ПОЧЕТНА О НАМА КОНТАКТ
DOSTOJNOEST

Србија је Тврђава!
-Ограђена за све-

-Дозвољено је ширење овог наслова, копирањем односно
прослеђивањем на мејлове које сами одаберете и за чије
власнике Ви одговарате-

*Наслов у целости иде само на мејл адресе регистрованих  читалаца (5 страница/1.460 речи) 

 

*Изостављено

Спавамо, у неком свом знању, које је истинито а никада нам нико о томе у школи није ништа рекао, да је Србија једна велика Тврђава!

Они који су ван Србије, а одавде су отишли ко зна када и ко зна зашто, чекају да их транспортују вагонима из држава у којима ће ускоро бити и непотребни и непожељни па се не враћају, све мислећи да су и те државе (ЕУ) исто тврђаве као њихова Србија…. Они преко мора су по свему трајно отписани јер је наступило време у којем је скоро немогуће из Америке и Аустралије доћи у Србију, мада сам пре неколико дана на пијаци у блоку 44 у Новом Београду, видео огроман џип са америчким таблицама које је неки Србин довезао да се покаже пред неким кафићем, да нека Србкиња падне на њега због огромног џипа, као да су Србкиње будале…

Ми у Србији смо у заветрини у сваком погледу, једина непријатна олуја долази од овакве власти и њеног челника, који су највернија слика србског народа у овом добу, временске прилике су за децембар сасвим у реду, за недељу дана ветар Кошава је одувао са Србије све оно што нам Срби-патриоте бацају из авиона, и сада је чисто.

*Изостављено

Србија као Тврђава:

*Изостављено

Ми треба да бринемо наше будуће бриге, не да бринемо о региону или континенту, ни о свету-сви ти региони, континенти и свет имају своје паметњаковиће, исте као и наши што су, па нека са њима виде.

А на пролеће: башта, воће, кокошке, јаја, пилићи, јагањци, прасићи и спремање за наредну зиму-да домаћин види да сте му и од неке користи, трпите га да вам се и смеје, јер је и он дочеко својих пет минута. Оганизујте се као људи, као губитници, као повратници и покајници, сетите се колико сте новца испушили, дали на годишње одморе у времену када нисте имали ни у сећању оне код којих сте сада. Невоља је натерала орла да зимује зиму с кокошкама! А ви се запитајте какви сте уопште орлови.

Може се и друкчије и паметније и природније, али треба атерирати, приземљити се и водити рачуна о себи и својима.

Није ми жао, на све сам указивао одавно, онолико колико сам знао и могао. Ако нам се укрсте путеви у неком селу, наставићемо ову причу, с тим да ми ви дате одговор на ова указивања.

Желим вам добро здравље и храброст да се упустите у нову етапу свог живота и како би рекао наш Владика Николај Велимировић „Брате Србине, не жали ни за чим, ништа ниси ни имао-Бог дао, Бог узео!“

Учинимo свако наше село нашом Тврђавом, како би нам цела Србија била непробојна Тврђава, јер она то  јесте.

*Било је, јесте и биће! Амин.

*Слава и хвала Власнику Србије, Нашем
Живом Богу по имену Срб!
 

_____________________

На два моја блога налази се укупно 1167 наслова
из различитих области и то:

*На Команди-540 375 наслова     (http://komanda-540.blogspot.com/
*На Златном Билтену 792 наслова (http://zlatnibilten.blogspot.com/
________________________________________

Србија Драгољуб Татомировић
Алатничар и теозоф
Заставник Команде-540

Написано и постављено/прослеђено
11.12.7529/2020.г. у 14,20 ч.



Коментари: 2

Миле Стевановић: Брате Драгољубе читајући овај данашњи текст,,вратили сте ми сећање једдно пет година уназад,,и подсетило ме на ваше писање на Команди 540 ако се не варам. Када сам вам слао коментар и пожалио како нам се Србија масовно трбухом за кругом ,или помодарством да је кул радити на западу празни...да имам кући кћерке са факултетима завршеним ал немогу да нађу посао јер неће у партије да се учлане, и да ми старија чува козе и обе планирају на запад....Вас одговр немогу никад да заборав ,,,да је боље чувати Козе и то ће у будућим збивањима у свету бити част ,,јер долазе зла времена ,,,када ће Србија бити мала земља да прими све избеглице са запада како наших ,,који буду имали у глави и врате се на време,,као и странаца... Хвала што чините са војском Команде за Србију и њене грађане ,,који размишљају својом главом и не носе Брњице ,,који су мањина ,,и за опстанак Србског села ,,кога су се стидели грађани који су поникли у села,,,...и доласку времена да народ схвати да је Србија земља сељака а не лажне индустрије,, радничког самоуправљања и пролетера... поз..СРБ : МИЛЕ

СРБИЈА Бранислав Пајић: Веома сам уживао читајући горњи наслов. Стварно је веома реалан и отрежњујући. На жалост, многи никада нису имали прилике да им преци пренесу своје немерљиво животно искуство, нарочито оно које се односи на периоде када је наш народ био и животно и егзистенцијално угрожен, као што је данас. У периоду од 1941-1945. многе Београђанке су љубиле руке српским сељанкама које су им за кесу накита и дуката давале по пар килограма брашна и пасуља, које су (сељанке) одвајале при том исту ту храну од своје многобројне деце (наравно не из користољубља него из самилости - јер су виделе да то у кеси ничему не вреди). Како време сад иде, чини ми се да ће сви они који су се "одметнули" од својих корена имати пуно, пуно среће ако буду у прилици да љубе опанке у којима има некога ко ће им дати парче хлеба. Дај Боже да никада после таквог искуства не забораве у чему леже корени њиховог постојања и будућности њихове деце.



Постави коментар:

Име и презиме:

Коментар:








© Copyright :Zlatni Bilten 2010