DOSTOJNOEST
НАЈНОВИЈИ ТЕКСТОВИ
НАЈЧИТАНИЈИ ТЕКСТОВИ
ТЕКСТОВИ СА НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
ПОСЕТИТЕ НАШ БЛОГ
Југозападни фронт!
-Командант-
Веза:
-Повући мишем испод овог текста да се појави линк ка наслову везе-
Шиптари из Србије – још увек организовани у извесним племенским формама живота, успели су да формирају неки облик своје државе која је пресликана племенска организација. Овај народ је у томе успео, углавном захваљујући очуваном механизму који је држао под контролом погубне људске особине – охолост, сујету и гордост, чијим се испољавањем наноси штета народу, држави и појединцу којег се тиче, али је штета за појединца у овом случају гурнута на последње место.
Шиптари на такмичење рвача шаљу најјачег и највештијег, на такмичење у трчању – најбржег, певања - најбољег певача, док за некога ко ће обављати извесне друштвене функције бирају најпаметнијег, најобразованијег, најмудријег, најлукавијег и обавезно, онога који уме да командује и влада људима!
Наша Кнегиња, Милица, жена погинулог кнеза Лазара, после победе србске војске на Косову 1389.г. знајући да би се Турци убрзо вратили са већом и јачом војском и да их Срби не би могли два пута победити у кратком интервалу, сину погинулог турског султана Мурата, Бајазиту, у харем је дала своју ћерку Оливеру, чиме је одложила окупацију Србије од стране Турске за 59 година – до 1448.г. када је пало Смедерево. Она је, наравно, овим потезом и сачувала власт за себе у том периоду плативши је ставом да је та победа уствари пораз! Али су сви знали – и Срби и Турци и сам Бог!
Србски краљеви до Немањића, и после њих, су практиковали овај обичај удаја и женидби преко којих су успостављали пријатељске односе за битним државама – он је давао добар резултат.
Када су комунисти поробили Србију, после оружане побуне против државног уређења и окупације коју је спровела Немачка, уздржавали су се од примене било којег старог србског обичаја, али чак ни они нису укинули баш све – и он и су практиковали да на челне функције у држави у привреди превасходно бирају своје лојалне чланове, али нису били гадљиви да на таква места постављају и нечланове уколико су они били стручњаци – и то је давало резултате.
Наравно да је тадашња Југославија, у чијем се саставу налазила и Србија, имала кадровских хендикепа будући да је та Југославија у суштини била једна лабава федерација, ближа конфедералном концепту, па су на кадровску структуру утицали кадровски кључеви које је поседовала свака република – чланица федерације, а када је Србија у питању онда и њене две покрајине са фактичким статусом република.
Обарањем са власти Слободана Милошевића, издајом војске и полиције и уз тражење да он оде са власти, испољеног преко око 150.000 неке врсте побуњеника из целе Србије, ненаоружаних и ненасилних, осим оних око неких тадашњих челника неких од политичких странака, који су потом преименовани у «широки грађански захтев исказан преко 1.500.000 окупљених», одустало се у потпуности од примене било ког традиционаланог, доброг и дуго провераваног србског принципа - да се на одређена места постављају најспособнији, он је замењен избором лојалних партијских чланова које је бирао ауторитарни лидер одређене странке.
Оваква кадровска моћ челника странака неминовно их је водила у стање охолости, сујете, гордости и тренутак стицање те моћи да се самостално кадрира био је почетак настајања штете, непоправљиве, за таквог појединца, странку, али и државу и њене грађане, која се у овој 2014.г види у свој својој величини.
Садашња, невелика, територија Србије, је по свему судећи кроз целокупну историју означавана као веома важна, те су се све мале и велике силе бориле за њу – да је поседују или имају битан утицај на њу, што је захтевало примену свих наведених традиционалних принципа у односима са страним државама, да се као представници у тим државама шаљу они Срби (и други грађани Србије) који могу бити од највеће користи, у дипломатији, односима на другим пољима-привреди, војсци, полицији, и свим другим пољима од обостраног интереса, а сада водећи превасходно рачуна о својим интересима.
Када је овај принцип напуштен за представнике Србије, у одређене државе слали су партијске чланове који су на овај начин награђивани, остале користи и обавезе које би они имали биле су у другом плану.
Ова пракса се наставља, она се утврђује и не види се било која намера било које политичке партије да од тога одустане. Настоји се да се створи партијска држава, преко странке-предузећа
Само је, ваљда и вероватно, у Србији могуће да се без икаквог вредновања сагледава, односно уопште не сагледава околност да је без икаквих заслуга државе Србије, један њен стручњак за безбедност, Србин и патриота, познатији у свету него у Србији, на дан 31.01.2014.године у Москви, изабран на високу функцију ВИЦЕПРЕДСЕДНИКА највеће Међународне Асоцијације фирми које се баве пословима приватне безбедности, са седиштем у Москви, која окупља неколико милиона припадника у свим европским и евро-азијским државама, задуженог за Источну Европу!
На челу те асоцијације налази се руски војни генерал, Источна Европа је граница са западним светом, она је Југозападни фронт, привредни и невојни и Заменик председника је у рангу генерала, надређен у име асоцијације за више држава и њене приватне службе безбедности....... овај неформирани, а увек постојећи, фронт обележава се реализацијом пројекта Гасовод «Јужни ток» и у том светлу треба сагледавати саплитање овог великог плана, од стране оних који су плаћени од супарничке стране, оног иза линије Југозападног фронта.
Али: Свет је (поново) подељен прошле, 2013.г. – та подела је коначна и сва саплитања су само покушаји незадовољних у оквиру тих подела.
Немачка није узета у обзир као неко коме припада утицај на неки регион, на неку државу у оквиру границе коју обелажава Гасовод «Јужни ток».
Њој се неће бранити извесно улажење у тај обележени простор, али само у оквиру привредне делатности. Остале делатности припадају Русији, Америци и Британији.
Познато је да је у свакој војној, полицијској и привредној организацији, да је оперативни командант, односно директор, односно заменик председника, онај који је ЗАМЕНИК.
Србин, изабран за невојног генерала, за невојни Југозападни фронт, по потреби функције коју ће обављати, већ од марта 2014.г. више времена ће проводити у седишти асоцијације, у Москви, него у Србији, остајаће тамо по више дана, али ту околност они који су на челу Србије не разумеју!
Слепи и глуви од силе и охолости, од гордости и моћи, са не баш бистром памећу због познатог србског удвориштва према челницима државе, без обзира на квалитете које они поседују, па они временом и стварно умисле како су лепи и паметни, како су способни незамењиви – а свега тога нестане у тренутку одласка са функције, често је тај одлазак и смишљено понижавајући.
Овај невојни генерал је у Србији остао апсолутно непримећен – од њега нису тражени ни услуге ни савети, а да јесу, ситуација би сигурно била много боља и не би се урушавала баш због послова који се тичу безбедности – корупције, пљачке, злоупотребе.
Приватна безбедност:
Овако се у последњих неколико деценија крсте неборбена поступања у суштини војно организованих јединица, крштених као јединице приватних фирми за безбедност, које чине тзв. «меку (неборбену) моћ» држава које их организују и држе под контролом.
Када се оконча рат и борбена дејства неке војске, прогласи се њено повлачење јер је обавила задатак – повлачи се класична војна борбена техника и на њено место наступају Јединице приватне безбедности, које обављају све оно што је некада обављала класична војска, а то су сва неборбена поступања у вези са очувањем освојене територије и објеката и људи на тој територији у које спадају: обавештајна делатност, надзор над тзв. «невладиним организацијама», контраобавштајна заштита, обезбеђење значајних привредних и стратешких објеката, путних, железничких и водених праваца, делатност извођења закључака, прављења прогноза, заштита одређених лица и организација, транспорти вредних пошиљки и све друго што је некада војска чинила бесплатно, сада је то све по комерцијалним условима и терет плаћања се пребацује на окупирану државу, било да се она држи под окупацијом било да буде принуђена да потпише сагласност те врсте, када се држава окупатор ослобађа великих трошкова и када се уствари учини да је окупација и имала смисла јер непрекидно омогућава прилив новца којом се одржава војска названа приватном безбедношћу.
Приватна војска је резервна војска и одмах по окончању борбених дејстава она постаје главна војна сила, док је у другом плану борбени део војске који чека на команду да негде, због нечега, крене.
У фирмама, боље речено, у јединицама приватне безбедности раде професионалци, обучени за многе сложене послове и руковање сложеним системима надзора неке територије у сваком погледу и те послове не може да обавља мобилисани војник који се обучава за један прост посао – за возача тенка или камиона, за руковаоца неког артиљеријског оруђа, или руковаоца на ракетном лансеру, па се због тога војска професионализује кроз стварања моћних јединица приватне безбедности, које се адекватно опремају и које плаћају корисници њених услуга, а не држава која је формира и контролише.
Команданти јединица приватне безбедности су у рангу испред команданата класичних војних јединица чија се улога оконча борбеним освајањем једне територије, док се команданти јединица приватне безбедности бирају из круга људи најближих председницима држава, од њиховог највећег могућег поверења, те су контакти са њима на дневној бази, са веома упрошћеном процедуром ступања у контакт, што је околност сама по себи да наш изабрани невојни генарал буде у прилици да контактира са свима онима који су најближи председницима држава која их је организовала и која их контролише. Ступање у контакт са председницима држава се подразумева!
То је могућност о којој званични амбасадори у тој земљи, председник Србије, председник владе или било који министар, могу само да сањају и то ако су легли у неком стању полупијанства!
Србија не уочава да је без икакве своје заслуге или труда добила бесплатног амбасадора са неограниченим могућностима, које он може, а не мора, да искористи и за потребе Србије – амбасодора са неограниченим могућностима успостављања контаката и изношења предлога!!
Наш невојни генерал је добио дужност и функцију и на територији којом иде гасовод «Јужни ток», он ће имати под контролом све те граничне јединице Југозападног фронта, које чине националне невојне јединице Југоисточне Европе.
Државе су из економских разлога присиљене да на својим територијама трпе своје и стране јединице приватне безбедности, чиме се поступно одричу дела свог суверенитета, који подразумева да на територији једне суверене државе не могу постојати стране трупе.
И то се поштује: Нема трупа, већ само јединица приватне безбедности, нема на њима војних ознака, већ ознака фирми којим припадају, нема војних генерала у војним униформама, али су они ту.
Један од њих је и наш, Србин!
Јужни ток је гасоводни систем који ће, када се повеже са већ постојећим у Европи, покрити целу Европу и Евроазију и он је пројект који омогућава да цео тај простор буде један јединствен економски, потом иде безбедносни јер је безбедност неопходна, како би на крају политика била усклађена према потреби капитала, који представљају гасовод и његова безбедност која чува тај капитал – постаје свет једна велика лабава конфедерација!
Наравно, предност и моћ и углед у таквој незваничној лабавој конфедерацији има власник капитала којем служи ЈТ, земље кроз које пролази гасовод, земље-чворишта и развода гасоводног система, граничне државе које је ЈТ обележио, и наравно земље из којих су команданти јединица приватне безбедности, који, сви заједно, заправо чине окосницу будућег јединственог тржишта Евроазије могућом, па је и њихов углед сразмеран пословима који се очекују!
Било би, а јесте, превише инертности Србије и њених челника да ово што се добило постављењем грађанина Србије на тако битну функцију - да то не примећују, а ако су обавештени, да ту околност игноришу.
Југоисточна Европа је стављена под команду Србина, тиме је Србија и званично обележене као најбитнија држава у том региону, у којој се преламају интереси Запада и Истока.
Али, сујета је опасна болест, по живот појединаца, али и државе у којој тај има неки одлучујући утицај.
Ово постављење је и својеврсна, неизречена и ненаписана опомена Србији, да пази шта чини у сваком геополитичком погледу, јер она није обична држава на коју ће се, у оквиру прошле године потврђене поделе света, гледати као на обичну, негде скрајнути територију.
Она је гранична, она је нова Крајина Евроазијског Савеза, који се (по)рађа и док ја ово пишем и док ви ово читате!
Али, Срби на челу Србије су уљуљкани, дремају и не примећују и не обзиру се на такве опомене, али стижу и наредне јаче и видљивије, све до уклањања са власти слепих и глувих и довођење Србије у стање да ће изабрати себи власт водећи рачуна о интересима сваког њеног грађанина.
Овај потез је први и радиће се врло убрзано на томе.
Ненасилно је, не брините се ви који сте на власти ни ви који их чувате!
Власт ће се у датом тренутку преузети кроз општу Народну акламацију, без икаквих избора, јер ће се систем утврдити пре његовог озваничавања, по основу економских интереса који ће се остварити околношћу да ће Србија бити Крајина!
Ко ово не схвата сам је крив, многи су на то указивали, а ја сам се баш трудио.
Срби на челним местима у држави Србији нису ни испратили у Москву овог нашег генерала, нису га примили на разговор по повратку, нису се интересовали о чему се то ради, па им ја на овај начин покушавам да полијем хладном водом, да се умију и да им додам неколико штапића да очисте уши - не траже од њега никакву помоћ, никакве услуге, али ће, какви су, када им загусти, да му се обрате као са неким правом, које уствари и не поседују.
Наш генерал је Србин, стручњак и патриота, приликом увођења у дужност на свечаној Седници Скупштине Асоцијације, у многобројне камере је, иако непитан, причао како ово произвођење доживљава као признање Србији, њеним службама безбедности и на крају и признање њему лично...... а био сам, без да му је Амбасада Србије била при руци, пре и после тога – сам се изборио за то, а када затреба слепима и глувима у Србији они ће покушати, надам се безуспешно, да га присвоје, ради својих сујета и интереса.
Јужни Ток (Гасовод) ће догодине бити завршен – његова званична градња је започета, и у Србији, подразумевају се припреме за логистику сваке врсте укључив и припреме за његово обезбеђење.
Територија Србије ће таман по својој величини, по 100 км лево-десно и горе-доле од самих цеви, бити територија од посебног безбедносног интереса и иста ће цела бити покривена на адекватан начин, како би се саме цеви заштитиле од било каквих угрожавања, поставиће се потребан број пунктова техничке природе, потребан број пунктова за смештај људи који ће интервенисати када буде потребно, са одговарајућим транспортом за брзо пребацивање до угрожених деоница – ово је 21. век, ЈТ ће заправо увести Србију у еру високе информатичке технологије за надзор и безбедност гасовода!
Територија Србије ће таман по својој величини, по 100 км лево-десно и горе-доле од самих цеви, бити територија од посебног безбедносног интереса и иста ће цела бити покривена на адекватан начин, како би се саме цеви заштитиле од било каквих угрожавања, поставиће се потребан број пунктова техничке природе, потребан број пунктова за смештај људи који ће интервенисати када буде потребно, са одговарајућим транспортом за брзо пребацивање до угрожених деоница – ово је 21. век, ЈТ ће заправо увести Србију у еру високе информатичке технологије за надзор и безбедност гасовода!
Та инвестиција, поред новца који очекује свака власт у свакој држави, и нема своју цену која се може исказати у новцу, она је увод у технолошку револуцију у Србији, она а не фабрике чарапа или инструмент табли за аутомобиле – то се ради већ 150 година од када се праве аутомобили, а чарапе, па оне се плету на одређен начин од Постања.
За претпоставити је и да ће наш невојни генерал имати на располагању потребан број припадника јединице за приватну безбедност, из Србије и других држава, да ће се успоставити пословна и техничка сарадња, да ће се унифицирати систем образовања, систем опреме и комуникација како би се из једног центра контролисао ЈТ целом својом трасом.
Србија нема значајнијих ресурса које би извозила и продавала без да се у то уложи и много рада и много новца, али они постоје и на њима треба радити, али Србија треба да користи једини расположиви ресурс - људе, грађане Србије, за успостављање одговарајућих контаката у свету, у интересу Србије и њеног народа, избегавајући личне интересе, како би ти ресурси – људи, пристајали и на такву своју улогу.
Сада је нормална ситуација да Србин који је унапређен у генерала, у команданта целог Југозападног, невојног и привредног, фронта, не гледа интересе Србије ни интересе оних који су на челним местима у њој, већ да се посвети вршењу дужности коју је преузео, да се посвети себи, својој фирми, а када се створе потребни услови и да ту своју улогу капитализује у државама Југоисточне Европе, укључив и Србију у то.
*Честитам Србину – Команданту Југозападног невојног фронта!
*Честитам генералима на челу Аосијације који су одабрали Србина да буде Командант Југозападног фронта - молим вас разговарајте са њим и неслужбено!
За Србина-генерала:
Генерале, пази - када ти се за помоћ обрате они који те сада не примећују, седи сам у осами, пиј чај и добро размисли, коме, када и како треба помоћи.
То ће бити они исти који те не примећиваше, сада се преобукли због својих ситних и једнократних потреба.
Ти си генерал, ти си Командант Југозападног привредног невојног фронта, не губи време са неким десетарима и подофицирима, посебно што су слепи и глуви и као полупијани, не уважавај њихове функције, то им је за кратко време!
Њих ће ка теби довести њихов страх, а не жеља да чине нешто добро, јер да су хтели могли су и до сада, без тебе, како се и пробали цело ово време.
Хвала нашем Богу Србу, што се сећа свега онога што нам је обећао!
Драгољуб
Постављено 28.2.2014.г. у 14,22 ч.
Коментари: 0
Нема коментара
Постави коментар:
Постави коментар:
© Copyright :Zlatni Bilten 2010