Шта се потеже Потежицом?
-Ко све чучи због Почуче-

Повод: „Експерти“ Србије и смрт два службеника амбасаде Србијe у Либији….

Када неко повуче канап звона он обавештава домаћина да му стижу гости, или се тера чворак са тек заруделе трешње, или се неком нешто ставља на знање, скреће му се пажња;

Када неко хитно мора да чучне, зна се шта и због чега му се догађа…;

Када један Србин, Почуча, бегунац од закона Србије јер је нешто вређао уважене госпође из организације „Жене у црном“, па је у Москви чуо оно што је јавна тајна у Србији, па то објави на свом блогу, а то је оно што се у бар пет београдских кафића образлаже и разлаже као потпуно сигурна ствар…. Онда су многи чучнули….да се не унереде;

Када се у неким комбинаторикама улажу животи неких људи то више нису комбинаторике дипломата или политичара – то су тада комбинаторике криминалаца, ма они имали и ташне и машне, па се правили да су нека господа..;

Криминалистички једноставан случај увек прерасте у компликацију, у немерљиву штету, када се у његово разјашњење умеша тзв. тајна полиција, углавном нестручна за разјашњавање кривичних дела, увек треба гајити сумњу да се нешто жели сакрити, нешто од тзв. државног интереса… јер они штите државне интересе и када су нечији животи у питању, јер је ДРЖАВА вредна погибије свих њених грађана, они су ту ДРЖАВУ ваздигли до небеса као да она није само једна организација која би требало да штити грађане, а они, ти експерти из тајне полиције, да буду извршиоци те заштите;

Они су један једноставан криминалистички случај везан за отмицу три службеника наше амбасаде у Либији, потом пуштање једног од отетих и невероватност у свему када су „терористи“ „заборавили“ да заробе и амбасадора који се кретао у конвоју више возила из којих су извучени ово троје заробљених;

Сви кандидати моје А.Г.А. Криминалистичке школе, са средњом стручном спремом, морали би да реше овај случај у року од месец дана, ако би желели да им издам диплому ове школе – не што сам од њих створио експерте, већ што је случај врло једноставан!;

Увидом у јавно публиковане информације, лако је закључити следеће:

1. Да су Либијци имали ваљан и аргументован разлог и план отмице службеника србске амбасаде, како би принудили србске власти да са њима разговарају о нечем много важнијем од привременог заробљавања три службеника;

2. Да су пре заробљавања имали низ контаката са амбасадором Потежицом из амбасаде у Либији, као и са представницима власти у Србији, да је отмица по свим параметрима исценирана тако да Потежица буде „заборављен“ односно „да успе да побегне“ и тако се спаси заробљавања;

3. Либијци су наша војна и полицијска школа - они се деценијама овде школују и они се служе методима које су овде научили, када се хапси и пропушта да неко побегне, то су све шупље комбинације које су сваком од учесника познате, али се на томе истрајава како у Либији тако и у Србији;

Либијци су сходно моделу којим су научени радили на два колосека, један официјелни, дипломатски и други преко контаката са појединцима из полиција Србије са којим одувек неко од њих има добре контакте;

Полиције су ову ствар држале под потпуном контролом до тренутка када су изгурани са тог посла од стране оних које је као аматере али послушнике и поуздане, поставила политика, а то су МИП Србије и структуре у тајној полицији, они који се налазе на битним позицијама;

Ови који се налазе на битним позицијама, по правилу се не разумеју у послове за које примају плату, немају могућности да добију информације ни од својих потчињених, нити од  низа паралелних информативних канала којим колају информације, како би увек завршиле на информативним србским порталима – у кафићима, ово је поуздано, било да се ради о званичним службеницима полиције или паралелним зналцима свега и свачега. У Србији нема тајни, само је она велика и несазнајна тајна!

Информацијама располажу трговци оружјем, нафтом, дуваном, бизнисмени, бивши полицајци…. И нико не треба да се чуди што је до једног Почуче у Москви дошло оно што је јавна тајна у бг. кафићима, а он је ту јавну тајну учинио доступном свима који се за то занимају – човек изнео оно што се прича о овом Потежици, али је много интересантније сада сагледати шта се и ко све потеже овим „Потежица случајем“;

4. Сумњиво је да је универзал мајстор још из омладинских комунистичких дана, Вељко Одаловић, тренутно експерт за безбедност сваке врсте, водио у Либију експертску полицијску екипу да утврде све елементе око отмице, али су се отуда вратили без тих сазнања, или су јавност оставили закинути за та сазнања, јер је вероватно процењено да би истина могла штетити државним интересима о којим даноноћно воде рачуна експерти и патриоти типа Одаловић и остали;

Нису могли да утврде оно што се у кафићима знало пре њиховог путовања у Либију и после повратка, све су могли да сазнају скоро бесплатно!;

5. И сāм сам у своје време био члан тима који је предводио тадашњи министар полиције, такође експерт типа „Одаловић“, Радмило Богдановић, која је требала да истражује једно убиство са унапред одређеним планом да се убица не нађе, нисам у томе хтео да учествујем, поднео сам захтев за пензионисање и за два дана, у 42. г.  живота био пензионисан - остали су пристали и награђени су великим становима у Јовановој улици у Београду, генералским чиновима и свим оним што уз то иде - Ови који су са Вељком ишли у Либију нису поднели захтеве за пензионисање, значи сагласили се да не нађу оно што су као тражили…..;

6. Али: У Србији нема тајни, само је она велика и несазнајна тајна!;

7. Требало је, и вероватно и јесте, утврдити све што се стандардно утврђује у свакој обради - увиђају и разради детаља у сваком криминалистичком случају: Шта, где, када, како, са чим, са ким, зашто и КО?

Одговором на ова питање налази се извршилац ма он био сакривен у најшаренији мундир!;

8. Ако је ово под 7 пропуштено – то урадити сада, јер је врло важно онемогућити било какве комбинације у којима су улог - живи људи, нечија деца, родитељи, браћа, сестре, кумови… за  будуће генерације и случајеве!;

9. Ако експерти типа Одаловић или Дачић, не знају зашта да се ухвате, ухватите се за причу из бг. кафића коју је Почуча преточио у облик да су многи тог момента чучнули!;

10. Платите приватну агенцију, платите информацију, а ја се ево нудим, као мали и безначајан Србин, да својој тројици кандидата за диплому моје школе, као дипломски дам разјашњење овог случаја – бесплатно, и они ће то завршити за месец дана и доставити коме треба извештај у пет примерака, лепо увезано у корице, све са потписима и аргументима. Ја бих то само надгледао. Треба ми само један папир са овлашћењем за разговор са онима који су упознати и који су умешани. Смете ли то да ми дате?!;

11. Избегните да Почуча, ако стварно хоћете да организујете ванредне изборе, у сред кампање објави и друга сазнања. Либијци су наша браћа, другови, они су скоро Срби, даће му аргументе о њиховим правима…. и то би могло да нанесе велику штету неким угледним грађанима Србије, политичарима….;

12. Ако имате оно што и Почуча у Русији  - примените закон и победите на изборима!;

13. А ако све то имате, али имате и разлоге да не примените закон, будите бар једном у животу, Јапанци – извршите харикири! Јер на крају то вас чека!

„Све што је тајно, постаће јавно!“-ИХ својим ученицима.

Бог са нама – Пристани Боже!

Др Драгољуб Татомировић, виши криминалистичкии
инспектор у пензији - Постављено 24.2.7524/2016.г. у 13,45 ч
(Оснивач А.Г.А. Криминалистичке школе Београд

-Повући мишем испод овог текста да се појави линк ка наслову везе-

http://zlatnibilten.blogspot.rs/p/blog-page.html