Аплауз за разбојника!
-Када, како и због чега?-
Уобичајено је да се аплаузима ода признање за учињено добро дело, за успех у нечему, као подршка да не поклекне….. - аплаузи су критеријуми, коректори, потврде заблуда, жеља, незнања, дивљења. Уобичајено је да се не аплаудира разбојницима, али се то ипак, доста често, догађа!
Када?
Када jедан разбојник опљачка другог (Старог разбојника), када се његов разбојнички труд покаже безвредним, када се оно што је стекао разбојништвима одузме. И када да то одузимање обави и неки нови, Јачи, разбојник!
У Србији је од памтивека позната околност да се разбојник и његово потомство неће окористити од имовине стечене разбојништвима, знало се да то за неколико колена пропасти на најгори могући начин и то је стална опомена и претња за све потенцијалне разбојнике.
Ако се у неком времену, на неком простору устроји разбојничка држава, ови критеријуми слабе због сталног исказивања сумње поштеног дела народа тако устројене државе, због њихове нестрпљивости да се предање и кодирани став у односу на разбојнике оствари на њихов очиглед, за време њиховог живота…. Не буде ли тако, кроз неколико генерација разбојништво задобије потпуно другу конотацију, разбојници се престану називати разбојницима већ бизнисменима, предузетницима, способним и вештим, и временом се разбојничка држава, односно њена власт, подупире већином оних који не осуђују разбојништво.
Имајући у виду огромну штету од измене става у односу на разбојништва, као и нестрпљивост људи и жељу да лично доживе пропаст разбојника своје генерације, а она се дотле догађала до петог колена, од 1995.г. је извршена промена: Од тада се казна за разбојништва извршава над оним који је починио разбојништво, онда када је на врхунцу своје моћи заснованој на резултатима свог разбојништва, на очиглед свих, како би се казна извршила над кривцем, а не над његовим потомством, и како би то довољно уверљиво објашњавало шта ће се догодити са сваким разбојником.
Та Прекретна 1995.г. није била давно и свако од нас може да се сећањем врати мало уназад па погледа где су завршили моћници из разбојничке екипе Слободана Милошевића…. Ускоро ће се видети како завршавају и они који су га наследили или који су били његови сарадници. То је аутоматизам заснован на измени кажњавања из 1995.г. и то се никако не може избећи ни спречити.
Бог своју вољу често спроводи и преко оних којим је већ одредио строгу казну за недела која су чинили, али им као разбојницима допушта да пре доживљавања сопствене казне изврше казну над разбојницима нижег ранга од свог.
Разбојништва су постала нешто легално, чак и прихватљиво пре 100 година, преко комунизма у Русији који је потом метастазирао у великом делу света. Србија је једна од држава која је захваћена том страшном болешћу – чак је она и сада држава-вођа у ставу да се разбојницима аплаудира!
Да им се аплаудира за храброст, вештину, жељу, упорност, за резултате разбојничког деловања, за лицемерје које се огледа у непрекидној (али само кроз причу) борби против криминала коју је започео Слободан Милошевић, а прихватили је сви после њега!
Србија се већ саживела са ратом који непрекидно траје од 1990.г.- ратом против криминала! Та борба је успела да заглупи већи део Срба, који су у уверењу да ће се та борба стварно водити, непрекидно за своје вође бирали оне који су то обећавали, и тако 27 година!
Наравно, успостављени државни и партијски механизми не дозвољавају да се држава обрачуна са том страшном комунистичком болешћу и да није оног Преокрета из 1995.г. ми би били поражени, остао би, још увек, већински део Срба ускоро у мањини када су критеријуми разбојника у питању.
Та година Преокрет-1995. ће већ ове, а посебно наредне године да се покаже у свој својој снази. У Русији и Србији – наравно и у још неким споредним државама, али су ове две најважније, Русија као највећа држава Срба и Србија као стабло са жилама из којег се развијају увек нови ластари.
Рат који се води је рат информацијама!
О најразличитијим стварима, али је главна информација НОВАЦ који су разбојници склонили у Америку и државе под њеном контролом.
Разбојници су се наместили на волеј највећем разбојнику света, који ће у датом тренутку само објавити информације о салду на рачунима политичара, потом ће објавити да се та новчана средства замрзавају, читај: Одузимају, док власници тог новца не покажу документа о законитом пореклу тог новца.
Разбојници немају доказе о својим разбојништвима, напротив они те доказе крију и уништавају, па је Јачи разбојник дошао у посед свега што су разбојници депоновали код њега. Бог дозволио да Јачи разбојник опљачка слабије, извршена је Његова воља, а потом Он учини што је потребно да се од разбојништва не окористи ни тај Јачи разбојник. И опет долазимо до оног скоро заборављеног става из Прапредања о Правди и Истини!
Срби ће аплаудирати, наизглед, Јачем разбојнику, а заправо аплаудираће самом Богу као Ономе који ништа не заборавља – који поравнава све рачуне, посебно рачуне разбојника!
Србија ће врло брзо бити доведена у стање обавезе да почисти своје највеће разбојнике, они мањи ће бити лак посао за државне органе који ће продисати када их они велики разбојници не буду ометали у раду.
То, или да пропаднемо!
А никада се није догодило да пропадне један народ и њихова држава због 1000 разбојника, због Али бабе и његових 40 хајдука!
Оно што су многи Срби у потаји пожелели, чуло се у Небу, одобрено-разбојници ће сами себе стављати у затвор…. Ускоро!
Уз громке аплаузе Срба.
После тога треба водити рачуна кога ћемо поставити за вођу, као и да нам се не догоди да се дивимо Јачем разбојнику, јер је и он само разбојник! И да од наших разбојника у знак њиховог искупљења не примамо мрвице из разбојничког плена, већ да све вратимо ономе коме то и припада, без икаквих остатака - народу Србије и њиховој држави!
Слава нашем Живом Богу Србу!
Слава Светом Јовану Крститељу, Ономе којем је на данашњи дан један бахати разбојник у то време, одсекао главу испуњавајући жељу једне играчице!
Драгољуб
Постављено 11.9.7526/2017.г. у 13,10 ч.
Постави коментар:
