Пуковници, покајници, покојници.....

-Срби се лече Истином-

Веза: Повући мишем испод овог текста да се појави линк ка наслову везе

http://www.xn--80acmfgbreof2cf.xn--90a3ac/tema.php?id=27

Србија натерана да се погледа у огледалу!

После 70 година.

Стасала за политику трећа генерација Срба, потомака оних који су се двоумили шта да чине 1941.г. када је Немачка окупирала Србију и одвела на стотине хиљада младих и здравих Срба у Немачку где су радили на одржавању домаћинства и жена Немаца, који су ратовали на Руском фронту....

Тек трећа генерација Срба смогла снаге да добровољно или под присилом, што је много вероватније, да се погледа у огледалу из кога као из екрана великог телевизора навиру и дефилују, или крадомице извирују и њихови дедови и прадедови, као партизани или четници, али их гурају на страну прави батаљони неких војника са петокракама на капама, угланцаних чизама, много их је са Кожним Мантилима и револверима или пиштољима за појасом, много их је са краватама и и у оделима, много их је који су постали «Београџани» па говоре «Куча, Чале, и ја сам роџени Београџанин», а они рођени од очева милиционера у Крњешевцима, у Зворнику или у Зеници, па се лица очева и дедова скоро и не виде од барјака које истичу испред себе ти из многих батаљона – заклањају их  барјаци Горана, Извиђача, Планинара, Феријалаца, Акцијаша...... све барјаци испод којих се  могло у Службу унутрашњих послова у војне академије или подофицирске школе, све барјаци испод којих су изашли синови и кћери партизана, комуниста и уопште који су тврдо и одлучно били «за нашу (комунистичку) ствар».

Потом су ти Феријалци и Горани, Планинари и Извиђачи, завршавали средње или брзопотезне више школе - Виша школа за физичку културу (ДИФ), Виша за социјалне раднике, Виша нутриционистичка, Виша пољопривредна, Виша дефектолошка, касније Дефктолошки факултет, а крем је ишао на Факултет политичких наука, на Правне и Економске факултете, где су се школовали припадницо УДБЕ, директори, судије, тужиоци....

И онда је дошао «Онај који је чекан» - дошао нам из Америке Слободан  Милошевић, чинио што је чинио, чинио како је чинио и од деце партизана-сељака или радника у фабрикама израсла «Безбедносна Елита» сврстана у више јединица које су бринуле  о «Нашој (комунистичкој) ствари» на различите начине, у земљи и иностранству, све имајући у виду напомену онога којег смо морали да волимо више од бате и секе и више од маме и тате: «Да се ми другови не можемо држати закона, ко пијан плота!»-Ј.Б.Тито и нису се држали тих којекаквих закона ко пијан плота, нарочито онај «Безбедносни цвет» деца војника и милиционера, који су имали пролаз за рад у УДБИ и КОСУ!

Стигао онај који је чекан да ваздигне Србију и србство, да нам поврати достојанство, да се уклоне сметње,  а највеће су сметње вазда били људи - они који се не слажу, који би нешто да чине друкчије, који би да се убаце на места која су од вајкада, још од 1944.г. била резервисана за децу војника и милиционера, једино сигурних  свесних и дисциплинованих грађана и ти који би да се убаце на места која им нису припадала по педигреу, по крви партизана, војника и милицајаца - они су уклањани! Нису примани у ПАРТИЈУ, а без тога се могло у неке небитне фабрике, на неке небитне послове неког инжењера, технолога, конструктора и уопште на нека тако слична НЕУДБАШКА И НЕКОСОВСКА места.

А ако се нису слагали са одлуком о њиховом уклањањау на небитна радна места, проглашавани су одговарајућом врстом непријатеља па су уклањани и са тих места, а ако оду у иностранстви па понесу своје мишљење и намеру да се боре против оних који владају Србијом (Југославијом раније), тада су били непријатељска емиграција и тада су се њима бавили Срби из УДБИ на различите начине укључив и онај најпроверенији и најефикаснији «Мртва уста не говоре» - добије се награда, чин, боље радно место, стан на бољој локацији, запосли се другарица супруга на радно  месту чистачице у Председништву, или кафе куварице у нечијем важном  кабинету, или као преводилац за немачки и енглески, француски или шпански у неком битном сектору Удбе (они су се женили конобарицама, дактилографкињама или преводиоцима за неки језик), потом  следује пензионисање са великом пензијом,  уз настављање одмарања у УДБА одмаралиштима, активност у Удружењу пензионисаних УДБА кадрова са јефтним кафама и соковима, где долази фризер да их шиша за 50 динара – али они не иду у пензију, ту су, припомажу саветима, сугестијама, искуством, информацијама о запажањима и чим проради «Диклофен»-лек за реуматизам, нуде се да се опет врате и учине оно што док су чинили, знао се ред, а ови метиљивци садашњи  нешто се данас двоуме!

Некада су уклањали непосредно, а потом и посредно преко оних који их нису волели (те које треба да уклоне) – преко криминалаца, јер је криминалце било лакше осудити, а и стварао се утисак да су то «њихови, криминални» обрачуни, па буде убијен Истражни судија Окружног суда у Београду, Небојша Симеуновић, чије се тело никада не нађе, па буде убијен Иван Стамболић, некада млађани непоновљиви комунистички цвет из ужичког краја – краја који је у једном времену владао Србијом, од председника Србије, до командира Станица милиције у Београду, и где им је још то одговарало у другим местима, и на функцијама између председника Србије и командира станица милиције, па буду побијени многи који су због нечега скривили, а вршили високе привредне функције, па буде убијен и министар одбране, па и директор полиције, па много нижих начелника у полицијама..... и направи се повелики списак тих убистава, али и списак заслужних који напредују у Службама унутрашњих послова, па да би им се држава подужила за рад «мимо држања закона ко пијан плота» добију и чинове, па Србија у једној ноћи буде преплављена генералима и пуковницима полиције, мајорима и капетанима.... и стигне се до ратова у Босни, Хрвтаској на Косову..... и све тече како треба док се не стекну некакви услови - зрењем Срба или притиском на њих, па се успоставе неке друге политичке релације у којима се намерава чистка по Србији!

Хоће сада неко да пита децу и унуке партизана, шта су све радили, има ли одступања од прописа, од закона, хоће да испитују како су организовали убиство новинара који су писали противно намерама онога којег су на посебан начин звали  «Тата» - С. Милошевић.

Хоће неки који и нису деца или унуци партизанских синова, да питају полицијске и војне пуковнике да ли су покајници и да ли виде да је дошло време да се сами од себе сматрају покојницима.

Чему живот без чина пуковника, чему живот ако се будеш на неком издајничком суду морао кајати и причати да си се покајао – постати покајник за оно што си сав задовољан и срећан извршавао, хоће од живих хероја да праве мртве покајнике и покојнике....

Шта чинити?

*Одржати Колегијум - да га закаже онај са највишим чином и функцијом;

*Припремити контрамере за избегавање понижавања кроз било какво суђење или присилу на кајање и покајавање;

*Активирати план «Камелеон» - сви наши међу њима да учине оно што се од њих очекује;

 *Спречити судска понижавања;

*Казати на одговарајући начин онима који се спремају да понижавају децу и унуке народних хероја, партизана и комуниста, акцијаша, извиђача, планинара, феријалаца... од којих су ницали УДБАШИ и КОСОВЦИ, да пазе шта чине – ми не верујемо у некаквог бога, али ми имамо идеју, за разлику од њих, а побеђује само онај који има идеју, који у њу верује и који је спраман да да се за њу бори. 

Ето, ово су само назнаке шта се може очекивати у наредном  периоду када се од пуковника тражи да преко покајања постану покојници.

Ех, ви моји бивши канцеларијски другови који једне ноћи, изненада, постадосте полицијски генерали, не водећи рачуна о многим стварима, којим сада суде за разна недела или сумње на недела и којим ће се судити и за све оно што се буде у наредном периоду одмотавало....., дајем вам свима попуст на цену у оквиру мојих Програма за ресоцијализацију – оним који су још на слободи и оним који су у притвору или затвору (они морају да добију дозволу затворских власти или тужиоца), како бих вас на једноставан начин учинио спремним да понесете оно што сте купили у ових протеклих 23 године.

Вратите се на наслов на блогу «Златни билтен» - «Кожни мантили» и све ће вам бити јасно.

За читаоце сајта Златни Билтен, у наредних неколико дана, ако Бог дозволи, указаћу на неколико хипотеза које ће бити у оптицају у скоро будућем времену покушаја заштите онога (није појединац) што се не боји Бога, а  што живи и влада Србијом већ 70 година, па и друге упућујем на тај сајт

Упућујем их на сајт Златни Билтен.СРБ којег посећују читаоци који имају храбрости да се својим именом и презименом легитимишу као читаоци ових мојих текстова.

Више од 500 текстова који се на свима доступном блогу «Златни Билтен» читају сваког дана по више од 200 пута од стране ИСКЉУЧИВО анонимних  читалаца!

Ех, браћо Срби, пуковници, покајници, покојници...... ех ви који сте сагласни да живите баш овако како ми у Србији живимо, ех ви Срби који знате како смо и због кога смо пропали али сте и сагласни да се ништа не мења уколико би ви у томе на било који начин требали да учествујете, ех ви млади, млађи од мене који имам 65 година, о чему ћете ви причати својој деци, унуцима, кумовима и познаницима, ех ви који ћете морати да измишљате своје учешће у неким догађајима јер ни у чему не учествујете, ех ви којих је на хиљаде који се не јављате да се организујемо да спашавамо нашу Србију – ми друге државе, резервне немамо, осим неких наравно, ех ви који чекате да се све само од себе догађа а да то буде оно што нам се свиђа, ех ви Срби којим би Александар Вучић да мења менталитет без да је утврдио какав је он – а он је такав да би се већ сада могли сами себе стидети, али ако не предузимамо ништа тај стид ће се осушити, окорети, постаће трајан и биће га тешко уклонити.

Све грешке, сваки стид, сви проблеми се решавају само ИСТИНОМ!

Не упиримо прстом и не бацајмо се камењем на власти, на полицајце, официре, директоре, попове, епископе, на неваспитану децу и омладину, на бездушне ове рођене пре неколико деценија – они су наше огледало, они су наши, они су од нас, они су  ми и предузимајмо мере за променуе кроз промену нас самих.

- Можемо ли?- могли би!

-Хоћемо ли? - жао ми је, али сумњам!

Хоће ли се стање у Србији променити без обзира на претежни број незаинтересованих? – хоће, хоће свакако и биће довољно онолико Срба за те промене колико их буде.

Будите у тих неколико хиљада које ће бити у прилици да на НЕНАСИЛАН начин заведу ред у Србији.

Овде има један наслов који је о томе поодавно рекао оно што је потребно: "Сценарији за довођење Србије у ред" - на блогу Златни Билтен.

Ко ово буде читао, никако нека не заборави да прочита и наслов на блогу Златни Билтен "Јалта, а у Британији!" - по томе ће се Србија уредити, неком на песму, некоме на плач!

Као и после сваке велике промене, као осле неких демонстрација, неких ратова, неких битних светских догађања.

Ево, ти велики догађаји крећу!

Русија ће извршити оно што јој је додељено, чим се заврши Зимска Олимпијада у Сочију-Русија и то је у сагласности са одлукама Газде и уз саглсност другог војног крила исте војске - Америке.

О Газди сам писао више пута, па се надам да моји читаоци знау ко је он.

Шта да се ради – разумем их, пуковници тек треба да постану покајници.... и потом су свакако ПОКОЈНИЦИ – чему живот без чина, чему живот ако си се покајао за оно што си чинио за «нашу ствар» - пратимо догађања око тога и знаћемо унапред судбину нас и наших потомака, као и судбину саме државе Србије која нам је дата на коришћење уз надзор, са правом Онога који поклања и одузима да накнадно о тој Његовој некадашњој одлуци поново одлучује.

*Не бојмо се никога до Бога!

*Слава Светом Серафиму Саровском, којем је посвећен данашњи дан!

Драгољуб

*Написано  15.1.2014.г. као помен Светом Серафиму Саровском (1759-1833) великом руском светитељу, чији сам искрени поштовалац и сведок његове доброте према нама грешним Србима.

Постављено 17.1.2014.г. у 14,20 ч.