали бар мало времена да поново размисле о правцу којим би наставили кретање… ми по инерцији кретања и сили које је то кретање покренуло идемо, уочавамо да се брзина смањује, да каснимо, да нас сустижу кише и зиме а да нисмо обучени за те прилике, али одбијамо да о томе размишљамо, јер немамо времена…. Јер журимо, крећемо се, не заустављамо се сами већ чекамо када ће се сила инерције и Земљине теже, која спречава кретање, изједначити када ћемо бити заустављени негде, у неко време, у неком окружењу, у неком свом стању свести и физичких могућности.
Политичари који су тренутно на власти проналазе трунке у очима својих претходника, не желећи да загледају у праве патрљке у својим очима и очима својих блиских сарадника, па да би скренули пажњу са очигледног УКУПНОГ ЗАУСТАВЉАЊА у кретању, предају своје другове који су владали пре њих судовима, како би судови потврдили да су ови који их предају судовима бољи од тих који су предати.
Грешници су стално са каменом у руци, спремни да каменују неке које они прогласе за грешнике. Тако појединци, тако народи, тако државе….
Сви би да први баце камен на некога, јер су тако на тренутак они неспорни као безгрешни, односно мање грешни од тих на које бацају камен и свакако показују да су сила јер располажу камењем – полицијама, војскама, државним и приватним, новцем који је опљачкан, добијен на превару, на силу и на власт, како би се дочекала наредна ноћ у нади како ће се у току те ноћи све некако само наместити, а они само да изађу и покупе аплаузе задивљених грађана.
Што грешнији то све спремнији да се на некога баци каменом!
Познати мафијаши дају изјаве за новине како је држава у праву што ће да ухапси неке од њихових другова мафијаша - јер када они о томе на такав начин говоре, они као да су неспорно ван мафијашких кругова, камењем би да се на неке грађане бацају полицајци, тужиоци, судови, сви у ланцу оних који каменују по задатку… и нико се не боји Бога! Јер да Га се боје, дуже би камен задржавали у руци, размислили би, па би одустали док не направе ПЛАН, јер се без ПЛАНА не може завести ред!
Не може да заводи ред један телохранитељ неког из власти, који је стицајем прилика дошао на чело државе па се сада он окружио својим телохранитељима, које произведе у министре, а другове из теретана произведе у државне монополисте….. који помеша државне и приватне интересе и који обичава да води државне разговоре у четири ока, без државног преводиоца и без државног записничара, јер се тај првобитни телохранитељ самоуздигне на степен човека-Бога, умисли како је непогрешив и како му је све дозвољено, а онда тако способан и окружен оним из теретане поведе државу и брод путем који их води у сигурну пропаст.
Не може се држава водити без Плана, без тачног моралног оквира, и плана који подразумева активности за стварање новца и његово трошење, нити се може водити држава тако што се њих неколико са истог факултета, гимназије или стамбеног блока окупи, организује и међусобно подели функције и интересне сфере – читати: Новац!
Не могу људи ништа сами! Не може да побеђује војска испред које не иде сам Бог или Његови Изасланици, а Он хоће и да иде испред војске или да пошаље своје Изасланике, ако је та војска заратила за ПРАВДУ и ИСТИНУ.
Самопроглашени људи-богови наступају без плана, сачињавају планове у ситуацијама које се дневно сагледавају или се на дневном нивоу закључи о будућим дешавањима, јер се тада државна снага и новац расипају, а када се каса испразни, војска стане, држава пропадне и тада сви виде шта није било добро, али се нико не сети како нико ко је унапред видео и знао куда тај пут води није смео да то каже непогрешивом самопроглашеном човеку-Богу!
Сва тзв. планирања и анализирања овако организованих држава дају тачне прогнозе, али УНАЗАД!
Пре две године сам, већ тада са великом сигурношћу говорио о развоју даљих државних кретања велике светске државе – Русије, данас сам то поново читао, нема потребе да се било шта ни дода ни одузме…..знало се куда ће тај брод, јер су се виделе путање водених струја које условљавају кретање брода… мито, корупција, привилегије су најсигурнији симптом Смртоносне Империјалне болести која је усмртиле све досадашње светске империје, као што ће усмртити и ове садашње, јер не желе да користе адекватне вакцине против те смртоносне болести – не желе они који се не боје Бога!
Скоро сваког дана доживим да ме неко од паметних грађана Србије, полушапатом, и као у посебном поверењу, пита „а шта ће бити са нама – са Србијом?“ – некада, када сам расположен, за то одвојим извесно време па поновим део из неких од овде објављених наслова, а некад их упутим на њих, или када видим да су уплашени онда их храбрим: И у Србији ће бити проблема, али ми ћемо бити захваћени само окрајцима градоносних облака, и када буде у целом свету стање шока и хаоса, овде ће колико-толико бити подношљиво, мала смо територија са великим искуством за преживљавање и великим бројем обичних људи који се боје Бога, а то је залог да ће нас Он покрити својим кишобраном.
Питају ми и око склоњеног кишобрана који је са Русије склоњен на Светог Луку, 31.10.2015. – тада их само упутим да и сами уоче шта се за само два непуна месеца догодили Русији – она је већ покисла, прехладиће се, почеће да кашље, добиће температуру…. Упашће у проблеме кроз које је Србија већ прошла у претходним периодима… све док се Русија не одрекне свог ФАРАОНА - Комесара са револвером и док не прихвати да ради онако како би се нашем Живом Богу свидело.
Хоће ли?
Тешко, чак врло тешко и због тога сам пре неколико година напоменуо да се ми овде морамо спремити за долазак избеглица из Грчке, Немачке и Русије…. ово није никакав покушај да било кога уплашим, ово је моја овонедељна опомена, превасходно за народе у србским државама, Србији, Русији, Белорусији, Чешкој и Словачкој, Пољској, Украјини, Босни и Херцеговини, оном делу Црне горе у којој се још налази понеки Србин, као и покушај указивања нашима у иностранству да ставе прст на чело, да се враћају да не окасне, јер ће после бити велике гужве на уласку у Србију.
Бог са нама - Пристани Боже!
Србија Драгољуб Татомировић
Постављено 27.12.2015.г. 15,00 часова
Коментари: 2
Бранислав Пајић: Заставниче Драгољубе, данас сте објавили сјајан наслов који би млади људи требало да запамте заувек. Због тога лично сматрам да би било крајње примерено и патриотски оправдано да нико не може да упише средњу школу док не покаже апсолутно разумевање за првих 11 пасуса текста који је данас објављен. Имајући у виду да су наша деца веома паметна (само немају прави циљ на који би ту памет усмерили) велика већина би то без проблема схватила, понечим још допунила и једног дана ово схватање о потреби очувања заједнице у којој се живи по сваку цену било би стуб новог српског друштва у коме би сви грађани били вођених оваквим начином размишљања.
Mile Stevanović: Mile Stevanović : Sa kojom preciznosću ste ovaj post napisali jos pre dve godine, kao i dosta starijih koje sam ponovo prelistao, daje mi nadu i optimizam za dalju borbu protivu ovog ZLA koje se nadvilo nad čovečanstvom. Većina ove nase Otadzbine , koja se bori za očuvanje Porodice , i njene vrednosti koja je zadnji stub odbrane nacije pred nametnutim izopačenim vrednostima , vladara moćnika koji bi da pokore Planetu.. . Imate podrsku od mene i mojih prijatelja, u daljoj borbi vase grupe za spas SRBSKOGA roda. S postovanjem i VEROM u BOGA!!
Постави коментар:
Постави коментар:
© Copyright :Zlatni Bilten 2010